U toku letnjih meseci ljudi se uglavnom opuste i prepuste uživanje ne razmišljajući preterano o narednim mesecima. Ali kada septembar zakuca na vrata, krenu prva razmišljanja. Neki su se možda preračunali pa su zaboravili da ih čeka najamanje četiri velika izdatka, sada već strepe uz psihičko opterećenje kako će premostiti do sledeće zarade.
Naime, septembar je mesec kada se kupuju udžbenici i sve drugo neophodno za školu, domaćice pripremaju zimnicu, obilaze se drvare i skladišta ogreva jer zima samo što nije stigla, i mnogi građani iskoristili su pogodnosti otplate letovanja, te ih zaostale rate strpljivo čekaju. Nekima su potrebna nova garderoba za hladne dane koji nas čekaju, a sve to zahteva novac.
Majka troje dece, Jelena L. (35) iz Bačke Topole kaže za „Blic“, da je za dva sina za nove patike i jakne za prelazni period platila 14.000 dinara. Suprug i ona rade, međutim, dve zarade nisu dovoljne za svakodnevne i dodatne troškove koji su se pojavili u septembru.
"Septembar je mesec od kog najviše strepim. Knjige za školu su posebna stavka, plus sveske, pribor, rančevi. Za sada imamo jednog školarca, ali za godinu i dve biće ih troje, kada i mlađa deca napune sedam godina. Ne znam šta ću onda da radim.Komšinica sprema dete za studije u Beogradu. Kada pomislim da i mene to čeka jednog dana, plašim se. Zimnicu neću praviti, ali ću pokušati da uštedim naredna dva meseca koji dinar za troškove grejanja, jer se grejemo na gas i plašim se šta će biti ako ne bude gasa. Možda ćemo morati da pređemo na ugalj ili drva. Nijedna opcija nije pogodna, najmanje 2.500 evra po sezoni nam treba za grejanje kuće" kaže Bačkotopolčanka.
Sve to utiče na njeno raspoloženje, primećuje da je nervozna i oseća jače lupanja srca.
"Definitivno sam zbog finansija pod stresom. Inače volim da se osećam sigurno i obezbeđeno, nisam osoba koja živi od danas do sutra, pogotovo od kada imam decu, međutim, toliko je sve poskupelo da više ne umem ni da planiram" kaže Jelena.
Bez sumnje, iscrpljujuće na budžet i psihu najviše deluje početak školske godine. Kada su učenici sedmih i osmih razreda u pitanju, samo za njihove knjige trebalo je izdvojiti oko 20.000 dinara, plus školski pribor, torbe...U knjižarama i prodavnicama, širom Srbije, cene školskih rančeva su od oko 2.500 do 20.000 dinara. Peronica prazna je oko 300 dinara, opremljena olovkama i priborom od 1.800 i više dinara. Za likovno su bojice od 200, 300 do 2.000 dinara. U proseku, ako kupujete na sniženjima i jeftiniji pribor ukupno sa sveskama potrebno je još oko 10.000 po školarcu.
Koliko god bilo teško u septembru, većina domaćica i domaćina se neće odreći zimnice, jer znaju da im donosi uštedu za zimski period i ono što je i presudno kod većine je bolji kvalitet u odnosu na kupovne namirnice. Ipak, trenutno, zimnica se u pojedinim domaćinstvima čini kao nemoguća misija, jer je sve poskupelo. Mnogi još uvek pričaju o prošlogodišnjem vrtoglavom duplom skoku cena, ali nije ostalo na tome...
Na subotičkim pijacama, recimo, cena paprika se kreće od 150 do 300 dinara za kilogram, paradajz je 80 do 120, čeri 300 dinara, crni luk je 60-100, beli luk je 350-400, cvekla 80-100, šljive su od 80 do 100 dinara, maline 800, kupine od 600 do 800 dinara.
Iako su temperature još uvek letnje i stanovi i kuće se nisu ohladili od višestrukih ciklusa toplotnih talasa ovog leta, septembar je krajnji rok za narudžbu i kupovinu ogreva, naročito je vreme sada pošto u Srbiji leto obeležila nastašica peleta. Mnogi građani u strahu da ne ostanu bez ogreva već su ga obezbedili i ostali „kratkih rukava“. Naime, kako je „Blic“ pisao pre mesec dana, na stovarištima ogreva u Beogradu ponuda uglja, drveta i peleta je bila slaba, kako po količinama tako i po vrstama, a energenti koji se nude znatno su skuplji nego prošle godine.
Recimo, ako prosečnom korisniku po sezoni treba pet tona peleta, ove zime za grejanje će morati da plati oko 2.000 evra.
Pre oko nedelju dana ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović izjavila je da se „potpuna stabilizacija na tržištu peleta očekuje u narednih desetak dana“. Međutim, neki su se već vratili na drva, a oni koji su u međuvremenu uspeli da obezbede pelet, to su mogli po uvećanim cenama. Vlada Srbije je donela uredbu o zamrzavanju cene peleta na 38.000 dinara po toni, međutim, tada na stovarištima u Beogradu uglavnom nije bilo te vrste ogreva.
I kako to obično biva, i za razliku od početka školske godine, čim su deca u junu izašla iz školskih klupa, mnogi roditelji su krenuli u potragu za povoljnim uslovima odlaska na godišnji odmor. Veći broj turista potražio je aranžmane uz pomoć turističkih agencija, jer je korona prethodne dve godine uticala da odustanu od letovanja, i mnogi su oduševljeno prihvatili odloženo plaćanje ne razmišljajući previše o ratama u septembru i narednih meseci.
Mr Dijana Kopunović Torma, psiholog i psihoterapeut, kaže za „Blic“ da sasvim sigurno povećanje troškova u septembru utiče na građane, ali to je individualno, jer je sve stvar organizacije.
"Svi znamo da šta nas čeka u septembru i zato sve zavisi kako se ko organizovao. Činjenica je da je septembar mesec koji je ključan za razne stvari, od rata za letovanje, kupovine udžbenika i ogreva, ali sve to nije iznenađenje i svi znamo da nas to čeka. Oni koji su planirali i na vreme odvajali novac nemaju stresne situacije, ali oni koji su sačekali poslednji momenat sigurno prolaze kroz stresan period. Neizvesnost uvek doprinosi da budemo pod stresom, a tada je mnogo teže reagovati. Zato uvek treba dati sebi vremena za neke stvari, treba planirati i organizovati ključne stvari poput ovih. Drugo je kada se desi zemljotres, na to niko nije spreman, ali sve pomenuto je uobičajeno i uopšte ne mora da bude i stresno" zaključuje mr Dijana Kopunović Torma.
(MONDO/Blic)