Ona je za televiziju Prva ocenila da štetu od odluka Crne Gore o podizanju ograda za građane Srbije trpi narod sa obe strane granice, kao i građani regiona.
Dodala je da je Mađarska za građane Srbije već otvorila granice, da će to od 1. juna uraditi i Bugarska, a ostale zemlje do 15. juna i izrazila očekivanje da će i crnogorska odluka ubrzo biti promenjena.
"Neke država podigle su ograde, mislim kao pripreme za njihove unutrašnje izbore što smatram da nije dobro za njihove građane", rekla je i ona i odluku crnogorskih vlasti nazvala pre svega političkom.
Kako je rekla, Er Srbija nije dobila odobrenje crnogorskih vlasti da leti na njihove aerodrome, a pored dobijenih dozvola za sletanje u Srbiju za 2020. godinu Montenegroerlajns je tražio i dodatne.
"Odluku je doneo Direktorat, a ja kao ministar saobraćaja ne mogu da dozvolim da radim protiv interesa svoje zemlje i svoje nacionalne kompanije", rekla je ona i zapitala se da li iko u Vladi Srbije treba da kaže Er Srbija ne treba da leti i neka pravi gubitke.
Ona je rekla da su dugovi Montenegroerlajnsa prema Agenciji za kontrolu letenja 7,6 milona evra i dodala da se o tome već nekoliko godina razgovaralo sa crnogorskim vlastima koje su preuzimale razne obaveze.
"Kada nisu izvršavali obaveze onda su bila razna sudska utuženja i oko četiri miliona evra iznose donete presude u korist Agencije za kontolu letenja", rekla je ona.
Dodala da je crnogorska vlada donela zakon da će te obaveze preuzeti i izrazila nadu da će se to u nekom periodu i desiti.
Srbija je do sada obnovila 77 kilometara pruge Beograd - Bar a Mihajlovićeva je najavila nastavak radova od Valjeva do granice sa Crnom Gorom za sledeću godinu kao i da će kraj obnove biti za tri godine.
Za septembar - oktobar sledeće godine ona je najavila prve vozove na obnovljenoj pruzi Beograd - Novi Sad kojima će putnici ovu relaciju prelaziti za 20 minuta.
Početak radova na pruzi od Beograda do Niša i od Niša do Preševa najavila je za sledeću godinu.
Kako je rekla na infrastrukturnim projektima u Srbiji sada rade najbolje svetske kompanije, i to američke, azerbejdžanske, kineske, ruske što povećava i političku stabilnost jer infrastruktura ne može izdvojeno od politike.
Najavila je nastavak realizacije projekata infrastukture iz petogodišnjeg plana razvoja kroz nastavak izgradnje auto-puteva, rekonstrukcija železnica i mreže magistralnih i regionalnih puteva.
"Neko pre nas nije gradio ništa, pre 2012. godine bilo je nula kilometara godišnje autoputeva a od 2014. do danas izgraditi 350 km autoputeva nije jednostavno, i preko 1.000 km magistralnih i regionalnih, pitanje za njih je što to nisu ranije gradili, to je velika odgovornost", rekla je ona.
Dodala je i da se u Srbiji trenutno gradi 250 kilometara novih autoputeva kao i da postignuti rezultati za četiri godine daju pravo za pravo da se kaže da će za četiri godine bi izgradnjeno novih 500 kilometara autoputeva.
"Uslovi za to su da imamo stabilan budžet i projekte, što je ispunjeno”, rekla je ona.