Kosovski Albanci izašli su u petak uveče na ulice Prištine i drugih gradova proslavljajući najavljenu deklaraciju o nezavisnosti te pokrajine koja bi trebalo da bude proglašena u nedelju.
Kako izveštava agencija AP, okupljajući se u grupama u predgrađu Prištine, stanovnici glavnog grada igraju kolo uz bubnjeve i druge tradicionalne instrumente.
"Veoma, veoma smo srećni, to se stvarno događa", izjavio je Ahmet Ašari stanovnik Ljipljana držeći u ruci američku zastavu. "Na ovo smo čekali veoma dugo, čitav vek".
Prolazeći pored vojnika iz sastava Kfor, stanovnici mašu zastavama i trube automobilskim sirenama.
Kfor je saopštio da je pojačao prisustvo na ulicama kako bi sprečio eventualno nasilje.
Kosovski parlament proglasiće nezavisnost u nedelju, 17. februara u 17 sati, izjavio je portparol kosovskog premijera Hašima Tačija agenciji Ansa.
Iako se očekivalo, premijer Kosova Hašim Tači nije saopštio kada će Skupština Kosova proglasiti nezavisnost.
Na izuzetno posećenoj konferenciji za medije u Prištini, Tači nije direktno odgovorio na novinarsko pitanje kada će biti proglašena nezavisnost: "Radićemo po redovnoj dnevnoj agendi. Nastavićemo jačanje naših radnih kapaciteta i o svemu ćemo vrlo brzo imati druge konferencije za medije."
Tači je najavio formiranje posebne kancelarije za pitanja zajednica radi, kako je rekao, obezbeđivanja redovne komunikacije i izgradnje Kosova kao države u kojoj će svi njeni građani imati jednake uslove, kao i zarad poštovanja manjina, u prvom redu srpske. "U nezavisnom Kosovu nijedan građanin se neće osećati diskriminisanim, a pitanja zajednica će imati potreban tretman", kazao je on.
I prištinski dnevnik "Zeri" je preneo da će deklaracija o nezavisnosti Kosova biti najverovatnije usvojena u nedelju, a da će sadržati tri osnovna pitanja - proglašavanje nezavisnosti, obavezu ostvarivanja plana Martija Ahtisarija i poziv misiji Evropske unije da dođe i NATO-u da ostane na Kosovu.
Diplomatski izvori u Briselu naveli su da će odluka o nezavisnosti Kosova stupiti na snagu u martu, jer je potrebno doneti ustav, kao i zakone, uglavnom o zaštiti srpske manjine, što je predviđeno planom Martija Ahtisarija.
Kako navodi Ansa, među poslanicima i stranim diplomatama već kruži program svečanosti nazvane "dan D" kojim je utvrđena tačna satnica raspored dešavanja u nedelju.
Diplomatski izvori u Briselu kažu da će Tači u nedelju prepodne sazvati vanrednu sednicu kosovskog parlamenta.
Sednica parlamenta na kojoj će biti doneta odluka o nezavisnosti biće održana u nedelju u 15 časova, a prema planu trebalo bi da traje do 17 časova.
Posle 17 časova uslediće svečano zajedničko saopštenje najviših kosovskih zvaničnika: predsednika Fatmira Sejdijua, predsednika skupštine Jakupa Krasnićija i premijera Tačija, posle čega će početi svečanosti na trgovima, koncerti i vatromet.
Vlada Srbije usvojila je u četvrtak Odluku o poništavanju protivpravnih akata Prištine o proglašenju jednostrane nezavisnosti Kosova i Metohije. Takođe, vlada je proglasila ništavnim sve odluke organa EU o slanju misije na Kosovo.
Vlada je zatražila hitno sazivanje vanrednog zasedanja Skupštine Srbije koja bi trebalo da potvrdi vladinu odluku.
Odlukom se poništavaju akti i radnje privremenih organa samouprave na Kosovu i Metohiji kojima se proglašava jednostrana nezavisnost, jer "narušavaju suverenitet i teritorijalnu celokupnost Srbije zajemčenu Ustavom Republike Srbije, Poveljom Ujedinjenih nacija, Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 od 1999. godine i drugim rezolucijama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, kao i važećim međunarodnim pravom".
Ti akti i radnje "predstavljaju nasilno i jednostrano otcepljenje dela teritorije Republike Srbije, i zato su nevažeći i ništavni": "Ovi akti i radnje ne proizvode nikakvo pravno dejstvo u Republici Srbiji, kao ni i u međunarodnom pravnom poretku. Jednostrano otcepljenje dela teritorije suverene države predstavlja pravno nasilje nad Republikom Srbijom i nasilje nad važećim međunarodnim pravom."
Na zahtev Srbije i Rusije, u četvrtak je održana i vanredna sednica Saveta bezbednosti UN posvećena Kosovu: sednica je okončana bez zaključaka, a mišljenja o rešenju pitanja srpske pokrajine ostala su suprotstavljena.
SAD i nekoliko zemalja EU najavile su da će priznati nezavisnost Kosova, a Rusija poručila da bi takav potez bio nemoralan i protivpravan.
Kako izveštava agencija AP, okupljajući se u grupama u predgrađu Prištine, stanovnici glavnog grada igraju kolo uz bubnjeve i druge tradicionalne instrumente.
"Veoma, veoma smo srećni, to se stvarno događa", izjavio je Ahmet Ašari stanovnik Ljipljana držeći u ruci američku zastavu. "Na ovo smo čekali veoma dugo, čitav vek".
Prolazeći pored vojnika iz sastava Kfor, stanovnici mašu zastavama i trube automobilskim sirenama.
Kfor je saopštio da je pojačao prisustvo na ulicama kako bi sprečio eventualno nasilje.
Kosovski parlament proglasiće nezavisnost u nedelju, 17. februara u 17 sati, izjavio je portparol kosovskog premijera Hašima Tačija agenciji Ansa.
Iako se očekivalo, premijer Kosova Hašim Tači nije saopštio kada će Skupština Kosova proglasiti nezavisnost.
Na izuzetno posećenoj konferenciji za medije u Prištini, Tači nije direktno odgovorio na novinarsko pitanje kada će biti proglašena nezavisnost: "Radićemo po redovnoj dnevnoj agendi. Nastavićemo jačanje naših radnih kapaciteta i o svemu ćemo vrlo brzo imati druge konferencije za medije."
Tači je najavio formiranje posebne kancelarije za pitanja zajednica radi, kako je rekao, obezbeđivanja redovne komunikacije i izgradnje Kosova kao države u kojoj će svi njeni građani imati jednake uslove, kao i zarad poštovanja manjina, u prvom redu srpske. "U nezavisnom Kosovu nijedan građanin se neće osećati diskriminisanim, a pitanja zajednica će imati potreban tretman", kazao je on.
I prištinski dnevnik "Zeri" je preneo da će deklaracija o nezavisnosti Kosova biti najverovatnije usvojena u nedelju, a da će sadržati tri osnovna pitanja - proglašavanje nezavisnosti, obavezu ostvarivanja plana Martija Ahtisarija i poziv misiji Evropske unije da dođe i NATO-u da ostane na Kosovu.
Diplomatski izvori u Briselu naveli su da će odluka o nezavisnosti Kosova stupiti na snagu u martu, jer je potrebno doneti ustav, kao i zakone, uglavnom o zaštiti srpske manjine, što je predviđeno planom Martija Ahtisarija.
Kako navodi Ansa, među poslanicima i stranim diplomatama već kruži program svečanosti nazvane "dan D" kojim je utvrđena tačna satnica raspored dešavanja u nedelju.
Diplomatski izvori u Briselu kažu da će Tači u nedelju prepodne sazvati vanrednu sednicu kosovskog parlamenta.
Sednica parlamenta na kojoj će biti doneta odluka o nezavisnosti biće održana u nedelju u 15 časova, a prema planu trebalo bi da traje do 17 časova.
Posle 17 časova uslediće svečano zajedničko saopštenje najviših kosovskih zvaničnika: predsednika Fatmira Sejdijua, predsednika skupštine Jakupa Krasnićija i premijera Tačija, posle čega će početi svečanosti na trgovima, koncerti i vatromet.
Vlada Srbije usvojila je u četvrtak Odluku o poništavanju protivpravnih akata Prištine o proglašenju jednostrane nezavisnosti Kosova i Metohije. Takođe, vlada je proglasila ništavnim sve odluke organa EU o slanju misije na Kosovo.
Vlada je zatražila hitno sazivanje vanrednog zasedanja Skupštine Srbije koja bi trebalo da potvrdi vladinu odluku.
Odlukom se poništavaju akti i radnje privremenih organa samouprave na Kosovu i Metohiji kojima se proglašava jednostrana nezavisnost, jer "narušavaju suverenitet i teritorijalnu celokupnost Srbije zajemčenu Ustavom Republike Srbije, Poveljom Ujedinjenih nacija, Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 od 1999. godine i drugim rezolucijama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, kao i važećim međunarodnim pravom".
Ti akti i radnje "predstavljaju nasilno i jednostrano otcepljenje dela teritorije Republike Srbije, i zato su nevažeći i ništavni": "Ovi akti i radnje ne proizvode nikakvo pravno dejstvo u Republici Srbiji, kao ni i u međunarodnom pravnom poretku. Jednostrano otcepljenje dela teritorije suverene države predstavlja pravno nasilje nad Republikom Srbijom i nasilje nad važećim međunarodnim pravom."
Na zahtev Srbije i Rusije, u četvrtak je održana i vanredna sednica Saveta bezbednosti UN posvećena Kosovu: sednica je okončana bez zaključaka, a mišljenja o rešenju pitanja srpske pokrajine ostala su suprotstavljena.
SAD i nekoliko zemalja EU najavile su da će priznati nezavisnost Kosova, a Rusija poručila da bi takav potez bio nemoralan i protivpravan.
Ispunjenje obećanja iz Rambujea
Ukoliko Priština, kao što je najavljeno, u nedelju jednostrano proglasi nezavisnost Kosova, a SAD takvu nezavisnost priznaju, to neće biti samo "završna faza raspada Jugoslavije", već zavšna faza ispunjenja obećanja koje je kosovskim Albancima svojevremeno u Rambujeu dala državni sekretar SAD Medlin Olbrajt, konstatuje agencija Tanjug.
Kontinuitet politike devedesetih posredno je potvrdio i bivši američki ambasador u UN Džon Bolton ocenivši nedavno u jednoj diskusiji u Vašingtonu da je Stejt dipartment kada je reč o Kosovu poslednjih 15 godina na "automatskom pilotu": "Mislim da je to politika koja je nasleđena od Klintonove administracije i koja se vodi po inerciji. Ona ne uzima u obzir činjenicu da Srbija danas nije ono što je bila pod Miloševićem."
Amerika se posle terorističkih napada na Njujork i Vašington 11. septembra okrenula novim spoljnopolitičkim prioritima, borbi protiv terorizma i ratovima u Avganistanu i Iraku, dok su Balkan i Kosovo potisnuti u drugi plan. Politiku administracije predsednika Džordža Buša, karakterisale su želja za što bržim povlačenjem trupa sa Balkana i stav da bi brigu o regionu u budućnosti trebalo da preuzme EU. Kosovom su i posle 2000. godine nastavili da se bave uglavnom nekadašnji "eksperti za Balkan", koji su svojevremeno učestvovali u formulisanju "klintonovske" politike.
Administracija se ipak sve do polovine 2004. godine barem zvanično držala stava da je rano za otvaranje problema konačnog statusa i zastupala politiku "standardi pre statusa".
Iako je tokom 2003. godine između EU i SAD je dogovoreno da se otvaranje pitanja statusa odloži za polovinu 2005. godine ili kasnije u zavisnosti od ispunjenja standarda, nasilje i napadi Albanaca na nealbansko stanovništvo na Kosovu 17. marta 2004. godine, ubrzali su stavljanje budućeg statusa na dnevni red.
Ti događaji naišli su na osudu SAD, ali su ujedno ojačali argumente vladinih i nevladinih "eksperata" poput Mortona Abramovica iz Međunarodne krizne grupe da je "strpljenje albanskog stanovništva na izmaku". U SAD sazreva uverenje da bi politiku "standardi pre statusa" trebalo zameniti politikom "standardi i status".
Razmatranje pitanja statusa Kosova dobilo je novi zamah dolaskom Nikolasa Bernsa, bivšeg funkcionera Klintonove administracije na mesto američkog državnog podsekretara. "Naše uverenje je da je šest godina posle rata status kvo na Kosovu neodrživ. U 2005. godini mora doći do promene", izjavio je po svom prvom dolasku u Beograd Nikolas Berns.
Usledili su pregovori Beograda i Prištine pod posredstvom specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN Martija Ahtisarija koji su deklarativno imali za cilj nalaženje kompromisnog rešenja. Iz perspektive Vašingtona, kompromis je za kosovske Albance značio pristanak na poštovanje prava manjina i davanje određenih nadležnosti kosovskim Srbima, dok je Beograd zauzvrat trebalo da odustane od suvereniteta nad pokrajinom.
Posle više rundi susreta, tokom kojih nije vođen istinski dijalog, pregovori su završeni 26. marta 2007. Ahtisarijevim "Sveobuhvatnim planom za rešavanje statusa Kosova", koji je predvideo nadziranu nezavisnost Kosova uz zaštitu nealbanskih zajednica. Priština, SAD i EU su podržale predlog, dok su ga Srbija i Rusija odbacile. Za Beograd je pored kršenja suvereniteta Srbije posebno sporan bio aneks 11 Ahtisarijevog plana koji, kako je ukazivao premijer Vojislav Koštunica, utvrđuje vlast NATO u pokrajini i svedoči o "pravim ciljevima SAD na Kosovu".
Okvir pregovora predstavljale su smernice Kontakt grupe, među kojima i ona da "rešenje treba da bude prihvatljivo narodu Kosova". Na sličnost ove formulacije sa tekstom sporazuma u Rambujeu ukazao je bivši Klintonov izaslanik za Balkan Džejms Dobins, koji je u autorskom tekstu za Internešenel Herald Tribjun uoči početka pregovora podsetio da je plan iz Rambujea "predviđao da među odrednicama donošenja konačnog statusa mora da se nađe volja naroda": "Amerika nije zaboravila obećanja iz 1999. godine i da će SAD iskoristi svoj uticaj u skladu sa tim obećanjima."
Bezuspešni pokušaji da u Savetu bezbednosti UN postignu usvajanje rezolucije zasnovane na planu bivšeg finskog predsednika, čemu se Rusija protivila, praćeni su eksplicitnim izjavama američkih zvaničnika, koje su su kulminirale izjavom predsednika Džordža Buša u Tirani 10. juna da su "SAD odlučile da Kosovo treba da bude nezavisno".
Posle razgovora sa američkim državnim sekretarom Kondolizom Rajs u Vašingtonu 23. jula, privremeni premijer Kosova Agim Čeku je javno rekao da je prištinska delegacija "dobila garancije" da će pokrajina, posle novih 120 dana pregovora sa Srbijom, dobiti nezavisnost.
Prema internim beleškama slovenačkog ministarstva spoljnih poslova koje su nedavno procurile u javnost, politički direktor ministarstva Mitja Drobnič dobio je početkom decembra u Vašingtonu od pomoćnika američkog državnog sekretara Danijela Frida instrukcije o "koordiniranom proglašenju nezavisnosti" Kosova i slanju misije EU u pokrajinu.
Odmah iza toga, američki državni sekretar Kondoliza Rajs je u januaru pozvala evropske zemlje da ne odlažu "teške odluke" po pitanju budućeg statusa Kosova posle čega su iz Prištine usledile najave o proglašenju nezavisnosti 17. februara.
(agencije/MONDO)
Kontinuitet politike devedesetih posredno je potvrdio i bivši američki ambasador u UN Džon Bolton ocenivši nedavno u jednoj diskusiji u Vašingtonu da je Stejt dipartment kada je reč o Kosovu poslednjih 15 godina na "automatskom pilotu": "Mislim da je to politika koja je nasleđena od Klintonove administracije i koja se vodi po inerciji. Ona ne uzima u obzir činjenicu da Srbija danas nije ono što je bila pod Miloševićem."
Amerika se posle terorističkih napada na Njujork i Vašington 11. septembra okrenula novim spoljnopolitičkim prioritima, borbi protiv terorizma i ratovima u Avganistanu i Iraku, dok su Balkan i Kosovo potisnuti u drugi plan. Politiku administracije predsednika Džordža Buša, karakterisale su želja za što bržim povlačenjem trupa sa Balkana i stav da bi brigu o regionu u budućnosti trebalo da preuzme EU. Kosovom su i posle 2000. godine nastavili da se bave uglavnom nekadašnji "eksperti za Balkan", koji su svojevremeno učestvovali u formulisanju "klintonovske" politike.
Administracija se ipak sve do polovine 2004. godine barem zvanično držala stava da je rano za otvaranje problema konačnog statusa i zastupala politiku "standardi pre statusa".
Iako je tokom 2003. godine između EU i SAD je dogovoreno da se otvaranje pitanja statusa odloži za polovinu 2005. godine ili kasnije u zavisnosti od ispunjenja standarda, nasilje i napadi Albanaca na nealbansko stanovništvo na Kosovu 17. marta 2004. godine, ubrzali su stavljanje budućeg statusa na dnevni red.
Ti događaji naišli su na osudu SAD, ali su ujedno ojačali argumente vladinih i nevladinih "eksperata" poput Mortona Abramovica iz Međunarodne krizne grupe da je "strpljenje albanskog stanovništva na izmaku". U SAD sazreva uverenje da bi politiku "standardi pre statusa" trebalo zameniti politikom "standardi i status".
Razmatranje pitanja statusa Kosova dobilo je novi zamah dolaskom Nikolasa Bernsa, bivšeg funkcionera Klintonove administracije na mesto američkog državnog podsekretara. "Naše uverenje je da je šest godina posle rata status kvo na Kosovu neodrživ. U 2005. godini mora doći do promene", izjavio je po svom prvom dolasku u Beograd Nikolas Berns.
Usledili su pregovori Beograda i Prištine pod posredstvom specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN Martija Ahtisarija koji su deklarativno imali za cilj nalaženje kompromisnog rešenja. Iz perspektive Vašingtona, kompromis je za kosovske Albance značio pristanak na poštovanje prava manjina i davanje određenih nadležnosti kosovskim Srbima, dok je Beograd zauzvrat trebalo da odustane od suvereniteta nad pokrajinom.
Posle više rundi susreta, tokom kojih nije vođen istinski dijalog, pregovori su završeni 26. marta 2007. Ahtisarijevim "Sveobuhvatnim planom za rešavanje statusa Kosova", koji je predvideo nadziranu nezavisnost Kosova uz zaštitu nealbanskih zajednica. Priština, SAD i EU su podržale predlog, dok su ga Srbija i Rusija odbacile. Za Beograd je pored kršenja suvereniteta Srbije posebno sporan bio aneks 11 Ahtisarijevog plana koji, kako je ukazivao premijer Vojislav Koštunica, utvrđuje vlast NATO u pokrajini i svedoči o "pravim ciljevima SAD na Kosovu".
Okvir pregovora predstavljale su smernice Kontakt grupe, među kojima i ona da "rešenje treba da bude prihvatljivo narodu Kosova". Na sličnost ove formulacije sa tekstom sporazuma u Rambujeu ukazao je bivši Klintonov izaslanik za Balkan Džejms Dobins, koji je u autorskom tekstu za Internešenel Herald Tribjun uoči početka pregovora podsetio da je plan iz Rambujea "predviđao da među odrednicama donošenja konačnog statusa mora da se nađe volja naroda": "Amerika nije zaboravila obećanja iz 1999. godine i da će SAD iskoristi svoj uticaj u skladu sa tim obećanjima."
Bezuspešni pokušaji da u Savetu bezbednosti UN postignu usvajanje rezolucije zasnovane na planu bivšeg finskog predsednika, čemu se Rusija protivila, praćeni su eksplicitnim izjavama američkih zvaničnika, koje su su kulminirale izjavom predsednika Džordža Buša u Tirani 10. juna da su "SAD odlučile da Kosovo treba da bude nezavisno".
Posle razgovora sa američkim državnim sekretarom Kondolizom Rajs u Vašingtonu 23. jula, privremeni premijer Kosova Agim Čeku je javno rekao da je prištinska delegacija "dobila garancije" da će pokrajina, posle novih 120 dana pregovora sa Srbijom, dobiti nezavisnost.
Prema internim beleškama slovenačkog ministarstva spoljnih poslova koje su nedavno procurile u javnost, politički direktor ministarstva Mitja Drobnič dobio je početkom decembra u Vašingtonu od pomoćnika američkog državnog sekretara Danijela Frida instrukcije o "koordiniranom proglašenju nezavisnosti" Kosova i slanju misije EU u pokrajinu.
Odmah iza toga, američki državni sekretar Kondoliza Rajs je u januaru pozvala evropske zemlje da ne odlažu "teške odluke" po pitanju budućeg statusa Kosova posle čega su iz Prištine usledile najave o proglašenju nezavisnosti 17. februara.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
