Miloša Obilića krase sve najuzvišenije osobine: junaštvo, hrabrost i otmenost, skromnost i častoljublje, spremnost na žrtvovanje za dobrobit naroda. Donosimo vam neke istorijske činjenice o ovoj intrigantnoj ličnosti iz naše istorije.
Na današnji dan, Vidovdan 28. juna 1389. srpske snage predvođene knezom Lazarem sukobile su se sa turskom vojskom koju je vodio sultan Murat. Srpski junak Miloš Obilić je uspeo da ubije Murata, a za vreme bitke je stradao i knez Lazar. I tako je nastao mit o Kosovskom boju, najslavnjoj srpskoj pobedi u istoriji naroda koji i te kako zna šta je rat... Da li je zaista bilo ovako?
Većina nedoumica o tome šta se zapravo dogodilo za vreme Kosovskog boja potiče od činjenice da se o Milošu Obiliću, čoveku koji je ubio sultana Murata i tako postao, pored Kraljevića Marka, najslavniji srpski epski junak, istorijski sa sigurnošću skoro ništa ne zna. Naime, o Milošu Obiliću ne postoji nijedan pisani trag niti dokument iz njegovog vremena koji bi nam otkrio nešto više o ovom čoveku. Sve što sada mislimo da znamo o njemu, plod je kasnijih dopisivanja i narodnih priča i predanja.
Pa, ko je onda bio Miloš Obilić?
"O Milošu Obiliću najrealniju sliku pruža kontroverzni Gerasimov letopis. Po njemu, Miloš Obilić je bio rodom iz Obilova kod Tjentišta, ispod Peštera (između Novog Pazara i Sjenice). U ratu između kneza Lazara i Nikole Altomanovića njegov grad je uništen i da je on utočište potražio kod Marka Mrnjavčevića u Prilepu", rekao je za književnik Aleksandar Tešić za Dnevno.rs.
Gerasimov letopis je delo brata Vuka Brankovića, monaha Gerasima. O spisu se ne zna ništa sa sigurnošću jer danas ne postoji nijedan zvaničan prepis. Original se čuvao u manastiru Hilandar iz koga ga je jedan monah iz familije Vasojevića preneo kod porodice Femić u Femić Kršu, u Crnoj Gori gde je slučajno izgoreo 1943. godine. O ovom dokumentu se danas zna samo iz onoga što je Milić od Mačve zapisao 1989. da bi sačuvao od zaborava usmeno predanje koje je postojalo u porodici Femić.
Marko Kraljević je u veme kada je Miloš boravio kod njega već bio sultanov vazal. Prilikom odlaska na poklonjenje u Jedrene, poveo je i Miloša Obilića sa sobom koji je svojom poijavom i snagom oduševio sultana Murata koji ga je tamo zadržao. Prema nekim indicijama iz Gerasimovog letopisa i i naših narodnih predanja i epskih pesama, proističe daje Miloš bio zatočenik, vitez koji se borio za slavu, priča Tešić.
Tako je Miloš Obilić kod Murata u službi ostao, prema Gerasimovom letopisu, sedam godina! Ako je ovo tačno, Miloš je i te kako poznavao turski način ratovanja, sve njihove slabosti i snage.
"Miloš se u Srbiju vratio nešto pre bitke na Toplici, kada se posebno istakao komandujući vojskom kneza Lazara. Pobedio je upravo jer je dobro poznavao Turke i njihov način ratovanja. Nakon toga, po predanju, knez Lazar mu je dao titulu vojvode i na upravu Braničevo gde i danas postoji mnogo toponima sa njegovim imenom. Međutim, tu je vladao samo 2-3 godine, pa i nije stigao da ostavi neki materijalni trag", objašnjava Tešić.
A onda je došla Kosovska bitka…
"Po Gerasimovom letopisu, upravo je zbog toga što je bio sedam godina u službi kod njih, Miloš i mogao da prođe pored Turaka i da priđe dovoljno blizu Muratu da bi ga ubio. Potvrdu tome nalazimo i kod pomenutog Mavra Orbinija koji u svom delu kaže da je Miloš došao 'u tabor Turaka kod kojih je bio na velikoj ceni. Stoga je smesta bio uveden pod šator turskog cara, koji se jako obradovao njegovom dolasku'. Kako bi drugačije, pre ili za vreme bitke, neko uspeo da priđe sultanu? Sultan nikada nije bio u prvom redu vojnika, nego u svom utvrđenom logoru - bivaku, ograđenim rovovima, kopljima i stražom", naglašava Aleksandar Tešić.
"Ovakvom utvrđenom taboru moglo se prići samo sa posebnom dozvolom, beratom, koju je Miloš Obilić imao jer se, po priči iz Gerasimovog letopisa, Murat nadao da će se Miloš vratiti njemu u službu. Ovo je Miloš iskoristio da bi mu prišao i ubio ga", priča Aleksandar Tešić malo poznatu verziju o tome kako su se događaji na Kosovu polju zapravo odigrali.
Sve ostale priče - da je Murat ubijen na prevaru posle bitke, da je Miloš sam uspeo da ubije 12.000 Turaka kao što kaže epska pesma, ili da je sa 12 vojvoda uspeo da se probije do sultana, smatra Tešić, malo su verovatne jer bi turski izvori to naveli, a nijedan ne spominje takav scenario.
Gerasimov letopis je izgoreo u kući porodice Femić 1943. i navodno ne postoji prepis.
Miloš Obilić u drugim rukopisima - misterija groba srpskoj junaka
Po nekim drugim predanjima, prvi pomen imena Miloš za junaka koji je ubio Murata nalazimo u Bugarskoj hronici, sa početka 15. veka, zatim u delu osmanskog hroničara Ašik-paše Zade, pisanog oko 1484, zabeležen je kao Miloš Кobila. Ovo Кobila bi možda mogla biti igra reči Biliš Кub-ila što bi značilo onaj koji zna zadati udarac.
Кonstantin Mihailović iz Ostrovice u svom delu na poljskom, Janičareve uspomene, iz 15. veka beleži ime Miloš Кobilić. Кod romejskog pisca Laonika Halkokondila iz 15. veka zabeleženo je ime Miloin, kao ime junaka koji je ubio Murata. U Putopisima Benedikta Кuripešća iz 1530. godine, stoji da se junak koji je ubio Murata zove Miloš Кobilović i da je bio knez ili markgrof Srbije.
Nigde se ne pominje gde je Miloš Кobilović sahranjen. Ostaje nam da vidimo gde sve legende stavljaju grobno mesto tog junaka. Za baštinu Miloša Obilića tvrdilo se da su krajevi u srednjovekovnoj zemlji Braničevo gde postoji bogata toponimija vezana za Miloša Obilića (Кobilje, Maleševo/Miloševo, Miloševa česma, Miloševa kula, Miloševo kupatilo…).
Za manastir Tumane legenda kaže da je to zadužbina Miloša Obilića, a za mesto njegovog rođenja vezuju se sela Кobilje i Maleševo koja se pominju i u osmanskom defteru iz 1476. godine. Postoje navodi da je Miloš Obilić sahranjen u manastiru Tumane. Prema delu Mavra Orbina Кraljevstvo Slovena (1601) telo Muratovo je sahranjeno u Brusi gde je na Muratov grob obešena Miloševa ruka okovana u srebru. Takođe, Mavro Orbin navodi da je Miloš Кobilić bio zet kneza Lazara, oženjen njegovom kćerkom Vukosavom i rođen u Tjentištu kod Novog Pazara.
Dubrovački trgovci u putnom dnevniku od maja 1792. godine pominju crkvu u kojoj je sahranjen Miloš Kobilić. Verovatno je to mesto Кisela banja, gde je otkopana crkva koju Arbanasi nazivaju Кisha Miloshit po predanju da je tu sahranjen Miloš Obilić. Navodno, na taj grob dolaze "trudne Srpkinje i Arnautkinje, pale sveće, i mole se u toj nadi, da rode decu jaku i junačnu, kao Obilić".
(Mondo)
