Kralj Milan Obrenović se davio u fekalijama, kralja Aleksandra Karađorđevića i premijera Zorana Đinđića vrebali su moleri, doživotnog predsedika SFRJ Josipa Broza Tita pokušali da "obezglave" tramvajem, ali je mogao da strada i od ubica koji su se prerušavali u sveštenike, predsedniku Slobodanu Miloševiću bušili su gume...
Nekoliko vladara sa naših prostora, što srpskih, što jugoslovenskih, kraljeva, kneževa, premijera i predsednika nije preživelo atentat. Međutim, neuspelih atentata je bilo mnogo, bukvalno se ne mogu izbrojati, ali neki od njih se izdvajaju po svojim bizarnostima.
Ovo su neki od najbizarnijih atentata u srpskoj istoriji.
Kralj Milan se "davio" u fekalijama
Srpski vladar koji je verovatno preživeo najveći broj pokušaja atentata u istoriji Srbije bio je kralj Milan Obrenović.
Najbizarniji pokušaj ubistva preživeo je 6. oktobra 1871. godine u Smederevu kada se umalo nije udavio u fekalijama poljskog nužnika koji se raspao pod njegovom težinom.
Iz jame pune fekalija spasen je pukom srećom jer je otišao naoružan u nužnik, te je pucao iz pokvašenog pištolja i tako dozvao pomoć.
Ovaj atentat je nazvan "Smederevski nameštaj".
Drugi slučaj je bio mnogo ozbiljniji po Milana Obrenovića.
Desetak godina kasnije, samo nekoliko meseci nakon što je proglašen za kralja, po povratku iz Beča 1882. godine, došao je do Saborne crkve, kada je na njega pucala Ilka Marković, udovica pukovnika Jevrema Markovića, koji je, po Obrenovićevom nalogu, streljan četiri godine ranije zbog učešća u Topolskoj buni.
Srećom po Milana, žena nije bila vešta sa oružjem. Iako je bila na samo desetak metara od njega, promašila je i vrlo brzo razoružana.
Ivanjdanski atentat dogodio se nakon njegove abdikacije, 1899. godine. Dok se vozio kočijama, na njega je pucao bivši vatrogasac Đuro Knežević. I ovog puta Milan nije ni okrznut.
Obrenoviće bacili kroz prozor
Kralja Aleksandra Obrenovića i njegovu suprugu Dragu Mašin ubili su mladi oficiri 1903. godine.
Zaverenicima je smetala lažna trudnoća Drage Mašin, koja je htela svog brata da učini prestolonaslednikom, pa su 1903. godine, malo posle ponoći krenuli u potragu kraljevskog para po dvoru.
Potraga je trajala preko dva sata, a u kraljevskoj spavaćoj sobi nisu zatekli nikoga.
Postoje dve verzije ovog ubistva.
Prva je da su oficiri došli u kraljevsku sobu, a jedan od njih je opazio udubljenje u zidu koji je predstavljao udubljenje za ključ od tajnih vrata, iza kojih su se krili kralj i kraljica.
Pozvani su da izađu, a artiljerijski kapetan je na njih ispalio sve metke iz svog revolvera. Kralj je pao mrtav još od prvog metka, a njihova tela bačena su preko prozora.
Druga verzija jeste da su se kralj i kraljica krili iza ogledala. Iza se nalazila mala prostorija koja je bila kraljičina garderoba, a ormari su zatvorili rupu u podu koja je bio ulaz u tajni prolaz. Kralj je naredio oficirima da potvrde zakletvu što su oni i učinili, ali su svakako zapretili bombama ako ne izađu iz tajnog prolaza.
Nakon otvaranja vrata raslet je bio krvav, a oficiri su nastavili da haraju sabljama po dvorištu dvora.
Kralja Aleksandra Karađorđevića spasila telefonska žica od molera sa skele
Kralj Aleksandar I Karađorđević poginuo je u atentatu izvedenom u Marselju 9. oktobar 1934. Zbog ovog tragičnog kraja u senci je ostao jedan drugi pokušaj ubistva kralja i to usred Beograda!
Tog 28. juna 1921. usvojen je Vidovdanski ustav kojim je Kraljevina SHS proglašena ustavnom, parlamentarnom i naslednom monarhijom sa dinastijom Karađorđević na čelu.
Neposredno nakon toga u Beogradu se dogodio pokušaj atentata na regenta Aleksandra Karađorđevića, dok se vraćao iz Skupštine!
Sa skela nedovršene zgrade Ministarstva građevina, na uglu Miloševe i Masarikove ulice, molerski radnik Spasoje Stejić Baćo bacio je bombu na regentovu kočiju, ali je ona zapela za telefonske žice i eksplodirala ne pogodivši cilj.
Tramvajem na druga Tita
Na nekadašnjeg predsednika bivše SFRJ Josipa Broza Tita, prema nekim procenama, pokušano je čak više od 50 atentata.
Od tog broja samo su Rusi, odnosno Staljin, pokušali da ga likvidiraju više od 20 puta, a među onima koji se nisu libili bar da probaju bilo je i Amerikanaca, pripadnika Varšavskog pakta, udbaša, četnika...
Jedan od pokušaja desio se 1965. godine, tokom Brozove posete Meksiko Sitiju.
Navodno su trojica naših ljudi, među kojima Dragiša Kašiković i Nikola Kavaja, bili prerušeni u katoličkog sveštenika i turiste sa fotoaparatima, a zapravo su sa sobom nosili bombe kojima su planirali Titovo ubistvo.
Međutim, pokušaj je propao jer je Titu bilo nemoguće prići s obzirom na to da je bio odlično čuvan.
Još jedan od pokušaja atentata na Tita, koji nije nikada zvanično potvrđen, desio se 1948. godine u Beogradu gde je organizovan nalet tramvaja na njegov automobil.
Kod Slobe problematični pneumatici
Jedna saobraćajna nesreća, koja se smatra prvim pokušajem atentata na Slobodana Miloševića, desila se 3. januara 1988., na autoputu Zagreb - Beograd, kada su na automobilu, tada predsednika CK Srbije, pukle obe zadnje gume, šaljući automobil u jarugu.
Milošević je zadobio lakše povrede i već sutradan se našao na poslu. SUP Beograda je utvrdio da su gume bile "dotrajale i da je nestručno urađena pneumatika".
18 januara 1994., ovoga puta se radilo o avionskoj nesreći koja je imala karakter atentata.
Naime, dodirijući pistu aerodroma u Ženevi, na avionu Savezne vlade, pukle su obe gume na levom točku.
Pilot je rutinski uspeo da smiri avion, ostavljajući delegaciju, uključujući i Miloševića, nepovređenom.
Đinđića vrebali moleri
Zorana Đinđića, nekadašnjeg premijera Srbije ubio je 12. marta iz snajperske puške Zvezdan Jovanović.
JSO je, predvođen Ulemekom, zajedno sa pripadnicima "Zemunskog klana", pre samog ubistva Đinđića, to pokušao najmanje tri puta.
Sredinom februara 2003, grupa atentatora je imala plan da zoljama i automatskim puškama ubije Đinđića na autoputu kod naplatne rampe Bubanj Potok kod Beograda.
Nekoliko dana kasnije, 21. februara 2003, kod Beogradske arene na autoputu Beograd - Zagreb, pripadnik "Zemunskog klana" Dejan Milenković Bagzi je pokušao da zaustavi kolonu u kojoj je bio Đinđić, a atentatori su minobacačem "zoljom "namjeravali da ga ubiju.
Pre samog atentata, pripadnici Zemunskog klana uspeli su da u zgradi pored Vlade Srbije, u Ulici admirala Geprata, pronađu mesto iz kojeg će izvršiti atentat.
Nekoliko dana, prerušeni u molere čekali su da naiđe Đinđić, koji je tih dana zbog povrede noge koristio štake.
Pretpostavlja se da su bili dobro obavešteni o kretanju premijera i 12. marta 2003. godine, u 12.25 sati, u trenutku kada je Đinđić okrenut leđima ulazio u zgradu Vlade, na njega je pucao zamenik komandanta JSO Zvezdan Jovanović.(MONDO)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.