"Mogu da se zakunem da ni ja, ni Stanišić nismo bili agenti CIA", rekao je Dragićević kao svedok odbrane na suđenju Stanišiću i njegovom saradniku Franku Simatoviću-Frenkiju, optuženima za ratne zločine nad nesrbima u Hrvatskoj i BiH, 1991-95.
Stanišićev branilac Ijan Edvards prethodno je svedoka pitao: "Da li ste vi ikada bili agenti CIA?", aludirajući na jučerašnje svedočenje bivšeg britanskog ambasadora u Srbiji Ser Ajvora Robertsa (Ivor) koji je, na sugestiju tužioca, potvrdio da je Stanišić bio "tajni agent CIA".
Upitan "kakva je bila priroda odnosa" Stanišića i njegovih sa predstavnikom CIA u Beogradu, od 1992. godine i potom, Dragićević je odgovorio: "To je bila isključivo profesionalna priroda. Bio je to pravi profesionalni odnos".
Dragićević koji je, po svojim rečima, prisustvovao svim sastancima Stanišića sa predstavnikom CIA, precizirao je da je to bila "veza" u kojoj je Stanišić "nastupao kao predstavnik jedne službe prema drugoj službi" i "razmenjivao podatke za koje je imao ovlašćenje".
Za saradnju Stanišića sa CIA, u kojoj je i sam učestvovao, Dragićević je kazao da se "bazirala na razumevanju", a sastojala se od "razmene informacija od koristi za obe strane".
Kao primer naveo je da je SDB Srbije 1992. predstavniku CIA dostavila "sve podatke" o vojno-političkoj situaciji u Republici Srpskoj Krajini, koji su bili "važni za primenu Vensovog mirovnog plana".
"Bio je to pravi profesionalni odnos, za koji smo smatrali da može doneti korist našoj službi i zemlji", rekao je Dragićević.
Po svedoku, tema prvog susreta Stanišića sa službenikom CIA početkom 1992. bila je "kako da se utiče na političare".
"Ne mogu da se setim na koje, ali (tadašnji predsednik Srbije Slobodan) Milošević je bio jedan od njih", kazao je Dragićević.
Opisujući odnos Stanišića s Miloševićem, svedok je rekao da je Milošević "gajio izuzetno nepoverenje prema Stanišiću".
"Ne bih to nazvao strahom, ali, recimo, nepoverenje... Većina iz Miloševićevog uskog kruga nije volela Stanišića".
Miloševićeva supruga Mirjana Marković otvoreno je, po Dragićeviću, pokazivala "potpuno nepoštovanje" prema Stanišiću zato što je imala "posebnu zamisao kako bi stvari trebalo da se odvijaju", a ni šef SDB Srbije se s njom nije slagao.
Dragićević je danas ostao pri iskazu koji je dao na prvom suđenju Stanišiću i Simatoviću 2011. godine.
U tom svedočenju on je kazao da je Stanišićeve kontakte sa CIA odobrio Milošević, koga je SDB izveštavala o "najvažnijim detaljima" razgovora, ali ne i o "profesionalnim stvarima o kojima predsednik države nije trebalo da se informiše".
Predstavnika CIA, čije ime u sudnici nije pominjano, najviše su interesovale "informacije SDB Srbije sa terena u Hrvatskoj i BiH", kao i "Miloševićeve aktivnosti", svedočio je Dragićević.
SDB je "pokušavala da objasni Miloševićev pristup" i "dostavljala podatke koje je CIA tražila".
Svedok je izjavio i da je 1993. godine "u nekoliko navrata išao u istočnu Bosnu s predstavnikom CIA" da bi "proverili da li na određenim mestima, za koje je CIA imala podatke, postoje masovne grobnice" nesrba.
"Kasnije je i američki državni sekretar Madlen Olbrajt (Madeleine Albright) došla da se uveri u postojanje masovnih grobnica", dodao je Dragićević.
Zvanični protokol o saradnji SDB Srbije i CIA bio je potpisan 1996. godine, a Amerikance su najviše zanimali sprovođenje Dejtonskog sporazuma, bezbednost američkih vojnika i borba protiv međunarodnog terorizma.
U okviru te saradnje, 1995. godine je bio uspostavljen "punkt CIA" u Republici Srpskoj, uz pomoć SDB Srbije, rekao je Dragićević.
On je svedočio i o Stanišićevom doprinosu oslobađanju više od 450 vojnika Unprofora koje su bosanski Srbi uzeli za taoce u maju 1995. godine.
"Stanišić je na svoju inicijativu, uz odobrenje Miloševića, preduzeo korake da taoci budu oslobođeni. Milošević je bio skeptičan da se bilo šta može učiniti. U to vreme Milošević nije imao kontakte s Vojskom Republike Srpske zbog sankcija Srbije prema RS", rekao je Dragićević.
Procena SDB Srbije je, kako je rekao, bila da su se "stvari otele kontroli" i da uzimanje talaca "šteti svim Srbima".
U prvom susretu tokom krize s taocima, Stanišić, koga je Dragićević pratio, pokušao je da predsedniku RS Radovanu Karadžiću u Bijeljini "objasni negativne aspekte i posledice" uzimanja talaca, uključujući "mogući napad NATO u cilju njihovog oslobađanja".
Razgovori su bili "teški i mučni", a Karadžić je "tražio materijalnu i logističku podršku Srbije koju mi nismo mogli da mu obećamo", kazao je svedok.
Liderima Srba u Kninskoj krajini, Milanu Martiću i Milanu Babiću, koji su takođe bili prisutni, Stanišić je rekao da je "ludost" ideja o proglašavanju ujedinjenja Republike Srpske Krajine i RS, čemu su oni bili skloni.
Stanišić je kasnije pokušavao da ubedi i komandanta Vojske RS Ratka Mladića da pusti taoce. "Isključiva odgovornost za uzimanje talaca pada na VRS i generala Mladića", ocenio je Dragićević, dodavši kasnije da je to bila i odluka političkog vrha RS.
Po rečima Dragićevića, SDB Srbije je imala i "neproverene informacije" da je tadašnji komandant Ratko Mladić "hteo da ubije Stanišića, Simatovića i mene kad smo bili u njegovom štabu u Han Pijesku".
Svedok je izjavio da je Stanišić zbog zasluga u oslobađanju talaca, a kasnije i oslobađanju francuskih pilota oborenih aviona, 1996. u Parizu dobio "medalju francuske obaveštajne službe DGSE".
Iste godine, delegacija SDB Srbije na čelu sa Stanišićem, u kojoj je bio i Dragićević, posetila je CIA. Delegacija američke obaveštajne službe bila je u Beogradu u martu 1996, rekao je on.
Dragićević je potvrdio da je CIA u zvaničnim dokumentima ocenila da je "SDB Srbije vrlo uspešna služba koja se uspešno nosi s desnim ekstremizmom u sprovođenju mirovne politike državnih organa i predsednika" Miloševića.
"Saradnja CIA i SDB Srbije bila je za američku stranu "od izuzetne važnosti za sprovođenje Dejtonskog sporazuma i za bezbednost američkih vojnika u BiH", rekao je Dragićević koga će sutra unakrsno ispitivati tužioci.