Američki državni podsekretar Nikolas Berns izjavio je da je tokom napada na ambasadu SAD u Beogradu u četvrtak uveče, 21. februara pozvao telefonom premijera Srbije Vojislava Koštunicu.
"Ja sam morao da zovem srpskog premijera Vojislava Koštunicu i da mu kažem da uključi Si-En-En (CNN) kako bi video šta se događa sa našom ambasadom i da pošalje policijske snage. I to su na kraju uradili", rekao je Berns.
Iz kabineta premijera, međutim, tvrde da je razgovor obavljen oko 21 sat, kada je policija već završila svoju akciju u Ulici kneza Miloša.
"Tačno je da je na poziv američke administracije predsednik Vlade Srbije Vojislav Kostunica razgovarao sa Nikolasom Bernsom 21 februara. Tačno je da je razgovor vođen u 21.00 čas kada više nije bilo nereda u Ulici kneza Miloša", rekla je Irena Vujačić, savetnica za informisanje u Kabinetu predsednika Vlade Srbije.
Na osnovu činjenice kada je razgovor vođen može se izvesti precizan logički zaključak o Bernsovim komentarima da je posle njegovog poziva intervenisala policija", objasnila je ona.
Gostujući u utorak uveče u nevladinoj organizaciji, Savetu za međunarodne odnose, Berns je rekao da
je "američka ambasada u Beogradu napadnuta posle užasne retorike, koja nažalost podseća na prošla vremena".
On je isključio mogućnost bilo kakvog oružanog sukoba u vezi s kosovskom nezavisnošću.
SAD, UN, Evropska unija (EU) i NATO nikada neće dozvoliti podelu Kosova, izjavio je Berns, a prenosi "Glas Amerike".
"Srbija je izgubila Kosovo još 1999. godine i nikada ga neće vratiti", rekao je Berns i dodao da je isključena mogućnost podele kosovske teritorije.
"Mi nećemo prihvatiti podelu Kosova. UN, EU i NATO takođe to neće prihvatiti. Kosovo će biti slobodno i nezavisno u okvirima postojećih granica. Srpska manjina ili Srbi u Beogradu se varaju ako misle da mogu podeliti Kosovo. To se neće dogoditi", rekao je američki zvaničnik.
Berns je naglasio da je u poslednjih osam dana, nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti, bilo primetno različito ponašanje albanskih i srpskih vlasti.
Kosovski lideri, kako je rekao američki zvaničnik, "ostali su suzdržani na srpske provokacije, odlučni da zaštite prava srpske manjine".
Američki diplomata je ponovio da SAD žele da budu prijatelj Srbije i da joj pomognu da postane članica EU i NATO-a.
"Razumemo emocije Srbije, ali se ne slažemo sa stavom srpske Vlade. Nadam se da će nakon određnog perioda, kad se smire strasti, Beograd videti sebe kao budućeg partnera Evropske Unije i NATO-a. Samo treba da prođemo kroz ovaj period, nadam se, na miran način", rekao je Berns.
Berns je dodao da ne veruje da bi na Balkanu mogao da izbije novi oružani konflikt.
"Biće mir. Mislim da su svi u UN saglasni da se može napredovati, samo ako ima mirai i stabilnosti. Takođe, Srbija mora sarađivati s kosovskim vlastima i obrnuto. Prava kosovskih Srba i njihovo kulturno nasleđe moraju biti zaštićeni. Mislim da niko ozbiljan ne smatra da je oružani sukob opcija", rekao je Berns.
Komentarišući stav Rusije u vezi s kosovskom nezavisnošću, državni podsekretar je rekao da su američke i evropske snage na Kosovu već devet godina, dok su ruske otišle pre četiri.
Berns je dodao da Vašington i Moskva sarađuju u mnogim oblastima, ali da se neslaganja u vezi sa određenim pitanjima moraju javno saopštiti kako bi se ojačali odnosi između dve zemlje.
"Ja sam morao da zovem srpskog premijera Vojislava Koštunicu i da mu kažem da uključi Si-En-En (CNN) kako bi video šta se događa sa našom ambasadom i da pošalje policijske snage. I to su na kraju uradili", rekao je Berns.
Iz kabineta premijera, međutim, tvrde da je razgovor obavljen oko 21 sat, kada je policija već završila svoju akciju u Ulici kneza Miloša.
"Tačno je da je na poziv američke administracije predsednik Vlade Srbije Vojislav Kostunica razgovarao sa Nikolasom Bernsom 21 februara. Tačno je da je razgovor vođen u 21.00 čas kada više nije bilo nereda u Ulici kneza Miloša", rekla je Irena Vujačić, savetnica za informisanje u Kabinetu predsednika Vlade Srbije.
Na osnovu činjenice kada je razgovor vođen može se izvesti precizan logički zaključak o Bernsovim komentarima da je posle njegovog poziva intervenisala policija", objasnila je ona.
Gostujući u utorak uveče u nevladinoj organizaciji, Savetu za međunarodne odnose, Berns je rekao da
je "američka ambasada u Beogradu napadnuta posle užasne retorike, koja nažalost podseća na prošla vremena".
On je isključio mogućnost bilo kakvog oružanog sukoba u vezi s kosovskom nezavisnošću.
SAD, UN, Evropska unija (EU) i NATO nikada neće dozvoliti podelu Kosova, izjavio je Berns, a prenosi "Glas Amerike".
"Srbija je izgubila Kosovo još 1999. godine i nikada ga neće vratiti", rekao je Berns i dodao da je isključena mogućnost podele kosovske teritorije.
"Mi nećemo prihvatiti podelu Kosova. UN, EU i NATO takođe to neće prihvatiti. Kosovo će biti slobodno i nezavisno u okvirima postojećih granica. Srpska manjina ili Srbi u Beogradu se varaju ako misle da mogu podeliti Kosovo. To se neće dogoditi", rekao je američki zvaničnik.
Berns je naglasio da je u poslednjih osam dana, nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti, bilo primetno različito ponašanje albanskih i srpskih vlasti.
Kosovski lideri, kako je rekao američki zvaničnik, "ostali su suzdržani na srpske provokacije, odlučni da zaštite prava srpske manjine".
Američki diplomata je ponovio da SAD žele da budu prijatelj Srbije i da joj pomognu da postane članica EU i NATO-a.
"Razumemo emocije Srbije, ali se ne slažemo sa stavom srpske Vlade. Nadam se da će nakon određnog perioda, kad se smire strasti, Beograd videti sebe kao budućeg partnera Evropske Unije i NATO-a. Samo treba da prođemo kroz ovaj period, nadam se, na miran način", rekao je Berns.
Berns je dodao da ne veruje da bi na Balkanu mogao da izbije novi oružani konflikt.
"Biće mir. Mislim da su svi u UN saglasni da se može napredovati, samo ako ima mirai i stabilnosti. Takođe, Srbija mora sarađivati s kosovskim vlastima i obrnuto. Prava kosovskih Srba i njihovo kulturno nasleđe moraju biti zaštićeni. Mislim da niko ozbiljan ne smatra da je oružani sukob opcija", rekao je Berns.
Komentarišući stav Rusije u vezi s kosovskom nezavisnošću, državni podsekretar je rekao da su američke i evropske snage na Kosovu već devet godina, dok su ruske otišle pre četiri.
Berns je dodao da Vašington i Moskva sarađuju u mnogim oblastima, ali da se neslaganja u vezi sa određenim pitanjima moraju javno saopštiti kako bi se ojačali odnosi između dve zemlje.
Vizner: SAD i EU neće poništiti odluku o nezavisnosti
Američki izaslanik u pregovorima za rešenje statusa Kosova Frenk Vizner izjavio je da ni SAD ni Evropska unija (EU) neće poništiti odluku Prištine o nezavisnosti Kosova.
"Uprkos argumentu premijera Vojislava Koštunice da SAD moraju da ponište odluku o priznanju nezavisnog Kosova, ni mi niti evropske države to nećemo učiniti", rekao je Vizner gostujući u isotj panel diskusiji u Američkom institutu za mir.
Vizner je odbacio kritike da brzo priznanje nezavisnosg Kosova govori o jednostranosti američke spoljne politike.
Kao dokaz, on navodi da su SAD pristale da se pregovori odvijaju sve "dok nije postalo jasno da se razlike u suštinskim stavovima Beograda i Prištine o statusu ne mogu premostiti, s tim što Vašington nije ostao usamljen u odluci da prizna Kosovo".
Vizner je rekao da ne veruje da je pitanje Kosova trebalo rešavati postavljajući kao prioritet implikacije rešenja na rusko-američke odnose.
"Ne verujem da je SAD trebalo da umesto pravednog rešenja pitanja koje je zahtevalo rešenje, izađu u susret percepciji interesa druge velike sile. Imali bismo tada mnogo problema. Naš interes je bio širi - celovita i stabilna Evropa i drugačiji Balkan na kome će broj NATO vojnika početi da se smanjuje", rekao je Vizner.
Prema njegovim rečima, međunarodna zajednica je morala da izabere.
"Rusija nije nudila rešenje i tek je u leto prošle godine počela da preti vetom ukoliko se ne zadovolji percepcija njenih interesa", naveo je američki zvaničnik.
Vizner je rekao da Rezolucija 1244 nije isključila nezavisnost Kosova kao mogućnost i dodao da po njegovom i shvatanju brojnih stručnjaka, "kršenja međunarodnog prava nije bilo".
Panel diskusiji je učestvovao i predsednik Niksonovog Centra Dmitri Sajms, koji je rekao da Rusija neće koristiti vojnu silu na Balkanu.
"Rusija neće uspostaviti vojne baze u Srbiji. Rusija neće priznati nezavisnost Abhazije i Južne Osetije, jer ne želi njihovu nezavisnost, već prisajedinjenje. Rusija, takođe, neće zauzeti stav da zbog Kosova neće sarađivati sa SAD, NATO i EU u oblastima od zajedničkog interesa", rekao je Sajms.
(agencije/MONDO)
"Uprkos argumentu premijera Vojislava Koštunice da SAD moraju da ponište odluku o priznanju nezavisnog Kosova, ni mi niti evropske države to nećemo učiniti", rekao je Vizner gostujući u isotj panel diskusiji u Američkom institutu za mir.
Vizner je odbacio kritike da brzo priznanje nezavisnosg Kosova govori o jednostranosti američke spoljne politike.
Kao dokaz, on navodi da su SAD pristale da se pregovori odvijaju sve "dok nije postalo jasno da se razlike u suštinskim stavovima Beograda i Prištine o statusu ne mogu premostiti, s tim što Vašington nije ostao usamljen u odluci da prizna Kosovo".
Vizner je rekao da ne veruje da je pitanje Kosova trebalo rešavati postavljajući kao prioritet implikacije rešenja na rusko-američke odnose.
"Ne verujem da je SAD trebalo da umesto pravednog rešenja pitanja koje je zahtevalo rešenje, izađu u susret percepciji interesa druge velike sile. Imali bismo tada mnogo problema. Naš interes je bio širi - celovita i stabilna Evropa i drugačiji Balkan na kome će broj NATO vojnika početi da se smanjuje", rekao je Vizner.
Prema njegovim rečima, međunarodna zajednica je morala da izabere.
"Rusija nije nudila rešenje i tek je u leto prošle godine počela da preti vetom ukoliko se ne zadovolji percepcija njenih interesa", naveo je američki zvaničnik.
Vizner je rekao da Rezolucija 1244 nije isključila nezavisnost Kosova kao mogućnost i dodao da po njegovom i shvatanju brojnih stručnjaka, "kršenja međunarodnog prava nije bilo".
Panel diskusiji je učestvovao i predsednik Niksonovog Centra Dmitri Sajms, koji je rekao da Rusija neće koristiti vojnu silu na Balkanu.
"Rusija neće uspostaviti vojne baze u Srbiji. Rusija neće priznati nezavisnost Abhazije i Južne Osetije, jer ne želi njihovu nezavisnost, već prisajedinjenje. Rusija, takođe, neće zauzeti stav da zbog Kosova neće sarađivati sa SAD, NATO i EU u oblastima od zajedničkog interesa", rekao je Sajms.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
