To je kazala danas ministarka za evropske integracije Srbije Jadranka Joksimović koja je govorila o rezultatima najnovijeg ispitivanja javnog mnjenja "Evropska orijentacija građana Srbije".
Ministarka Joksimović je istakla da najnoviji podaci pokazuju da se nastavlja trend stabilne natpolovične podrške evrointegracijama jer su i u prethodne dve godine odgovori na to pitanje bili gotovo identični.
Ona je pojasnila da je sam proces jedno, a da je krajnji cilj drugo, "put može biti težak, zahtevan, ne uvek lak i politički komplikovan, ali je putovanje isplativo zbog krajnjeg cilja do koga treba da stignete i gde mislite da treba da budete".
"Zbog toga je podrška možda niža u smislu procesa, ali kada pitate ljude - ; a da li ste za punopravno članstvo – 54 odsto građana kaže da je apsolutno za članstvo", rekla je Joksimović.
U prethodnom istraživanju, obavljenom u prvoj polovini 2019, na pitanje o članstvu Srbije u EU pozitivno je odgovorilo 53 odsto ispitanika.
"Uverena sam da je većinska podrška građana procesu evropske integracije rezultat sistemskog sprovođenja reformi u oblastima koje su od značaja za brži put Srbije ka članstvu u EU, pre svega u ravnomernom i održivom regionalnom razvoju, uz dobro planiranje i relativno visok nivo iskorišćenosti fondova EU", poručila je Joksimović.
Kako je dodala, korist koju građani, lokalne zajednice i država u celini imaju od tih projekata je vidljiva i značajno doprinosi boljem kvalitetu svakodnevnog života.
Za 48 odsto ispitanika članstvo u EU bilo bi korisno za Srbiju a pojam EU građani povezuju sa većim mogućnostima za zapošljavanje i boljom budućnošću za mlade (po 16 odsto), mogućnostima putovanja unutar EU (15 odsto) i uređenijim društvom (10 odsto).
Novo istraživanje je pokazalo i da čak 73 odsto ispitanika podržava reforme koje vode u članstvo u EU i saglasni su da bi ih trebalo sprovoditi i da ih Unija ne postavlja kao uslov.
"Građani smatraju da su reforme važne za dobrobit građana i stvaranje bolje i uređenije Srbije, ali i da su instrument za članstvo u EU", istakla je Joksimović.
Kao reformu koja ima najpozitivniji uticaj na njihov svakodnevni život, ispitanici vide borbu protiv korupcije (19 odsto) a slede reforma zdravstvenog sistema (17 odsto), bolja zaštita ljudskih prava i reforma pravosuđa (po 13 procenata).
Govoreći o pretpristupnim fondovima EU, Joksimović je podsetila da Srbija prednjači u regionu po iskorišćenosti novca koji joj je na taj način stavljen na raspolaganje, odnosno godišnje oko 200 miliona evra.
Istraživanje je pokazalo i da je kao najvećeg donatora razvojne pomoći 26 odsto ispitanika prepoznalo EU dok se na drugom mestu, prema percepciji građana, nalazi Rusija, na trećem Kina a na četvrtom Japan.
Gotovo svaki treći građnin Srbije zna za bar jedan projekat finansiran iz EU fondova i to najčešće za projekte iz oblasti zaštite životne sredine, obrazovanja i zdravstva.
EU i njene članice, prema zvaničnim podacima, od 2000. do kraja 2016. su sa 4,3 milijarde evra realizovanih bespovratnih sredstava bile najveći donatori Srbije.
Pojedinačno gledano, Evropska komisija donirala je 2,96 milijardi evra, Nemačka 368 miliona, Švedska 232 miliona, a Italija 188 miliona.
I ovog puta, najveći procenat građana, njih 62 odsto, smatra da bi odnose Beograda i Prištine trebalo rešavati nezavisno od očekivanja EU i procesa evropskih integracija.
Istraživanje je sprovelo Ministarstvo za evropske integracije a rađeno je prema standardu Evrobarometra.
Učestvovalo 1.050 ispitanika starijih od 18 godina.