U zajedničkoj poruci o klimatskim promenama, upućenoj Vladi Srbije po završetka Samita UN o klimi 2019, na kojem su vlade i privatni sektor iskazali spremnost da do 2050. postignu "nultu neto emisiju gasova sa efektom staklene bašte" (GHG), ukazano je šta treba promeniti i Vladi Srbije je preporučeno da preduzme konkretne mere da bi Srbija spremno dočekala buduće izazove, u skladu sa ciljevima održivog razvoja.
Kako je istaknuto, Srbija treba da radi na smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte tako što će se to planirati i sprovoditi sa minimalnim uticajem i bez štetnih posledica po živote siromašnih i najugroženijih građana.
Podseća se da se Srbija obavezala da će do 2030. smanjiti emisiju gasova sa efektom staklene bašte za 9,8 odsto u odnosu na 1990. godinu.
EU i UNDP su takođe pozvali Srbiju da uloži dodatne napore da podrži i olakša prelazak na "čistu energiju" uz povećaje energetske efikasnosti. Srbija se obavezala da će dostići 27 odsto udela obnovljivih izvora energije u "bruto-finalnoj potrošnji energije" do 2020. godine.
Srbija će, kako je saopšteno, morati postepeno da pređe sa "energetskog miksa" kojim dominiraju fosilna goriva, na mnogo uravnoteženiji "energetski miks", istovremeno se starajući da prelazak na "čistu energiju" bude pravičan i da nijedan region ne bude zaboravljen.
"Pozivamo Vladu i resorna ministarstva da razmotre zajedničke pristupe planiranju u oblasti klime i energije u skladu s Nacionalnim energetskim i klimatskim planovima, kako je utvrđeno Uredbom o upravljanju Energetskom unijom", navedeno je u poruci.
EU i UNDP podstiču Srbiju na dalja ulaganja u inovativne tehnologije i poslovanje, i da uvede pogodne političke, regulatorne i fiskalne uslove za dalju promociju i primenu "cirkularne ekonomije" i da poveća procenat svoje teritorije pod zaštitom.
EU i UNDP su podsetili da je Srbija od poplave 2014. godine mala 1,7 milijardi evra štete i da je zato važno i "rodno osetljivo planiranje koje će ublažiti uticaj klimatskih promena na ekonomiju i društvo, a posebno na najugroženije stanovništvo".
Kao važnu stavku EU i UNDP navode i "obrazovanje svih slojeva društva o pojedinačnom doprinosu koji svi mogu dati u borbi protiv klimatskih promena".
Takođe EU i UNDP "podstiču Srbiju da obračunava ekološke i klimatske troškove svih investicija, i da procenjuje uticaj svake velike investicije na društvo i životnu sredinu".