Grčka u Srbiji ima prijatelja spremnog da u potpunosti učestvuje u zajedničkom rešenju izbegličke krize, iz koga ni jedna zemlja na migrantskoj ruti ne treba da bude isključena, izjavio je ministar rada Aleksandar Vulin.
On je to rekao povodom pisanja grčkih medija da je Atina uputila protestne note Skoplju i Beogradu.
Grčki list "Vima" tvrdi da je Atina uputila protestne note Makedoniji i Srbiji, u kojima ih upozorava na moguće ugrožavanje bilateralnih odnosa ukoliko te dve zemlje ne promene stav u pogledu izbegličke krize.
"Grčka i Srbija imaju dobre i prijateljske odnose i oni će nastaviti da se razvijaju. Naša politika je jasna i otvorena, kako se ponašaju druge zemlje na ruti, posebno zemlje primaoci migranta, tako će se ponašati i Srbija", istakao je Vulin, koji je i predsednik radne grupe za rešavanje mešovitih migracionih tokova.
On je podsetio da Srbija od početka migrantske krize traži jedinstven evropski pristup u njenom rešavanju.
Upravo zato, dodaje, Srbija traži da EU fondovi namenjeni za pomoć rešavanju migrantske krize treba da budu dostupni i zemljama koje nisu članice EU, ali se suočavaju sa istim problemima kao da jesu.
Na sve skupove koje je organizovala Srbija, ističe Vulin, pozivani su i predstavnici Grčke, kao i svih ostalih zemalja koje su pogođene krizom, u pokušaju da se zajedničkim radom dođe do zajedničkog resenja.
"Smatramo da samo zajednickim radom i uzdržavanjem od jednostranih poteza možemo da upravljamo migrantskim tokovima i pomognemo svakoj od zemalja, ali i ljudima koji beze od rata", poručio je ministar.
Grčki list "Vima" piše da je Atina protestne note Makedoniji i Srbiji uputila u petak, pri čemu je, kako tvrdi, upozorenje pre svega upućeno Skoplju, čije vlasti su poslednjih dana imale "tvrđi" stav kad je reč o propuštanju izbeglica.
"Vima" navodi i da je grčka vlada pre nekoliko dana, preko Stalnog predstavništva Grčke u EU, zatražila mišljenje Pravne službe Evropskog saveta o tome da li je nedavna odluka Austrije o ograničavanju ulazaka migranata i izbeglica legitimna po međunarodnom pravu.
List dodaje, pozivajući se na neimenovane izvore u EU, da je na Savetu stalnih predstavnika, koji je juče održan, predstavnik Pravne službe Evropskog saveta rekao da taj potez Austrije nije protivan međunarodnom pravu.
To mišljenje, koje je Pravna služba iznela usmeno, a ne pismeno, glasi da "nametanje ograničenja nije protivno međunarodnim pravu i umnogome zavisi od toga da li zemlja ima adekvatne prijemne objekte", stoji u tekstu grčkog lista.
Predstavnik Pravne službe je, takođe, rekao da je Austrija odlukom o uvođenju mera ograničenja broja migranata, kako bi dnevno primala 3.200 i najviše 80 zahteva za azil, izazvala snažnu reakciju Evropske komisije.
