Uoči novog godišnjeg okupljanja u Italiji 12. jula 2017. godine, Manco je, govoreći o dosadašnjim rezultatima Berlinskog procesa, rekao da je manje važno da li će to biti u formi pristupanja ili u nekom drugom obliku od toga da se radi na istom cilju.

"Ideja je da svi zajedno pokušavamo da pružimo podrsku i da insistramo na obavezama koje je EU preuzala prema Zapadnom Balkanu, da se usredsredimo na Evropu koja pruža dobrodošlicu i bliža je građanima", istakao je Manco.

Šefovi država regiona razgovaraće o borbi protiv korupcije, malim i srednjim preduzećima, a postojaće i forum za civilno društvo, rekao je Manco i dodao da će se govoriti o stvarima koje su bliske građanima.

Predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Mihajlo Crnobrnja je formiranje Carinske unije ocenio kao "prevelik zalogaj", navodeći da je EU za to bilo potrebno 12 godina i da veruje da ćemo do tada biti deo Evrope, na šta je Manco odgovorio da to nije trka i da mi sada ne znamo kako će izgledati EU za 12 godina.

"Svaki doprinos jačanju EU je dobrodošao, bilo da je on u obliku jedinstvenog tržista ili nečeg drugog. Dok god sadrži koncept integracije, to je dobro", rekao je Manco.

Carinska unija Zapadnog Balkana za pola godine?

Crnobranja je naveo i da je inicijativa Srbije za unapređenje saradnje u regionu dobra, te da se poboljšanje ekonomskih odnosa može realizovati kroz postojeći Sporazum o slobodnoj trgovini.

Ardian Hakaj iz albanskog Institua za međunarodne poslove Berlinskog procesa identifikovao je 72 inicijative vezane za regionalnu saradnju, dodajući da se u Berlinskom procesu raspravlja o važnim temama na najvišem nivou.

"Srbija ima 119 projekata koji su pripremljeni, a budžet je 10, 11 milijardi evra. Ti projekti su uzeti u razmatranje. U Albaniji imamo 111 projekata, a njihova vrednost je nešto manja", rekao je on.

Hakaj je izneo podatak da je ukupni spoljni dug zemalja regiona oko 100 milijardi evra, ističući da su zbog toga neophodne velike investicije.

Premijer predlaže carinsku uniju za Balkan

Berlinski proces je pokrenut 28. avgusta 2014. godine i postao je važan za susrete na najvišem nivou između predstavnika vlada Zapadnog Balkana, ali i za susrete predstavnika komora i civilnog društva.

Godišnja okupljanja u Berlinu, Beču, Parizu, kao i predstojeće u Trstu imaju za cilj da potvrde evropsku perspektivu Zapadnog Balkana.