U emisiji "Interaktiv" na KTV albanski istoričar Seljim Bezeraj je ocenio da se tu ne radi o verskom objektu, već o političkoj crkvi.
Prema njegovim rečima, najbolji odgovor koji bi Kosovo moglo da da Srbiji je pretvaranje crkve u muzej koji bi, kako je dodao, pokazao Srbiji šta je uradila na Kosovu.
"To bi bio najbolji odgovor Kosova. Takođe bi zaustavio takve provokacije ljudi koji su počinili zločine i koji dolaze 28. juna na liturgiju. Kriminalci dolaze i slave, a ne obazirući se na sve one koji su iskusili ili patili od tog režima", rekao je Bezeraj.
Hram Hrista Spasa u Prištini građen je devedesetih godina kao glavni gradski hram, a posle okončanja sukoba 1999. godine je miniran, ali nije bilo većih oštećenja.
Ove godine je 10. juna, na praznik Vaznesenja Gospodnjeg, u crkvi prvi put posle 23 godine služena liturgija, nakon čega su usledili protesti Albanaca i ispisivanje uvredljivih grafita, sve u prisustvu kosovske policije.
Priština tvrdi da se Hram Hrista Spasa nalazi na zemljištu koje je vlasništvo univerziteta u Prištini, iako je Hram upisan u katastru i nalazi se na zemljištu koje se vodi na SPC, o čemu svedoče validni katastarski izvodi. U Prištini je do napuštanja jugoslovenskih sanga bezbednosti 1999. godine živelo 40.000 Srba, koji su potom proterani.
U ponedeljak, na Vidovdan, veliki broj Srba pohrlio je na Gazimestan, što nije prošlo bez incidenata.
(Mondo/Kosovo Online)