Stranke su na sedam dosadašnjih parlamentarnih izbora slale različite poruke optimizma i nade - sećate li se tih slogana?
Nekad su se socijalisti zaklinjali sa “Srbija se saginjati neće”, a danas zovu “Ustani Srbijo”. Pre deceniju i po radikali su nas ubeđivali - “Mi se nismo promenili”, a danas da “Srbija želi promene”. U isto vreme, DSS Vojislava Koštunice verovao je u “Glas nade”, a danas se nada da će glasači “Podrž(at)i Srbiju”, pišu "Večernje novosti".
Ovi parlamentarni izbori su, inače, osmi po redu u 18 godina dugom višestranačju u Srbiji, a stranke su u protekle gotovo dve decenije biračima slale različite poruke optimizma i nade, ukazivali da “narod najbolje zna” da ih “budućnost čeka odmah” ili da će im biti “radikalno bolje”.
“Podrži Srbiju”, “Napred, nema stajanja”, “Srbija želi promene”, “Ustani Srbijo”, “Širi dalje” - su predizborni slogani pet najjačih opcija - narodnjaka, demokrata, radikala, socijalista i “čedista” za majske izbore.
A kako je bilo ranije?
Socijalisti Slobodana Miloševića, koji je vladao od 1990. do 2000. na prvim višestranačkim izborima nastupili su sa sloganima “Za jedinstvenu Srbiju” i “Sa nama nema neizvesnosti”.
Te 1990. DS, u kojoj su tada bili i Zoran Đinđić i Vojislav Koštunica, a predvodio je Dragoljub Mićunović, u prvu izbornu trku krenula je sa - “Prelomite pametno” i “Vreme je”.
Vuk Drašković “napisao” je tada čak nekoliko izbornih slogana: “Snaga, pobeda, obnova”, “Sutra počinje odmah”, “I ovaj kamen zemlje Srbije”, “Moja odluka je SPO”, “Ljubav, vera, nada” i “Bili smo i bićemo”.
Dve godine kasnije iz SPS su poručivali “Tako treba” i “Svi smo mi pomalo socijalisti”.
Drašković je “prepisao” slogan od ljutih političkih protivnika SPS - “Sa nama nema neizvesnosti”. SPO-u te 1992. nije pomogao ni “dopunski” slogan - “Sa nama nema sankcija”, jer su opet ostali u opoziciji. Više sreće nisu imale ni demokrate, iako su imale najbolje namere - “Vratiti osmeh Srbiji” i “Hoćemo, možemo bolje”.
Radikali predvođeni Vojislavom Šešeljem su 1992. godine poručivali “Neka najbolji pobedi” i “Gde su srpske zemlje, tu su srpski radikali”.Ovi parlamentarni izbori su, inače, osmi po redu u 18 godina dugom višestranačju u Srbiji, a stranke su u protekle gotovo dve decenije biračima slale različite poruke optimizma i nade, ukazivali da “narod najbolje zna” da ih “budućnost čeka odmah” ili da će im biti “radikalno bolje”.
“Podrži Srbiju”, “Napred, nema stajanja”, “Srbija želi promene”, “Ustani Srbijo”, “Širi dalje” - su predizborni slogani pet najjačih opcija - narodnjaka, demokrata, radikala, socijalista i “čedista” za majske izbore.
A kako je bilo ranije?
Socijalisti Slobodana Miloševića, koji je vladao od 1990. do 2000. na prvim višestranačkim izborima nastupili su sa sloganima “Za jedinstvenu Srbiju” i “Sa nama nema neizvesnosti”.
Te 1990. DS, u kojoj su tada bili i Zoran Đinđić i Vojislav Koštunica, a predvodio je Dragoljub Mićunović, u prvu izbornu trku krenula je sa - “Prelomite pametno” i “Vreme je”.
Vuk Drašković “napisao” je tada čak nekoliko izbornih slogana: “Snaga, pobeda, obnova”, “Sutra počinje odmah”, “I ovaj kamen zemlje Srbije”, “Moja odluka je SPO”, “Ljubav, vera, nada” i “Bili smo i bićemo”.
Dve godine kasnije iz SPS su poručivali “Tako treba” i “Svi smo mi pomalo socijalisti”.
Drašković je “prepisao” slogan od ljutih političkih protivnika SPS - “Sa nama nema neizvesnosti”. SPO-u te 1992. nije pomogao ni “dopunski” slogan - “Sa nama nema sankcija”, jer su opet ostali u opoziciji. Više sreće nisu imale ni demokrate, iako su imale najbolje namere - “Vratiti osmeh Srbiji” i “Hoćemo, možemo bolje”.
Na trećim po redu parlamentarnim izborima 1993. vatreno krštenje imao je DSS Vojislava Koštunice, koji se godinu dana ranije odvojio od DS. Sadašnji premijer uzdao se u “Glas nade”, jer, smatrao je - “Zrelo je”.
Šešelj i Nikolić su poručivali: “Mi dolazimo” i “Mi se nismo promenili”.
Demokrate su igrale na kartu poštenja - sa sloganom “Pošteno, Đinđić, DS”. Nisu uspeli - Miloševićev SPS opet je glatko pobedio - a socijalisti su tu bitku dobili uz poruke: “Za Srbiju” i “Srbija se saginjati neće”.
U četvrtom odmeravanju snaga 1997. radikali su poručivali “Mi dolazimo”, a socijalisti “Što jes’ jes’, najbolji je SPS”. Opozicija je tada bojkotovala izbore, a odluka DSS bila je - “Bojkot - moj izbor”. Ostali antiizborni slogani tadašnje opozicije bili su i “Budi hrabar, reci dosta”, “Znam za jadac”, “Nepošteni izbori, lopovska vlast”, “Ujedinjeni na izborima, ujedinjeni u bojkotu”.
Slom SPS usledio je 2000. na izborima, kada je pobedila najveća koalicija u istoriji parlamentarizma sa sloganom - “DOS, normalno”.
Na izbore 28. decembra 2003. godine demokrate su krenule sa željom “Budućnost odmah”, DSS se uzdao u - “K’o što narod kaže”, a za G 17 plus bila je “Srbija na prvom mestu”. Vuk Drašković i Velimir Ilić su nastupili u koaliciji - “Zajedno za Srbiju”. U SRS su verovali u “Radikalno bolje”.
Pre samo godinu dana Koštuničini i Ilićevi narodnjaci smatrali su da upravo “Narod najbolje zna” kako bi “Živela Srbija”, a DS se borio za “Bolji život”, jer “Život ne može da čeka”. “Eksperti” iz Dinkićevog G 17 plus su tvrdili da je “Stručnost ispred politike”, a koalicija okupljena oko LDP je verovala da “Od nas zavisi”. Dačićevi socijalisti pozivali su “Srbijo, glavu gore”, a radikali su još prošle godine očekivali - “Vreme je za promene - da već danas bude bolje”.
(MONDO)
