Specijalni predstavnik Evropske unije na Kosovu Piter Fejt izjavio je da Srbija treba da prestane da otplaćuje spoljni dug Kosova, kako bi institucije u Prištini mogle da preuzmu odgovornost u ekonomiji.
"Srbija treba u dogledno vreme da prestane sa otplaćivanjem kosovskog inostranog duga i jedna odredba iz plana Martija Ahtisarija odnosi se na taj problem. Treba da se stvore aranžmani preko kojih će Kosovo snositi odgovornost na ovom polju", rekao je Fejt u intervjuu mitrovičkom radiju "Kontakt Plus".
Fejt, čijem se dolasku i prisustvu Misije EU na Kosovu Beograd oštro protivi, kazao je da je pravni osnov za njegov dolazak u pokrajinu Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti, ne precizirajući o kom se delu rezolucije radi.
"Ne pravimo razliku između delova rezolucije. Rezolucija se sagledava u celosti… U njoj stoji da je potrebno civilno prisustvo na Kosovu", rekao je Fejt i dodao da je u toku proces rekonfiguracije UNMIK-a.
"Misija EU neće zameniti UNMIK na Kosovu, vrlo je verovatno da će UNMIK ostati prisutan, ali u mnogo manjem obimu", naveo je holandski diplomata, koga je Međunarodna upravljačka grupa, formirana u Beču prošle sedmice, imenovala za međunarodnog predstavnika na Kosovu.
Fejt je najavio da će raditi na sprovođenju Ahtisarijevog plana za Kosovo, iako plan nije prihvaćen u Savetu bezbednosti UN.
Govoreći o vezama kosovskih Srba i Beograda, Fejt je kazao da u sektoru obrazovanja i zdravstva one treba da ostanu, ali uz uslov da vlasti u Prištini o tome budu obaveštene i da se sve odvija na transparentan način.
"Treba da postoji i ostane finansijska veza Beograda i kosovskih Srba ali ta veza mora da bude posredstvom centralne banke Kosova, što je jedan od glavnih kriterijuma i u EU", rekao je Fejt.
On je kazao da je otvoren za bilo koji kontakt sa zvaničnim Beogradom. "Sve ovo treba da se slegne i da počnemo da razgovaramo jedni sa drugima i da ne gledamo samo pravne aspekte već i one od kojih ljudi mogu da imaju koristi", ocenio je Fejt konstatujući različitosti Beograda i Prištine oko Kosova.
On je potvrdio da misija EU razmišlja o dolasku na sever Kosova i da se na tom pitanju radi postepeno.
Upitan kako gleda na to što Srbi sa severa Kosova ne žele carinu između ovog dela Pokrajine i ostatka Srbije, Fejt je rekao da je carina u nadležnosti UNMIK-a.
"Ovo su izazovi za UN, jer je naplata carine u nadležnosti UN, a ne na Vladi Kosova. Svi ti napori (demonstracije Srba) su usmereni u pogrešnom smeru, jer u ovom slučaju ugrožava se UNMIK. Nadam se da će Joakim Riker veoma brzo vratiti carinu na sever Kosova", kazao Fejt.
On je šefa UNMIK-a označio takođe kao odgovornog za povratak srpskih radnika u zgradu Opštinskog i Okružnog suda u severnoj Mitrovici, rekavši da ne vidi razloga zbog čega tim ljudima nebi bilo dozvoljeno da rade.
Fejt je najavio da će sudovi na Kosovu koji budu pod ingerencijom EU raditi i na rasvetljavanju etnički motivisanih zločina u pokrajini.
"Nameravamo da dovedemo međunarodne sudije i tužioce koji će raditi na tim slučajevima baš zbog njihove osetljivosti, a u međuvremenu radićemo i na obuci Srba da rade u multietničkom sudskom sistemu", rekao je Fejt.
(Tanjug)
"Srbija treba u dogledno vreme da prestane sa otplaćivanjem kosovskog inostranog duga i jedna odredba iz plana Martija Ahtisarija odnosi se na taj problem. Treba da se stvore aranžmani preko kojih će Kosovo snositi odgovornost na ovom polju", rekao je Fejt u intervjuu mitrovičkom radiju "Kontakt Plus".
Fejt, čijem se dolasku i prisustvu Misije EU na Kosovu Beograd oštro protivi, kazao je da je pravni osnov za njegov dolazak u pokrajinu Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti, ne precizirajući o kom se delu rezolucije radi.
"Ne pravimo razliku između delova rezolucije. Rezolucija se sagledava u celosti… U njoj stoji da je potrebno civilno prisustvo na Kosovu", rekao je Fejt i dodao da je u toku proces rekonfiguracije UNMIK-a.
"Misija EU neće zameniti UNMIK na Kosovu, vrlo je verovatno da će UNMIK ostati prisutan, ali u mnogo manjem obimu", naveo je holandski diplomata, koga je Međunarodna upravljačka grupa, formirana u Beču prošle sedmice, imenovala za međunarodnog predstavnika na Kosovu.
Fejt je najavio da će raditi na sprovođenju Ahtisarijevog plana za Kosovo, iako plan nije prihvaćen u Savetu bezbednosti UN.
Govoreći o vezama kosovskih Srba i Beograda, Fejt je kazao da u sektoru obrazovanja i zdravstva one treba da ostanu, ali uz uslov da vlasti u Prištini o tome budu obaveštene i da se sve odvija na transparentan način.
"Treba da postoji i ostane finansijska veza Beograda i kosovskih Srba ali ta veza mora da bude posredstvom centralne banke Kosova, što je jedan od glavnih kriterijuma i u EU", rekao je Fejt.
On je kazao da je otvoren za bilo koji kontakt sa zvaničnim Beogradom. "Sve ovo treba da se slegne i da počnemo da razgovaramo jedni sa drugima i da ne gledamo samo pravne aspekte već i one od kojih ljudi mogu da imaju koristi", ocenio je Fejt konstatujući različitosti Beograda i Prištine oko Kosova.
On je potvrdio da misija EU razmišlja o dolasku na sever Kosova i da se na tom pitanju radi postepeno.
Upitan kako gleda na to što Srbi sa severa Kosova ne žele carinu između ovog dela Pokrajine i ostatka Srbije, Fejt je rekao da je carina u nadležnosti UNMIK-a.
"Ovo su izazovi za UN, jer je naplata carine u nadležnosti UN, a ne na Vladi Kosova. Svi ti napori (demonstracije Srba) su usmereni u pogrešnom smeru, jer u ovom slučaju ugrožava se UNMIK. Nadam se da će Joakim Riker veoma brzo vratiti carinu na sever Kosova", kazao Fejt.
On je šefa UNMIK-a označio takođe kao odgovornog za povratak srpskih radnika u zgradu Opštinskog i Okružnog suda u severnoj Mitrovici, rekavši da ne vidi razloga zbog čega tim ljudima nebi bilo dozvoljeno da rade.
Fejt je najavio da će sudovi na Kosovu koji budu pod ingerencijom EU raditi i na rasvetljavanju etnički motivisanih zločina u pokrajini.
"Nameravamo da dovedemo međunarodne sudije i tužioce koji će raditi na tim slučajevima baš zbog njihove osetljivosti, a u međuvremenu radićemo i na obuci Srba da rade u multietničkom sudskom sistemu", rekao je Fejt.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
