Za finansiranje predsedničkih izbora Ministarstvo finansija Srbije izdvojiće 641,8 milion dinara, ili nešto manje od 5,2 miliona evra, a izborni zakon je jasno propisao kako će taj novac raspodeliti učesnici, koji će, istovremeno, još pre strata trke, morati da obezbede oko pola miliona dinara za overu potpisa birača.

Polovina sume, odnosno 320,9 miliona dinara, biće raspodeljena ravnopravno među kandidatima, dok drugi deo ide favoritima koji prođu u drugi krug.

Međutim, eventualni pobednik u prvom izbornom krugu dobija ceo taj iznos, piše Dnevnik.

To praktično znači da bi, u slučaju da na ovim izborima bude 12 kandidata, kao na prošlim, svi učesnici na izborima bi dobili po 26,7 miliona dinara.

Druga polovina novca ide najuspešnijima, tako što bi u slučaju da se ide u drugi krug, na račune dva najuspešnija kandidata bilo uplaćeno po nešto više od 160 miliona dinara.

Ukoliko bismo imali pobednika već nakon prvog kruga, on bi dobio oko 347 miliona dinara, ili 2,8 miliona evra.

Međutim, da bi dobili budžetski novac, pretendenti na mesto predsednika moraju da najpre da polože jemstvo jednako svoti koju treba da dobiju od države.

To znači da moraju da pripreme 26,7 miliona, ili nekretnine u toj vrednosti, a priznaju se i bankarske garancije i državne hartije od vrednosti.

Istovremeno, još pre starta trke, politički igrači moraju da obezbede i oko pola miliona dinara za overu potpisa birača koji ih podržavaju. Zakon kaže da je to najmanje 10.000 parafa, a na poslednjim izborima Ministarstvo pravde je odredilo da taksa za svaki od njih bude po 50 dinara.

Vrlo je teško proceniti koliko će novca u kampanji za predsednika potrošiti kandidati. Što se tiče prikupanja
novca iz privatnih izvora, učesnici na izborima moraju voditi računa o zakonskim ograničenjima.

Maksimalna vrednost godišnje donacije nekog pojednica za finansiranje izborne kampanje iznosi najviše 20 prosečnih mesečnih zarada, dok je u slučaju pravnih lica taj iznos najviše 200 prosečnih mesečnih zarada.

Za pokrivanje troškova izborne kampanje država izdvaja iznos od 0,07 posto poreskih prihoda budžeta Republike Srbije.

Da bi učesnik na izborima mogao dobiti te pare, neophodno je da prilikom podnošenja predloga predsedničkog kandidata Republičkoj izbornoj komisiji preda i izjavu da želi da koristi novac iz javnih izvora.

RIK prikuplja sve te izjave i prosleđuje ih Ministarstvu finansija, u čijim rukuma je obračun i transfer državnog novca na račune učesnika na izborima. Spisak budžetskih abonenata ide i Agenciji za borbu protiv korupcije, koja je kontrolor troškova kampanje nakon sprovedenih izbora.

Naime, u roku od 30 dana od dana objavljivanja konačnih rezultata izbora, učesnici moraju da podnesu izveštaj Agenciji o troškovima izborne kampanje, odnosno o poreklu, visini i strukturi para prikupljenih i utrošenih i iz javnih i iz privatnih izvora.

Predsednički kandidat koji ne osvoji najmanje jedan odsto glasova moraće da vrati sav novac dobijen iz budžeta.

Na predsedničkim izborima 2012. manje od jedan odsto, ili ispod 40.000 glasova, dobila je jedino kandidatkinja Socijaldemokratskog saveza Danica Grujičić - 0,79 procenata.