Predsednik Srbije je u gostovanju na RTS-u rekao da u današnjem svetu ne postoji samo jedna velika sila već najmanje četiri. Pored SAD tu su i EU, odnosno "Nemačka plus", Kina i Rusija, ali i veliki broj regionalnih sila - poput Turske kod nas.
U takvoj konstelaciji snaga, ono što je dobila Srbija sporazumom u Vašingtonu je nešto veliko i nesvakidašnje. Sačuvano je dostojanstvo zemlje, Kosovo nije priznato kao nezavisno, a ekonomski deo sporazuma je odličan, rekao je Vučić.
Što se tiče preseljenja Ambasade Srbije, što je ispala vruća tačka sporazuma u srpskoj javnosti, predsednik Vučić kaže da će se u Jerusalimu otvoriti kancelarija Srbije, kao što imaju mnoge zemlje, kao i predstavništvo Privredne komore Srbije.
"Razgovaraćemo sa Palestinicima, ali i videćemo kako će arapske zemlje reagovati ako Izralel prizna Kosovo. Mi smo odbili da se saglasimo da se Kosovo i Izrael uzajamno priznaju, i rekli smo da nećemo biti srećni ako se to desi, što ću reći i njihovom premijeru Benjaminu Netanjahuu", kaže predsednik Vučić.
Zbog najave selidbe ambasade, Beogradu (i Prištini) je stigla i kritika iz Brisela. Dugogodišnja politika EU je da na statusu Jerusalima treba da rade Izrael i Palestinci u okviru širih mirovnih pregovora, a "Srbija, kao kandidatkinja za prijem u članstvo EU, to treba da poštuje", rečeno je iz sedišta Unije.
"Bilo kakvi diplomatski koraci koji bi mogli dovesti u pitanje zajednički stav EU o Jerusalimu stvar su ozbiljne zabrinutosti i žaljenja".
Predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj smatra da bi Srbija, ako bude morala da preseli ambasadu u Jerusalim, svoje diplomatsko predstavništvo trebalo da smesti u zapadni, nesporno izraelski deo grada, i tako održi balansirani odnos i sa Jevrejima i sa Palestincima.
Seljene Ambasade u Jerusalim je i globalno sporno jer se time krši niz rezolucija Saveta bezbednosti UN, koje su osudile Izrael zbog okupacije i naseljavanja Istočnog Jerusalima.
Što se tiče "glavnog grada", 2017. godine Generalna skupština UN je sa velikom većinom glasova odbacila američku najavu da se Jerusalim prizna glavnim gradom Izraela i da se, shodno tome, tamo prebace ambasade. Za rezoluciju koja zbog toga osuđuje Amerikance glasalo je 128 zemalja, devet je bio protiv a 35 se uzdržalo od glasanja.
Potez Vašingtona osudile su i Nemačka, Francuska, Španija... Ujedinjene nacije su ostale kroz desetak rezolucija kod stanovišta da se pitanje podele Palestine mora rešiti između Palestinaca i Jevreja. Prva od njih odluka UN po rezoluciji 181 iz davne 1947. godine, a koja predviđa da se ta teritorija podeli na nezavisnu arapsku (palestinsku) i jevrejsku državu sa Jerusalimom kao nezavisnom oblašću.
Ambasade u Jerusalim imaju jedino SAD i njihov proteže Gvatemala. Administracija Donalda Trampa je krajem 2017. godine priznala "Jerusalim kao glavni grad Izraela" i tamo preselila američku ambasadu u maju 2018. godine.
(MONDO/Tanjug)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU