Šefu srpske Misije pri EU u Briselu, ambasadoru Dušku Lopandiću, data je instrukcija da uputi oštar protest zbog izložbe i konferencije "Hrvatski svetac kardinal Stepinac" u Evropskom parlamentu.

Šef srpske diplomatije Ivica Dačić najoštrije je danas osudio otvaranje izložbe i konferencije "Hrvatski svetac kardinal Stepinac" u Evropskom parlamentu, istakavši da je ta izložba pokušaj skidanja odgovornosti sa Stepinca i rehabilitacije ustaškog pokreta.

Dačić je poručio da ova izložba i konferencija ne predstavljaju korak ka pomirenju i istini.

"Naprotiv, samo produbljuje podele. Svedoci smo da je svet danas suočen sa pokušajem revizije istorije i relativizacije pobeda i poraza, zločina i kazni. Srbija, kao žrtva takvih pokušaja na međunarodnom planu, ima obavezu da se bori i protiv revizije istorije i relativizacije istorijskih činjenica", zaključio je Dačić.

Ambasador Lopandić uputio je protestna pisma predsedniku Evropskog parlamenta Martinu Šulcu, kao i predsedavajućem Komitetu za spoljne poslove Evropskog parlamenta Elmaru Broku, predsedniku grupacije Evropske narodne partije (EPP) Manfredu Veberu, a o navedenom će obavesti izvestioca za Republiku Srbiju Dejvida Mekalistera i izvestioce iz senke i druge poslanike EP, dodaje se u saopštenju.

Izložbu i skup o Stepincu organizuje poslanica Hrvatske seljačke stranke Marijana Petir u saradnji sa Hrvatskim katoličkim sveučilištem, Uredom za kulturna dobra Zagrebačke nadbiskupije i Radnom grupom EPP za međukulturni i religijski dijalog.

U pismima, Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije ukazuje na neprihvatljivost organizovanja izložbe kojom se veliča lik i delo kardinala Stepinca, koji se tu predstavlja kao "istinski biser katoličke crkve i hrvatskog naroda", a koga srpski narod i Srpska pravoslavna crkva smatraju odgovornim za masovne zločine protiv srpskog i drugog nehrvatskog življa tokom Drugog svetskog rata na području takozvane Nezavisne države Hrvatske.

Podseća se da je Stepinac osuđen 1946. godine u Zagrebu (Vrhovni sud NR Hrvatske) na 16 godina zatvorske kazne i gubitak građanskih i političkih prava u trajanju od tri godine zbog svog delovanja i podsticanja na zločine, izdaju i saradnju sa ustaškim režimom i masovnog pokrštavanja desetine hiljada Srba.

Ukazuje se, takođe, da je papa Franja zaustavio proces kanonizacije Stepinica nakon razgovora koji su državni i crkveni zvaničnici Republike Srbije s njim vodili, kao i da je formirana zajednička komisija Vatikana i SPC-a koja treba da ispita čitav slučaj.

KONTROVERZA STEPINAC

Alojzije Stepinac (1898-1960) je u velikoj meri kontroverzna istorijska ličnost. Bio je srpski dobrovoljac na Solunskom frontu, nosilac Karađorđeve zvezde i jugoslovenski oficir, pa zagrebački nadbiskup, kardinal i blaženi Katoličke crkve.

Jugoslovenske komunističke vlasti ga 1946. godine osuđuju, formalno za saradnju sa ustašama ali prevashodno zbog tvrdog antikomunizma. Posle pet godina ga puštaju u kućni pritvor, gde ostaje do kraja života.

Stepinac prvobitno priznaje i pozdravlja NDH kao katoiličku državu, ali već mesec dana po uspostavljanju NDH će se razočarati u ponašanje Pavelićevog režima. Nakon masakra u Glini u julu 1941. godine, Stepinac je napisao protestno pismo Paveliću, ali ništa nije izneo u javnost.

Kada su ustaše iz Zagreba deportovali u logore oko 2000 Jevreja, Stepinac je uputio pismo Paveliću u kom kritikuje taj čin zbog okrutnog postupanja, ali ne i sam čin odvođenja.

Početkom 1942. Vatikan ga je službeno postavio za vojnog vikara NDH. Nadbiskup Stepinac je bio potpuno svestan postojanja logora Jasenovac, ali se o tome nije javno izjašnjavao niti tome protivio.
Prvi put je uhapšen 17. maja 1945. Dan posle puštanja 3. juna 1945, Stepinac i Tito su vodili dug, kako je kasnije rekao "muški razgovor".

Uhapšen je po drugi put 18. septembra 1946. godine i izveden pred sud. Već 11. oktobra je osuđen na kaznu zatvora s prisilnim radom u trajanju od 16 godina, gubitak političkih i građanskih prava u trajanju od 3 godine. Kasnije mu je, decembra 1951. godine, kazna preinačena na kućni pritvor u rodnom Krašiću na Žumberku.