Mladi smatraju da se SNS najiskrenije zalaže za ulazak Srbije u EU, zatim slede DS, pa LDP, a veruju i da srpskom mentalitetu više pogoduje "čvrsta ruka" od demokratskog sistema.
To je pokazalo istraživanje koje je sproveo Fakultet političkih nauka zajedno sa Evropkim pokretom. Anketa je sprovedena među 979 mladih, starosti od 15 do 29 godina i to u periodu od 19 do 29. aprila 2016.
Mladi smatraju da bi ulaskom Srbije u EU najviše dobili upravo mladi, kao i politička elita, dok bi najveći gubitnici, takođe, bili političari, ali i poljoprivrednici i tajkuni.
Kako je rečeno na predstavljanju istraživanja, 33 odsto mladih je protiv ulaska Srbije u EU, 12 odsto to apsolutno podržava, 27 odsto njih kaže da im je svejedno, a 28 odsto je više "za" nego "protiv".
Takođe, 75 odsto njih to ne bi podržalo ukoliko bi uslov bilo priznavanje Kosova.
Iako veruju da bi ulaskom u EU Srbija bila ekonomski bila jača, oni smatraju i da bi u spoljnoj politici najviše trebalo da se oslanjamo na Rusiju, pa tek onda na EU.
"Najmlađi od 15 do 18 godina okrenuti su Rusiji. Stariji više biraju EU. Oni koji sebe vide kao kosmopolite se okreću ka EU, a oni koi se poistovećuju sa lokalnim odrednicama su više okrenuti ka Rusiji" , rečeno je na FPN.
Takođe, od ukupnog broja ispitanih, 56 odsto njih se izjasnilo da redovno glasa, i taj procenat se poklapa sa razvijenim demokratijama, ipak 70 odsto ispitanih nema nijednog političara kome veruje.
Komentarišući rezultate, šefica pregovaračkog tima sa EU Tanja Miščević koja je prisustvovala predstavljanju rezultata na FPN, kaže da su mladi zbunjeni i da nisu dovoljno informisani, a da samo informisani građani mogu donositi dobre odluke.
Kaže i da bi sami mediji morali mnogo više da znaju o evropskim integracijama da bi mogli da prenesu poruku
"Celo popodne juče pokušavam da objasnim da nije došla odluka o otvaranju poglavlja 23 i 24, i da to tek treba da me pitaju krajem juna", , rekla je Miščević.
Primetivši da 33 odsto mladih ne podržava ulazak Srbije u EU, Miščević je kazala da je reč o vrlo mladim ljudima, od 15 do 19 godina sa kojima se može raditi.
Dodala je da se mora raditi i na rušenju predrasuda i stereotipa, jer se, na primer, i dalje pojavljuje u istraživanjima, kako su recimo Evropljani hladni, a ne poznajemo ih.
U boljoj informisanosti bi, kako je rekla, mogla da pomogne i sama delegacija EU.
