U izveštaju koji obuhvata period od 16. jula do 15. oktobra 2016. Ban ocenjuje da je u pomenutom periodu u središtu političkih tenzija bio spor u vezi demarkacije sa Crnom Gorom i usvajanje novog zakona o rudno-industrijskom kompleksu "Trepča".

To je, konstatuje se u izveštaju, stvorilo dodatne tenzije između Prištine i Beograda, dok se primena sporazuma postignutih u okviru briselskog dijaloga odvija sporo.

"U vezi sa usvajanjem zakona o pitanjima koja su osetljiva za važne aktere, pozivam na pažljivije konsultacije i dijalog, s posebnim fokusom na to da se obezbedi da manjinske zajednice učestvuju u odlukama koje se održavaju na njihove živote", poručio je Ban.

Odlazeći generalni sekretar UN, pozdravlja, kako je naveo, značajan napredak u normalizaciji odnosa između Prištine i Beograda kroz dijalog pod okriljem EU ali je istovremeno veoma zabrinut zbog odlaganja primene nekih važnih sporazuma.

"Kao što lideri obeju strana kažu, nema praktične alternative za dijalog u cilju normalizacije odnosa. Pozivam one koji su angažovani na svim nivoima da odole iskušenju javnog pozicioniranja i provokacija i da, umesto toga, sarađuju međusobno na odgovaran način, stremeći ka pravednim i trajnim kompromisima", poručuje Ban.

Primena sporazuma postignutnih u okviru dijaloga Beograda i Prištine je i dalje relativno spora, ocenjuje Ban. On je međutim naveo i da su obe strane signalizirale želju da učine određene pomake, uključujući po pitanju uspostavljanje Zajednice srpskih opština (ZSO) i podsetio da su imenovana dva nova člana upravljačkog tima zaduženog za izradu statuta ZSO.

"Opipljiv napredak" postignut je u skladu sa sporazumom o slobodi kretanja iz 2011, sa daljim pregovorima o racionalizaciji registarskih tablica pre isteka prvobitnog sporazuma u novembru, dodao je on.

Ban podseća političke lidere u Beogradu i Prištini na njihovu odgovornost da nastave dijalog na visokom nivou bez odlaganja i sa hrabrošću i političkom voljom koje su potrebne kako bi se savladale preostale prepreke i obezbedila puna primena svih sporazuma postignutih do sada.

Kad je reč o bezbednosnim incidentima, generalni sekretar UN navodi da je u protekla tri meseca zabeleženo 69 takvih incidenata širom Kosova koji su pogodili manjine, u poređenju sa 94 koliko ih je registrovano u periodu na koji se odnosio prethodni izveštaj.

Ban ističe i da je bliska regionalna saradnja odlučujući preduslov za odgovor Zapadnog Balkana na mnoge izazove sa kojima se suočava, i poziva lidere na najvišim položajima da se fokusiraju na udruživanje napora u tom cilju.

U izveštaju se napominje da prioritet Unmika ostaje unapređenje bezbednosti, stabilnosti i poštovanja ljudskih prava na Kosovu i u regionu, te da Unmik nastavlja konstruktivnu saradnju sa Prištinom i Beogradom, svim zajednicama na Kosovu i regionalnim i međunarodnim akterima.

Takođe se navodi da Euleks nastavlja svoje prisustvo na Kosovu, kao i da OEBS i Kfor nastavljaju da obavljaju svoje uloge u okviru Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.

U okviru Banovog izveštaja objavljen je i izveštaj visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost generalnom sekretaru o aktivnostima Euleksa od 16. jula do 15. oktobra, u kojem se kaže da postoji napredak u primeni sporazuma postignutih u okviru dijaloga Beograda i Prištine.

"Strane su se saglasile o daljim modalitetima primene sporazuma o slobodi kretanja u vezi sa registarskim tablicama. Nastavljeno je integrisanje bivšeg administrativnog osoblja srpskog Ministarstva unutrašnjih poslova u kosovske strukture. Odabir svih sudija, tužilaca i pomoćnog osoblja u okviru pravosudne integracije je završen, a imenovanja tek slede", navodi se u izveštaju.

Kaže se i da je saradnja Prištine i Beograda kroz redovne sastanke o integrisanoj pograničnoj upravi bila veoma konstruktivna i konstatuje se da je izvestan broj presuda izrečen u slučajevima koji se tiču ratnih zločina, organizovanog kriminala, korupcije i drugih ozbiljnih zločina.

Što se tiče Specijalnog suda za ratne zločine OVK, navodi se da je je imenovan glavni tužilac i da su preduzeti značajni koraci kako bi se specijalna veća učinila potpuno operativnim.

Predstavljanje najnovijeg izveštaja u radu Unmika Savetu bezbednosti UN predviđeno je za 16. novembar.