To, međutim, naglašava Pščel, ne bi trebalo da dovede do spekulacija o budućnosti KFOR-a na Kosovu i Metohiji.
"Tačno je da saveznici preispituju svoj odnos sa Kosovskim snagama bezbednosti, ali to svakako ne bi trebalo da dovede do spekulacija o budućnosti KFOR-a, koji je postojan i prisutan već 20 godina. Niko ne bi trebalo da ima sumnje oko toga da saveznici snažno podržavaju mandat, operacije, mesto i ulogu KFOR-a na Kosovu i Zapadnom Balkanu", izjavio je Pščel u intervjuu za Radio Slobodna Evropa.
On je ukazao na to da su NATO i generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg stav o tzv. Vojsci Kosova ponovili više puta.
"KFOR je tu da zaštiti sve zajednice na Kosovu i pomogne u postizanju stabilnosti i bezbednosti. Drago nam je da KFOR uživa podršku i uvažavanje od strane svih zajednica, pa i naših partnera u Beogradu", naveo je Pščel.
Govoreći o situaciji u BiH, nakon što je Nacrt godišnjeg nacionalnog programa BiH za NATO (ANP) deveti put skinut sa dnevnog reda sednice Saveta ministara, Pščel je naglasio da NATO ne nameće odluku o članstvu BiH i da je to pitanje na koje će morati da odgovori vlada u Sarajevu i sami građani.
Kada je reč o uticaju Rusije na Zapadnom Balkanu, Pščel smatra da je potrebno primeniti proaktivni pristup, umesto samo reagovati na ruski uticaj.
"Ukoliko unapredite vladavinu prava, ukoliko imate efikasne načine za borbu protiv korupcije i ojačate demokratske institucije, to je dobro za građane i za državu. To otežava posao svima onima spolja koji žele da ostvare negativan uticaj, da pokušaju da podmite, dezinformišu i tako primene loše standarde", kazao je Pščel.
Zvaničnik NATO je u Beogradu učestvovao kao govornik na panelu posvećenom uticaju Rusije na Zapadnom Balkanu, koji je u okviru Sedme NATO nedelje održan u organizaciji Centra za evroatlantske studije.