Prvog dana posete, Vučić će se sastati sa predsednikom Vlade Mađarske Viktorom Orbanom, nakon čega će, sa predsednikom Vlade Češke Andrejem Babišem i premijerom Slovačke Peterom Pelegrinijem, prisustvovati večeri koju u njihovu čast priređuje Orban.
Predsednik Aleksandar Vučić rekao je večeras, po dolasku u Budimpeštu, da će sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom razgovarati o daljem pospešivanju bilateralnih odnosa, za koje je ocenio da su već dostigli najviši nivo u istoriji dve zemlje.
Vučić je, u izjavi TV Pink, rekao da Mađarska i Srbija imaju mnogo toga zajedničkog, a zahvaljujući Ištvanu Pastoru i Viktoru Orbanu imaju najbolje odnose u istoriji dve zemlje.
"Želimo te odnose da dalje gradimo. Imaću bilateralni sastanak sa Orbanom kojeg smatram iskrenim prijateljem Srbije, sa kojim ću razgovarati o bilateralnim odnosima, ekonomskoj saradnji, evropskom putu Srbije, ali i Kosova", rekao je on.
Kazao je da će zamoliti Mađarsku da pomogne Srbiji po pitanju Kosova, dodajući da je Orban čovek od reči.
"Zamoliću ga, bez obzira na činjenicu da je Mađarska priznala nezavisnost Kosova, da nam pomogne po nekim drugim pitanjima u vezi sa KiM. Prošli put smo ih molili za Interpol, pa su pomogli", podsetio je srpski predsednik.
Vučić je ukazao da je Mađarska zemlja sa velikim privrednim rastom, od koje možemo da dobijemo i dosta investicija.
Razgovori, prema njegovim rečima, važni su i zbog velike mađarske zajednice u Srbiji, ali i srpske u Mađarskoj.
U četvrtak predsednik Vučić će učestvovati na Trećem demografskom samitu u Budimpešti, gde će se obratiti učesnicima konferencije.
Pema programu konferencije, između ostalih, na skupu će govoriti premijeri Babiš i Pelegrini, zamenica premijera Bugarske Marijana Nikolova, bivši premijer Australije Toni Ebot, a pozdraviće ih Orban.
Pedsednik Vučić će ovom prlikom obići i Srpsko zabavište, osnovnu školu, gimnaziju i kolegijum "Nikola Tesla", gde će razgovarati sa učenicima.
Zemlje Višegradske grupe Češka, Mađarska, Slovačka, kao i Poljska važe, kako je to formulisao DW u jednoj opservaciji, kao "pobunjenici u EU".
Zemlje Višegradske grupe, kao i većina drugih članova EU iz Istočne Evrope, odbacuju obavezujuću raspodelu izbeglica po zemljama, a Evropsku uniju kritikuju kao "imperiju" koji im nameće svoje odluke i koja bi da "evropski multikulturni identitet" zameni njihov nacionalni karakter.