Beograd će insistirati na utvrđivanju odgovornosti zbog zaustavljanja istrage o trgovini organima Srba otetih na Kosovu, a od Ujedinjenih nacija i Tužilaštva Haškog tribunala tražiti istragu o postupanju bivšeg šefa UNMIK-a Sorena Jesen-Petersena i drugih zvaničnika Misije UN tokom istrage u predmetu Haradinaj.
Beograd će insistirati na utvrđivanju odgovornosti zbog zaustavljanja istrage o trgovini organima Srba otetih na Kosovu, a od Ujedinjenih nacija i Tužilaštva Haškog tribunala tražiti istragu o postupanju bivšeg šefa UNMIK-a Sorena Jesen-Petersena i drugih zvaničnika Misije UN tokom istrage u predmetu Haradinaj.
Razmatrajući posledice oslobađajućih presuda Ramušu Haradinaju i Idrizu Baljaju, Nacionalni savet za saradnju sa Haškim trubinalom je ocenio da su one novo ponižavanje žrtava i "ozbiljan udarac međunarodnoj pravdi: "Ovakva presuda izvesno neće doprineti utvrđivanju istine, pa samim tim neće doprineti ni pomirenju na ovim prostorima."
Predsednik Saveta Rasim Ljajić ovlašćen je da od generalnog sekretara UN traži istragu zbog navoda da su Petresen i druga lica ometali istragu na Kosovu "i time svesno i namerno ometala sprovođenje pravde".
Takođe, Ljajić je ovlašćen i da od Tužilaštva traži da ponovo otvori i hitno sprovede istragu o postojanju improvizovanih klinika u kojima su kidnapovanim licima sa Kosova i Metohije nasilno odstranjivani unutrašnji organi nakon čega su ubijani na tim lokacijama.
Savet predlaže da "ukoliko Tužilaštvo takvu istragu nije u mogućnosti da sprovede, celokupan do sada prikupljeni dokazni materijal o ovim događajima bez odlaganja dostavi nadležnim organima Republike Srbije".
I Tužilaštvo za ratne zločine i Udruženje porodica nestalih, kidnapovanih i ubijenih na Kosovu insistiraće da se utvrdi krivična i profesionalna odgovornost za zaustavljenje istrage o trgovini ljudskim organima otetih Srba u pokrajini, o čemu je u knjizi "Lov" pisala Karla del Ponte.
Na sastanku zamenika tužioca za ratne zločine Dragoljuba Stankovića i predstavnika porodica Udruženja dogovoreno je da je neophodno nastaviti saradnju i stalnu komunikaciju kako bi se utvrdila istina o zločinima počinjenim u pokrajini. "Insistiraćemo na konkretnim imenima ljudi iz UNMIK-a koji su zaustavili istragu, jer postoje indicije da su oni učestvovali u organizovanom kriminalu ili ratnom zločinu", rekao je portparol Tužilaštva Bruno Vekarić novinarima posle sastanka. On je naveo da će Tužilaštvo od UNMIK-a tražiti konkretan pisani odgovor o tome ko stoji iza toga.
Vekarić je dodao da će Tužilaštvo od Crvenog krsta tražiti zvaničnu informaciju da li su postojali logori na Kosovu i Metohiji i Albaniji i ukoliko se utvrdi da jesu, da će tražiti imena preživelih: "Tužilaštvo za ratne zločine putem međunarodne pravne pomoći uputiće zahtev albanskom Tužilaštvu da preduzmu odgovarajuće procesne radnje, kako bi se proverili navodi Karle del Ponte."
Obrazlažući zbog čega traži istragu UN i Tužilaštva, Savet za saradnju sa Hagom je naveo da je odluka o oslobađanju Haradinaja i Baljaja doneta "usled nedostatka dokaza... pošto su najvažniji svedoci stradali pod nerazjašnjenim okolnostima, i to tako što su neki od njih pregaženi kolima, neki izbodeni nožem, a neki ubijeni iz vatrenog oružja".Razmatrajući posledice oslobađajućih presuda Ramušu Haradinaju i Idrizu Baljaju, Nacionalni savet za saradnju sa Haškim trubinalom je ocenio da su one novo ponižavanje žrtava i "ozbiljan udarac međunarodnoj pravdi: "Ovakva presuda izvesno neće doprineti utvrđivanju istine, pa samim tim neće doprineti ni pomirenju na ovim prostorima."
Predsednik Saveta Rasim Ljajić ovlašćen je da od generalnog sekretara UN traži istragu zbog navoda da su Petresen i druga lica ometali istragu na Kosovu "i time svesno i namerno ometala sprovođenje pravde".
Takođe, Ljajić je ovlašćen i da od Tužilaštva traži da ponovo otvori i hitno sprovede istragu o postojanju improvizovanih klinika u kojima su kidnapovanim licima sa Kosova i Metohije nasilno odstranjivani unutrašnji organi nakon čega su ubijani na tim lokacijama.
Savet predlaže da "ukoliko Tužilaštvo takvu istragu nije u mogućnosti da sprovede, celokupan do sada prikupljeni dokazni materijal o ovim događajima bez odlaganja dostavi nadležnim organima Republike Srbije".
I Tužilaštvo za ratne zločine i Udruženje porodica nestalih, kidnapovanih i ubijenih na Kosovu insistiraće da se utvrdi krivična i profesionalna odgovornost za zaustavljenje istrage o trgovini ljudskim organima otetih Srba u pokrajini, o čemu je u knjizi "Lov" pisala Karla del Ponte.
Na sastanku zamenika tužioca za ratne zločine Dragoljuba Stankovića i predstavnika porodica Udruženja dogovoreno je da je neophodno nastaviti saradnju i stalnu komunikaciju kako bi se utvrdila istina o zločinima počinjenim u pokrajini. "Insistiraćemo na konkretnim imenima ljudi iz UNMIK-a koji su zaustavili istragu, jer postoje indicije da su oni učestvovali u organizovanom kriminalu ili ratnom zločinu", rekao je portparol Tužilaštva Bruno Vekarić novinarima posle sastanka. On je naveo da će Tužilaštvo od UNMIK-a tražiti konkretan pisani odgovor o tome ko stoji iza toga.
Vekarić je dodao da će Tužilaštvo od Crvenog krsta tražiti zvaničnu informaciju da li su postojali logori na Kosovu i Metohiji i Albaniji i ukoliko se utvrdi da jesu, da će tražiti imena preživelih: "Tužilaštvo za ratne zločine putem međunarodne pravne pomoći uputiće zahtev albanskom Tužilaštvu da preduzmu odgovarajuće procesne radnje, kako bi se proverili navodi Karle del Ponte."
Svedoci nestajali, Petersen i Haradinaj se družili
"Mere zaštite koje su ovim licima pružene očigledno su bile nedovoljne. Neki svedoci su iz očigledno opravdanog straha prihvatali i da budu kažnjeni zbog nepoštovanja suda samo da bi izbegli da svedoče", naveo je Savet.
Prema oceni Saveta, dok su svedoci nestajali Haradinaju je Sud pod velikim pritiskom zvaničnika UNMIK-a dozvolio da se brani sa slobode. Zvaničnici Misije, pre svih Jesen-Petersen, "utrkivali su se da Haradinaju, optuženom za ratne zločine, izraze najdublje prijateljstvo, a neki od njih su govorili da je on faktor mira i stabilnosti na Kosovu".
Nacionalni savet je učinio sve što je bilo u njegovoj moći da se pruži sva vrsta pomoći. Odgovoreno je na sve zahteve Tužilaštva za pomoć i dostavljeno nekoliko hiljada poverljivih dokumenata. Kako se navodi, samo u poslednjih godinu dana za predmet Haradinaj dostavljeno je 2.174 dokumenata, a 29 svedoka je oslobođeno dužnosti čuvanja tajne kako bi mogli da daju iskaz u ovom postupku.
"Naši nadležni organi pružili su efikasnu zaštitu svedocima koji su bili na teritoriji pod našom ingerencijom", navedeno je u saopstenju i izraženo očekivanje da će Tužilaštvo Haškog tribunala uložiti žalbu na prvostepenu presudu.
(Beta/MONDO)
