"A znamo šta hoćemo: Da izgradimo lepu, nasmejanu i srećnu Srbiju", poručuje Trifunović u autorskom tekstu koji je Tanjugu dostavljen iz PSG-a.
Dodao je da je to Srbija iz koje mladi ne beže, u kojoj ima mesta i posla za sve, koja se ponosi svojim razlikama, u kojoj se ne mrzi, u kojoj je narod "obrazovan i duhovit, lep i nasmejan".
Kaže i da on nije mesija koji će nas u takvu Srbiju odvesti, već samo "mudrac koji šije odelo kod krojača" i dodaje da zato poziva sve krojače, advokate, pravnike, ekonomiste, policajce, lekare. . . . da pomognu da se profesionalizmom dođe do institucija.
U politiku je, kaže, ušao posle mnogo razmišljanja, ali da je prelomilo to što nije želeo, kako navodi, da se do kraja života pita kako bi bilo da u to "političko živo blato" nije ušao, a imao je moć i šansu da se lično izbori za promenu o kojoj je, kaže, toliko kukao.
"Ko hoće - nađe način, ko neće - nađe izgovor", objašnjava Trifunović.
Kako kaže, "posle 29 godina istog zla, davljenja moje drage majke Srbije u živom blatu" činilo mu se da je "svaki izgovor bedan".
Kaže i da ga je jedan broj ljudi prezreo zbog tog koraka, ali i da je podršku, koju je očekivao od bliskih i poznatih ljudi, dobijao neočekivano od nepoznatih i da mu je to davalo snagu da istraje.