Istovremeno, SNS sa svojim malim koalicionim partnerima dugo ne pada ispod polovine biračke podrške, a sada je otišao na više od 56 odsto, rekao je Bogosavljević za Danas.
Kad je reč o strankama oko SzS, Bogosavljević objašnjava: "Sa oko 8,5 odsto trenutno SZS je apsolutno najveći gubitnik, ali bih rekao da je to i normalno. Kada svojim biračima kažete da ne treba da glasaju ni za koga, pa ni za vas same, i kada je konstrukcija te koalicije prikladna samo jednostavnim političkim akcijama, ali ne omogućava lako propagiranje nekakvih dugorocnih politika oko kojih bi se sve članice složile", ocenjuje Bogosavljević.
On je rekao i da se stranke opozicije koje nisu jasno rekle da su u bojkotu drže na približnim procentima sa rezultatima od pre mesec ili dva meseca.
Tako kaže da su PSG i SRS malo iznad cenzusa, a za ostale navodi da su daleko od cenzusa.
Bogosavljević smatra da ono što sve stranke, osim SRS, SPS i SNS, treba da brine, ako žele de idu na izbore, jeste niska lojalnost birača, odnosno činjenica da se birači veoma lako odlučuju da ih zamene nekom sličnom strankom.
Na pitanje koliko međusobno razotkrivanje u određenim aferama utiče na rejting i stranaka na vlasti i stranaka opizcije, Bogosavljević kaže da je tako nešto teško izmeriti.
SNS je, na primer, stranka veoma lojalnih birača, tako da što izlaznost bude manja, njihov procenat ima više šanse da raste. I SPS je stabilan, i veoma dugo se vrti oko 12 odsto, trenutno 12,5 odsto, rekao je Bogosavljević.
Kaže da sukobi na relaciji stranka koje su suprotstavljene obično dovodi do učvršćivanja podrške, a optužbe međusobno srodnih stranaka obično oštećuju obe strane.
"Mi sada teško možemo da izdvojimo efekat optužbi, na primer, na račun SZS od efekta njihovog poziva da se ne glasa", rekao je Bogosavljević.