Predsednik Tomislav Nikolić ocenio je u Sankt Peterburgu, gde će otvoriti konzulat Srbije, da su trenutni odnosi Beograda i Prištine na najnižoj mogućoj lestvici odnosa zbog napada prištinske administracije na srpsku imovinu na KiM.
To bi, prema njegovim recima, moglo da se završi dogovorom, a može da se završi i jako loše jer Srbija je spremna da na takve napade odgovori na svaki nacin.
"Kako se Albanci budu ponašali u buducnosti tako cemo i mi da odgovorimo, a neka ne racunaju da mogu da se igraju sa nama ili da racunaju da ce nas neko ponovo bombardovati, pošto je ocigledno da se Srbija mnogo bolje ponela nego što bi se iko poneo u ovoj situaciji", naveo je predsednik Nikolic.
Srbija, dakle, rekao je predsednik, ima veliki problem sa KiM i taj problem se preliva na naš odnos sa EU.
Ukazao je da EU zna da Srbija nikada nece priznati jednostrano proglašenu kosovsku nezavisnost.
"Nikada niko od zvanicnika EU nije rekao da cemo to morati da uradimo, ali Evropski parlament, koji takode odlucuje o našem clanstvu ima svoje predstavnike koji stalno govore da nikad nece doneti odluku o našem clanstvu dok mi ne sklopimo opštevažeci medudržavni sporazum sa KiM. To verovatno pretpostavlja razgranicenje, dobrosusedske odnose", rekao je predsednik Nikolic.
Predsedik je podsetio da i u samoj EU postoji pet clanica koje ne priznaju kosovsku nezavisnost.
Srbija, kazao je, u EU ima mnogo prijatelja.
"Tih pet clanica nisu se odlucile da ne priznaju Kosovo i Metohiju zbog nekog velikog prijateljsva prema Srbiji, vec zato jer osecaju da bi i same mogle da imaju taj problem, a da onda ne bi imale na šta da se oslone kad se bore za zaštitu svog suvereniteta i teritorijalnog integriteta", ukazao je predsednik.
Istakao je da je Kosovo pokrajina u sastavu Srbije.
"Posle bombardovanja kojim je pokušano da na silu snage NATO dovedu takozvanu OVK na vlast i kad se ispostavilo da Jugoslavija ima mnogo vecu vojnu silu nego što se racunalo i mnogo veci vojni faktor koji je sprecavao da nas tek tako lako porobe i da nas zaplaše bombama koje su sipale po gradovima i drugde, onda se prešlo na sporazum i Jugolavija je ušla u taj sporazum", naveo je Nikolic.
Podsetio je da je tadašnja SFRJ prihvatila plan Ahtisari-Cernomirdin, a onda je, dodao je, došla rezolucija 1244 SB UN po kojoj je Srbija jedna suverena država u cijem sastavu je Kosovo koje ima suštinsku autonomiju.
"Po tom sporazumu mi smo predali na upravljanje Kosovo i Metohiju Ujedinjenim nacijama, takozvanoj organizaciji UNMIK, koja je trebalo da vlada i da sprovodi zakone na KiM sve dok se ne dogovorimo mi i Albanci", naveo je Nikolic.
Medutim, istakao je, svaki visoki predstavnik UN, pomognut snagama NATO koje su bile jedina oružana sila na teritoriji KiM, jer se, nažalost, ruski bataljon povukao nakon dva meseca iz Prištine. Tada je, kazao je, ostao samo NATO koji je promovisao kosovsku nezavisnost.
Predsednik Srbije stoga smatra da su "UN jedina naša zaštita, SB je deo UN kroz koji nikad nece moci da prode ideja o nezavisnosti KiM".
Prvog dana posete Rusiji predsednik ce se sastati sa Aleksandrom Djukovim, generalnim direktorom Gaspromnjefta.
U cetvrtak 13. oktobra Nikolic ce obici izložbu “Najstariji spomenici srpske kulture u riznici Ruske nacionalne biblioteke“, posle cega ce prisustvovati molebanu kod moštiju Svetog blagovernog kneza Aleksandra Nevskog.
U cast predsednika Srbije bice održan koncert Filharmonijskog orkestra Sankt Peterburga pod rukovodstvom Jurija Temirkanova.
Nikolic ce u petak, 14. oktobra, položiti venac na spomenik grofu Mihailu Andrejevicu Miloradovicu, a potom ce obici naucno-istraživacki ortopedski Institut G.I. Turner u gradu Puškin.
