Albanci iz Prištine više nemaju jasnu podršku SAD i sada im je teško da lobiraju za UNESCO, kaže verski analitičar.
Prištini je sada mnogo teže da izlobira članstvo u UNESCO jer su i neke rimokatoličke zemlje odlučile da budu uzdržane, a Albanci više nemaju jasnu podršku američke administracije, rekao je beogradski istoričar i stručnjak za pitanja vere Aleksandar Raković.
"Niko ne gleda blagonaklono na rušenje crkava i manastira na Kosovu i Metohiji, to niko ne može da prihvati. Čak i zemlje koje su priznale secesiju Kosova nisu ni pre dve godine bile za prijem albanskih separatista u UNESCO", naglašava Raković.
On je za TV "Pink" izjavio da izgleda da su Albanci namerno zakasnili u podnošenju zahteva za članstvo u UNESCO ove godine, nakon što im je sa Zapada sugerisano da su prilike takve da oni neće moći da se izbore za prijem.
"Podnošenje zahteva Prištine za prijem bilo je usmereno ka tome da njihova javnost bude svesna toga da su pokušali i ove godine. Ali, ako ih proceduralno odbiju, onda će moći da kažu - da su proceduralno odbijeni, pa će za dve godine ponovo da podnesu zahtev", kaže Raković.
On ističe da je ovo kašnjenje prištinskog zahteva za prijem u UNESCO veoma važna promjena nakon predsedničkih izbora u Americi, kao i promena odnosa Zapada prema ruskim interesima.
Raković podsjeća da je stopirana kanonizacija kardinala Katoličke crkve u Hrvatskoj Alojzija Stepinca, prijem samoproglašenog Kosova u UNESCO, kao i prijem Crne Gore u NATO, što treba gledati kao jedan paket globalnih odnosa koji otopljavaju.
"Ne treba smetati sa uma da je upravo papa tražio od ruskog predsednika da zaustavi pogrom nad hrišćanima na Bliskom istoku, a ne od američke administracije, ni britanske, koje su izazvale ono što se dešava na Bliskom istoku", rekao je Raković.
On naglašava da je sada situacija povoljnija za Srbe i Srbiju i da postoje velike šanse da se položaj Srba, srpskih država i srpskog prostora učini mnogo boljim, ali je potrebno da Srbi daju doprinos kroz međuverski dijalog.
Napominjući da u Srbiju i region dolaze pristalice radikalnih islamskih pokreta sa Arabijskog poluostrva, Raković kaže da i sa njima treba razgovarati, iako postoji suprotno mišljenje.
KANONIZACIJA STEPINCA
Kada je reč o kanonizaciji Stepinca, Raković smatra da međucrkveni dijalog srpske i hrvatske crkve može da bude produžen i više od godinu dana, koliko je oročen.
"Bilo bi dobro da se nastavi dijalog i da se sa konačnim rešenjem po pitanju Stepinca sačeka, jer još nije vreme. Hrvatska javnost nije spremna da celo pitanje bude zamrznuto neko vreme, ali kroz duži dijalog treba doći do situacije da se razreši veći deo dilema i, u skladu sa činjenicama, dođe do razrešenja", rekao je Raković.
On je naveo da, iako je pitanje kanonizacije Stepinca podelilo srpsku i hrvatsku javnost i u BiH, treba odati priznanje predsedniku Srpske Miloradu Dodiku i hrvatskim liderima u BiH da na njih u političkom svetlu taj problem nije mnogo uticao.
Raković kaže da je pitanje kako bi se kanonizacija Stepinca rešavala da se u celi slučaj nije uključio i Izrael, koji je javno poručio da bi kanonizacija Stepinca loše uticala na odnose Rimokatoličke crkve sa jevrejskom zajednicom u svetu.
