Dodao je i da očekuje da i tzv. Kosovo na sledećem sastanku u Draču, 21. decembra, bude predstavljeno kao i ostale države regiona.
Rama ističe da nije promenio svoj stav prema Kosovu, niti mišljenje da Srbija teba da ga prizna, ali smatra i da nije bilo smetnji da kosovski predsednik i premijer budu u Ohridu.
"Za nas je, govorio sam to i pre i zapisano je u dokumentu u Novom Sadu, da nije ideja da podelimo Zapadni Balkan, koji je ionako u malim delovima i rascepkan, već da obuhvatimo sve zemlje Zapadnog Balkana", rekao je Rama.
Kaže da u ovoj inicijativi nema ništa novo u odnosu na sve ono što je dogovarano ranije na brojnim sastancima u okviru Berlinskog procesa, osim dogovora o slobodnom kretanju ljudi u čitavom regionu ZB, i ističe da je to veoma značajno što je dogovreno.
Rama je dodao da je sve što je zapisano u deklaraciji u Ohridu istovremeno već zapisano i na ranijim sastancima zapadnobalkanske šestorke, ali nije ostvareno.
Istakao je da je inicijativa plod unutrašnje želje zemalja u regionu i da nije doneta pod patronatom spolja i da su na ovaj sastanak bili pozvani, to jest da nisu došli sami.
Rama je rekao da će na samitu u Draču 21. decembra biti prisutan i predstavnik EU za spoljnu politiku Žozep Borel.
Takođe, ističe da bi u Draču voleo da vidi i predstavnike Crne Gore i BiH i da te zemlje zatraže da uđu u taj proces, ali, ponovio je, i da u njega bude uključeno i Kosovo na "legalnim osnovama i ravnopravno".
"Biću direktan sa svim onima koji se prave da ne razumeju, treba reći da smo ranije dogovorili i hramonizovali sve što je zapisano ne kao jedan memormandum ili akdiconi plan šest zemalja ZB".
Rama je rekao da brojni raniji sastanci, posvećeni saradnji u regionu, nisu rezultirali time da Srbija i BiH priznaju Kosovo, niti je to bila smetnja za dolazak u Ohrid predstavnika tzv. Kosova.
Kaže da bi "predsednik Kosova i premijer Kosova" trebalo da učestvuju kao ravnopravni sa svima i da se uslaglase sa svima ostalih oko svih elemenata te inicijative.
Takođe, ističe da ni Srbja, ni BiH nisu prihvatile da njihovi predstavnici sede za istim stolom sa predstavnicima Kosova.
"Skoro pet godina Berlinskog procesa učesće Kosova nikada nije stavljeno pod znak pitanja. U svemu ovome ne vidim interes vraćanja u prethodne godine", istakao je.
Ističe da nema opravdanja da Kosovo i Albanija ne štite ekonomske i društvene interese svojih građana, niti za to da i njihovi građani mogu da reše probleme čekanja na granici.
Rama je odbacio eventualne prigovore da govori kao zagovornik Velike Albanije:
"Ako neko govori o ''velikoj Albaniji'', ja pričam o brisanju granica sa Kosovom, ja sam evropski građanin".
Napomenuo je da nije živeo na Kosovu niti u bivšoj Jugoslaviji i da isključivo govori sa pozicije građanina Evrope.
"Dobro je da budemo zajedno, da budemo za istim stolom, da ne prihvatamo stvari koje nas ometaju, i na kraju krajeva kvalitet života ne zavisi od načina kako se mi slažemo nego kako se dogovaramo”, rekao je Rama.
Takođe, smatra da bi "mali šengen" tebalo nazvati Zapadnobalkanski šengen.
Kaže da je još pre pet godina dogovoreno priznavanje diploma za Albance u Srbiji, kao i da je posle posete Beogradu zastao kod Preševa i poručio Albancima koje je tu sreo "da se pripreme, jer će se njihove diplome uskoro priznavati".
Zapitao je kako se to rešava sada i zašto se još čeka na to.
Rama je dodao da predstavnici zapadnobalkanske šestorke treba da ojačaju proces priznavanja Kosova, kao i da je rešenje u miru i regionalnoj saradnji.
Treba da budemo svi za istim stolom, zaključio je Rama.