Mađarska, odakle dolazi Tročanji, više puta je poručivala da Srbija zaslužuje da bude članica EU mnogo pre 2025. godine i pozivala da se ubrzaju pristupni pregovori.
Nedavno je, na Strateškom forumu na Bledu, ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto ponovio zahtev Budimpešte da treba otvoriti sva poglavlja sa Srbijom, ocenivši da je odlazeća EK napravila veliku grešku vezano za proširenje, time što je rekla da neće biti širenja Unije do 2025.
Tročanji (63) je mađarski advokat, bivši sudija, diplomata i univerzitetski profesor, a uža specijalizacija mu je ustavno evropsko i uporedno pravo.
Od 2019. je član Evropskog parlamenta (Partije Fides). Prethodno je, od 2014. do 2019. bio ministar pravde Mađarske.
Tročanji je bio ambasador Mađarske ambasador u Belgiji i Luksemburgu od 2000. do 2004, a u Francuskoj od 2010. do 2014. Bio je i zamenik člana Venecijanske komisije Saveta Evrope od 2005. do 2013, član Ustavnog suda od 2007. do 2010.
Tročanji je i profesor na univerzitetu u Segedinu.
Rođen je 1956. u Budimpešti, a završio je Fakultet prava i političkih nauka 1980. godine.
Oženjen je i ima troje dece.
Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović pozdravila je ovu vest iz Brisela, ocenivši da bi sada politika proširenja mogla da dobije podsticaj.
Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Suzana Grubješić ocenila je da je dobra vest za Srbiju što predloženi komesar za proširenje Laslo Tročanji dolazi iz zemlje koja je sklona proširenju, ali poručuje i da treba da budemo realni, jer se, kaže, najverovatnije neće desiti da pristupimo EU do kraja mandata nove komisije, 2024. godine.
"Ali, možemo da se nadamo da će možda do kraja mandata ove komisije jedna ili dve zemlje, Srbija ili Crna Gora, ili obe, potpisati Ugovor o pristupanju Evropskoj uniji", rekla je Grubješić.
Ona je podsetila da ne govore sve zemlje Evropske unije "jednim glasom" o proširenju i dodala da je tako čitav proces usporen, bez obzira na to što je proširenje ranije bila jedna od najuspešnijih politika same Unije.
Grubješić poručuje da sada treba "upregnuti" ozbiljne materijalne i ljudske resurse da se vrati kredibilitet proširenju i da ono, kako kaže, ne ostane mrtvo slovo na papiru.
Fon der Lajen je u podne prvi put izašla za govornicu EK i saopštila da želi da njena Komisija bude "fleksibilna, moderna i agilna, koja je posvećena Evropi, koja razume Evropu i sluša šta Evropljani žele".
Ona je poručila da će njen prioritet biti da ima komesare koji će posetiti svaku državu članicu u prvoj polovini mandata.
Ursula fon der Lajen je u pismu Tročanjiju, istakla značaj kredibilne evropske perspektive za Zapadni Balkan i važnost ubrzanja napretka u procesu proširenja.
Predsednica Evropske komisije uputila je pisma svakom od predloženih komesara.
U pismu Tročanjiju ona je naglasila da je "evropska perspektiva Zapadnog Balkana pomogla da se prevaziđu istorijske podele i pokrenu ključne političke i ekonomske reforme". U isto vreme, navodi ona, spoljni uticaj u regionu značajno raste.
"Imperativ je da održimo i ubrzamo napredak u narednih pet godina, kroz procenu zasnovanu na zaslugama svake zemlje kandidata, uz očuvanje kredibilne perspektive za budući pristup EU", navela je Fon der Lajen u pismu Tročanjiju.
Ona je Tročanjiju poručila da bi trebalo da radi na ubrzanju strukturalnih i institucionalnih reformi i fokusira se na osnove vladavine prava, ekonomski razvoj i reformu javne administracije.
Ona je, takođe, pozvala Tročanjija da podrži sve napore u borbi protiv korupcije u regionu, kao i napore ka izgradnji dobrosusedskih odnosa i rešavanju bilateralnih sporova.
Pre nego što i zvanično budu postavljeni u sastav EK, 1. novembra, o listi budućih komesara i njihovim portfeljima raspravljaće i Evropski parlament.