Obradović i Kostić ne odustaju: Jednom je već OSLOBOĐEN RTS

Predsednik i potpredsednik Dveri Boško Obradovic i Ivan Kostić danas su se javno obratili pismom generalnom direktoru i glavnom uredniku informativnog programa RTS , Draganu Bujoševiću i Nenadu Lj. Stefanoviću.

Srpski javni servis odbio je danas zahtev jednog od opozicionog idera, Boška Obradovića iz Dveri, da "dobije jednočasovnu emisiju na javnom servisu u večernjem terminu".

Nakon odgovora RTS-a usledilo je pismo Obradovića i Kostića.

"Kao narodni poslanici tražili smo 60 minuta na Radio televiziji Srbije koja je vlasništvo građana naše zemlje. Tražili smo samo 60 minuta, da građani mogu da čuju istinu, da objasnimo razloge našeg štrajka glađu, da građani dobiju šansu da čuju šta se zaista dešava u državi, jer vas građani za to plaćaju", navodi se u pismu čelnika Dveri.


Komentarišući odgovor RTS koji se u odbijanju zahteva Obradovića, pozvao na nezavisnost i nepristrasno informisanje i primedbu da Obradović želi da bude nezakoniti glavni urednik Informativnog programa, poslanici Dveri tvrde da je jedini nezakoniti urednik Informativnog programa RTS je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Uz optužbe na račun RTS da je neistine predstavljate kao vesti, prečutkivao istinu širio propagandui, navode daoni neće odustati od namere da Srbija, kako kažu, bude normalna zemlja i do namere da se ona oslobodi od ove "pogubne i kriminalizovane vlasti"
"Jednom je narod oslobađao Radio televiziju Srbije i svi znamo kako je to izgledalo, kako se završilo i kako je moglo da se završi", navode Obradović i Kostić i dodaju da svako onaj ko misli da se tako nešto ne može ponoviti, greši.

Podsećamo Obradović i Kostić štrajkuju glađu ispred Skupštine Srbije.

Štrajk je započeo, kako je naveo Obradović, pre svega sa ciljem da se odlože parlamentarni izbori.

Međutim, ubrzo je proširio svoju listu zahteva, tražeći i od RTS da mu se omogući učestvovanje u emisiji od 60 minuta.

On je zahtevima za odlaganje izbora "oslobađanje" medija i neselektivan rad pravosuđa, dodao i poštovanje Ustava i Rezolucije 1244, kao i zaštitu eparhija SPC i pravoslavnih vernika u Crnoj Gori.

Tih pet zahteva nazvao je "ustavnobraniteljskim".