Premijer Srbije Vojislav Koštunica ocenio je da sve državne institucije i građani treba da budu jedinstveni u odbrani Kosova i da u EU Srbija može da uđe samo kao celovita država.
"Kao što su Srbi bili jedinstveni na Kosovu 1389. godine i u Orašcu 1804. godine, tako i danas sve državne institucije i svi građani treba da budu jedinstveni u odbrani Kosova. I to je možda jedino pitanje o kojem razlike ne treba da postoje", rekao je Koštunica na centralnoj proslavi Dana državnosti u Orašcu.
Koštunica je izrazio uverenje da braneći Kosovo Srbija brani više od svoje teritorije, da brani pravni poredak i budućnost sveta.
"Sa ovog mesta još jednom poručujemo Srbima koji žive na Kosovu i Metohiji i onima koji poštuju i smatraju Srbiju svojom državom, da je Kosovo Srbija i da oni mogu biti jedino građani Srbije. Sva deca na Kosovu moraju spavati mirno kao da su u Šumadiji. Oni koji su pruzeli na sebe obavezu da im garantuju sve to, dužni su apsolutno svoju obavezu da ispune", rekao je Koštunica.
Koštunica je rekao da i u Srbiji postoje glasovi da je lakše da se država odrekne Kosova i da se to više isplati ali je dodao da on "takvu računicu ne ume da izvede" i da se Srbija ne može odricati predaka i prava potomaka da ostanu to što jesu.
"Svi znamo da smo poštovali sve što međunarodno pravo traži od demokratskih država. Osam godina smo dobronamerni partneri celom svetu. Nijedan dogovor nismo prekršili. Nismo pokazali ni ljutnju, ni bes ni ogorčenje. Nismo prekidali odnose sa onima koji su to zasluživali", rekao je Koštunica na proslavi Dana državnosti u Orašcu.
Koštunica je rekao da se Dan državnosti obeležava u Orašcu na mestu gde je pre više od dva veka podignut "najslavniji barjak novije srpske istorije".
"Kad je na ovom mestu, pre dva veka, vožd Karađorđe predložio Srbima da odmene svoje živote za obnovu Srbije, nijedan nije rekao da je to opasan poduhvat, te da bi bilo uputnije ispuniti sve ultimatume Turaka. Kad je vek docnije, kralj Petar rekao svojim vojnicima da za spas otadžbine valja preći albanske planine, nijedan njegov vojnik, a kamoli vojvoda, nije rekao da su previše visoke", rekao je Koštunica.
Premijer je podsetio da je Kosovo, tokom vekova, mnogo puta silom oduzimano od Srbije ali da je sada prvi put da "otimači od nas traže da se složimo, odobrimo i prihvatimo, da ropski pozdravimo otimanje Kosova".
"Našoj braći na Kosovu kažu da su, ne izlazeći iz svojih kuća i ne napuštajući svoje njive, otišli u drugu državu. Nisu i nikad neće. Da su razdvojeni od nas. Nisu i nikad neće. Neće Srbija, niti može, da se rastane od svega što jeste", rekao je on.
On je ocenio da se na nepravdi i otimačini može osnovati samo lažna država koja će biti samo "raj za krijumčare čiji su lažni vođi lica trenutno nedostupna pravdi".
"Žalosno je da se u 21. veku iko čak i dvoumi da li je za pravdu ili nepravdu, a baš od tog odgovora zavisi ne samo budućnost Srbije, nego i pravni poredak i budućnost sveta. Zato smo uvereni da braneći Kosovo Srbija brani i nešto više od svoje teritorije", kazao je on.
Koštunica je govor završio uz poklič "Kosovo je Srbija".
"Kao što su Srbi bili jedinstveni na Kosovu 1389. godine i u Orašcu 1804. godine, tako i danas sve državne institucije i svi građani treba da budu jedinstveni u odbrani Kosova. I to je možda jedino pitanje o kojem razlike ne treba da postoje", rekao je Koštunica na centralnoj proslavi Dana državnosti u Orašcu.
Koštunica je izrazio uverenje da braneći Kosovo Srbija brani više od svoje teritorije, da brani pravni poredak i budućnost sveta.
"Sa ovog mesta još jednom poručujemo Srbima koji žive na Kosovu i Metohiji i onima koji poštuju i smatraju Srbiju svojom državom, da je Kosovo Srbija i da oni mogu biti jedino građani Srbije. Sva deca na Kosovu moraju spavati mirno kao da su u Šumadiji. Oni koji su pruzeli na sebe obavezu da im garantuju sve to, dužni su apsolutno svoju obavezu da ispune", rekao je Koštunica.
Koštunica je rekao da i u Srbiji postoje glasovi da je lakše da se država odrekne Kosova i da se to više isplati ali je dodao da on "takvu računicu ne ume da izvede" i da se Srbija ne može odricati predaka i prava potomaka da ostanu to što jesu.
"Svi znamo da smo poštovali sve što međunarodno pravo traži od demokratskih država. Osam godina smo dobronamerni partneri celom svetu. Nijedan dogovor nismo prekršili. Nismo pokazali ni ljutnju, ni bes ni ogorčenje. Nismo prekidali odnose sa onima koji su to zasluživali", rekao je Koštunica na proslavi Dana državnosti u Orašcu.
Koštunica je rekao da se Dan državnosti obeležava u Orašcu na mestu gde je pre više od dva veka podignut "najslavniji barjak novije srpske istorije".
"Kad je na ovom mestu, pre dva veka, vožd Karađorđe predložio Srbima da odmene svoje živote za obnovu Srbije, nijedan nije rekao da je to opasan poduhvat, te da bi bilo uputnije ispuniti sve ultimatume Turaka. Kad je vek docnije, kralj Petar rekao svojim vojnicima da za spas otadžbine valja preći albanske planine, nijedan njegov vojnik, a kamoli vojvoda, nije rekao da su previše visoke", rekao je Koštunica.
Premijer je podsetio da je Kosovo, tokom vekova, mnogo puta silom oduzimano od Srbije ali da je sada prvi put da "otimači od nas traže da se složimo, odobrimo i prihvatimo, da ropski pozdravimo otimanje Kosova".
"Našoj braći na Kosovu kažu da su, ne izlazeći iz svojih kuća i ne napuštajući svoje njive, otišli u drugu državu. Nisu i nikad neće. Da su razdvojeni od nas. Nisu i nikad neće. Neće Srbija, niti može, da se rastane od svega što jeste", rekao je on.
On je ocenio da se na nepravdi i otimačini može osnovati samo lažna država koja će biti samo "raj za krijumčare čiji su lažni vođi lica trenutno nedostupna pravdi".
"Žalosno je da se u 21. veku iko čak i dvoumi da li je za pravdu ili nepravdu, a baš od tog odgovora zavisi ne samo budućnost Srbije, nego i pravni poredak i budućnost sveta. Zato smo uvereni da braneći Kosovo Srbija brani i nešto više od svoje teritorije", kazao je on.
Koštunica je govor završio uz poklič "Kosovo je Srbija".
Prikaz: Sloboda se pameću meri
Centralna svečanost povodom Dana državnosti Srbije i 204. godišnjice Prvog srpskog ustanka održana je u Orašcu, odakle je poslata poruka da Srbija ne može da pristane na otcepljenje Kosova i Metohije, koje je "drugo ime za najvrednije što su Srbi dali hrišćanskoj civilizaciji".
Svečanosti su, osim premijera Srbije Vojislava Koštunice, prisustvovali i ministri Slobodan Samardzić, Velimir Ilić, Zoran Lončar, Predrag Bubalo, Karađorđev praunuk princ Aleksandar, akademik Matija Bećković i veliki broj zvaničnika i drugih gostiju.
Obeležavanje Dana državnosti počelo je u Crkvi vaznesenja Gospodnjeg u Orašcu, gde su svetu arhijerejsku liturgiju služili mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, vladika šumadijski Jovan, vladika Atanasije i sveštenici šumadijske eparhije.
Pomen Karađorđu i ustanicima održan je u Marićevića jaruzi, gde je na današnji dan, 1804. godine Karađorđe podigao Prvi srpski ustanak.
Princ Aleksandar poručio je prisutnima da je Kosovo kolevka srpskog naroda i njegovog identiteta, "topla emocija koja greje svakog pojedinca".
"Niko nema prava da nam to uzme. To je kao da nam neko uzme deo duše", rekao je on i dodao da je u Srbiji vreme za jedinstvo i viziju i da su mudrost i odgovornost ključne reči u ovom trenutku.
Princ Aleksandar je apelovao na prijatelje na Istoku i Zapadu da istraju u borbi za demokratiju i daj još jednom daju priliku da se dođe do rešenja kosovskog pitanja koje će zadovoljiti sve.
On je podsetio da je u Orašcu stvorena prva srpska država i najavio da će sa suprugom, princezom Katarinom, sutra otići na Kosovo i Metohiju.
Predsednik opštine Aranđelovac Radosav Švabić konstatovao je da Srbija Dan državnosti čeka u teškim političkim prilikama i da joj zbog toga nije do svečarenja, ali da odaje počast Karađorđu i ustanicima, koji su krčili put zemlji i slobodi, među velikim silama i vojskama onog vremena.
Nagrada za rodoljubivu poeziju "Odzivi Filipu Višnjiću", koju dodeljuje Zadužbinsko društvo Prvi srpski ustanak, uručena je pesniku Dobrici Eriću, koji je zahvalio na počasti i izgovorio jednu od svojih rodoljubivih pesama.
Na spomenik Karađorđu vence su položili premijer Koštunica u ime Vlade Srbije, princ Aleksandar, a u ime predsednika Srbije Borisa Tadića viceadmiral Jovan Grbovac, a u ime Vojske Srbije pukovnik Miodrag Vukmirović.
U Orašcu se okupilo više hiljada ljudi, koji su burno aplauzom pozdravili premijera Koštunicu, uz skandiranje "Ne damo Kosovo", "Kosovo je Srbija".
Umetnički program, čiji je scenarista književnik Danko Popović, bio je posvećen dvema velikim ličnostima epohe - Karađorđu i Dositeju, čime su obeležena i dva veka osnivanja Univerziteta u Beogradu i dvestota godišnjica prosvetiteljske delatnosti Dositeja Obradovića u Srbiji.
Scenski prikaz, koji je režirao Jovan Ristić, a dramaturški obradio Milovan Vitezović, nosio je naslov "Sloboda se pameću meri", a ugledne ličnosti ondašnje Srbije su oživeli Predrag Ejdus, Miša Janketić, Nebojša Kundačina, Miograd Radovanović, Branislav Jeremić, Gojko Baletić, Suzana Lukić i Lazar Dubovac, uz učešće muške i ženske vokalne grupe ansambla "Kolo".
Dan državnosti Srbije obeležava se 15. februara - na Sretenje, kada je 1804. godine u Orašcu otpočela borba za oslobođanje od viševekovnog robovanja pod Turcima i kada je na isti dan 1835. proglašen prvi Ustav kneževine Srbije - Sretenjski ustav.
(agencije/MONDO)
Svečanosti su, osim premijera Srbije Vojislava Koštunice, prisustvovali i ministri Slobodan Samardzić, Velimir Ilić, Zoran Lončar, Predrag Bubalo, Karađorđev praunuk princ Aleksandar, akademik Matija Bećković i veliki broj zvaničnika i drugih gostiju.
Obeležavanje Dana državnosti počelo je u Crkvi vaznesenja Gospodnjeg u Orašcu, gde su svetu arhijerejsku liturgiju služili mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, vladika šumadijski Jovan, vladika Atanasije i sveštenici šumadijske eparhije.
Pomen Karađorđu i ustanicima održan je u Marićevića jaruzi, gde je na današnji dan, 1804. godine Karađorđe podigao Prvi srpski ustanak.
Princ Aleksandar poručio je prisutnima da je Kosovo kolevka srpskog naroda i njegovog identiteta, "topla emocija koja greje svakog pojedinca".
"Niko nema prava da nam to uzme. To je kao da nam neko uzme deo duše", rekao je on i dodao da je u Srbiji vreme za jedinstvo i viziju i da su mudrost i odgovornost ključne reči u ovom trenutku.
Princ Aleksandar je apelovao na prijatelje na Istoku i Zapadu da istraju u borbi za demokratiju i daj još jednom daju priliku da se dođe do rešenja kosovskog pitanja koje će zadovoljiti sve.
On je podsetio da je u Orašcu stvorena prva srpska država i najavio da će sa suprugom, princezom Katarinom, sutra otići na Kosovo i Metohiju.
Predsednik opštine Aranđelovac Radosav Švabić konstatovao je da Srbija Dan državnosti čeka u teškim političkim prilikama i da joj zbog toga nije do svečarenja, ali da odaje počast Karađorđu i ustanicima, koji su krčili put zemlji i slobodi, među velikim silama i vojskama onog vremena.
Nagrada za rodoljubivu poeziju "Odzivi Filipu Višnjiću", koju dodeljuje Zadužbinsko društvo Prvi srpski ustanak, uručena je pesniku Dobrici Eriću, koji je zahvalio na počasti i izgovorio jednu od svojih rodoljubivih pesama.
Na spomenik Karađorđu vence su položili premijer Koštunica u ime Vlade Srbije, princ Aleksandar, a u ime predsednika Srbije Borisa Tadića viceadmiral Jovan Grbovac, a u ime Vojske Srbije pukovnik Miodrag Vukmirović.
U Orašcu se okupilo više hiljada ljudi, koji su burno aplauzom pozdravili premijera Koštunicu, uz skandiranje "Ne damo Kosovo", "Kosovo je Srbija".
Umetnički program, čiji je scenarista književnik Danko Popović, bio je posvećen dvema velikim ličnostima epohe - Karađorđu i Dositeju, čime su obeležena i dva veka osnivanja Univerziteta u Beogradu i dvestota godišnjica prosvetiteljske delatnosti Dositeja Obradovića u Srbiji.
Scenski prikaz, koji je režirao Jovan Ristić, a dramaturški obradio Milovan Vitezović, nosio je naslov "Sloboda se pameću meri", a ugledne ličnosti ondašnje Srbije su oživeli Predrag Ejdus, Miša Janketić, Nebojša Kundačina, Miograd Radovanović, Branislav Jeremić, Gojko Baletić, Suzana Lukić i Lazar Dubovac, uz učešće muške i ženske vokalne grupe ansambla "Kolo".
Dan državnosti Srbije obeležava se 15. februara - na Sretenje, kada je 1804. godine u Orašcu otpočela borba za oslobođanje od viševekovnog robovanja pod Turcima i kada je na isti dan 1835. proglašen prvi Ustav kneževine Srbije - Sretenjski ustav.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
