"Ovde sam na prvom mestu naučio da budem čovek", kazao je za MONDO vojnik Igor Živković (21) iz Kragujevca koji služi dobrovoljni vojni rok u Centru za obuku kopnene vojske koji je stacioniran u garnizonu Požarevac u Braničevskom okrugu.
Pre 13 godina, 1. januara 2011. Narodna Skupština Republike Srbije je donela Odluku o obustavi obaveze redovnog služenja vojnog roka. Od tad je služenje vojnog roka dobrovoljno. To je sada jedini način služenja vojnog roka sa oružjem i traje šest meseci. Ne postoji zakon koji može nekoga da natera da služi vojni rok, ali se mnogi dobrovoljno odluče da to učine.
Jedan od njih je i vojnik Igor Živković koji se na ovaj korak prvenstveno odlučio kako bi nastavio porodičnu tradiciju. "Deda i otac su služili vojni rok i to za mene predstavlja poseban čin i dug prema otadžbini. Kasnije planiram da nastavim rad u Ministarstvu odbrane", započeo je razgovor naš sagovornik.
Kako nam je objasnio, trenutno služi drugi deo dobrovoljnog vojnog roka. Nalazi se na specijalističkoj obuci u Centru za obuku kopnene vojske Vojske Srbije. Istakao je za portal MONDO da je obuka intenzivna i pre svega zanimljiva ali da mu je najvažnije što je u vojsci na prvom mestu naučio da bude čovek.
"Vojnik pre svega treba da bude čovek. Čast i obraz čine jednog vojnika i treba da čine čoveka. Moram da napomenem da je zastava u vojsci svetinja i neopisiv mi je momenat kad je podižemo. Savetovao bih svakog da služi dobrovoljno vojni rok. Vojska nauči čoveka redu, radu i disciplini. U vojsci će čovek naučiti da mora da poštuje autoritet i starije", zaključio je razgovor za naš portal vojnik Igor Živković.
Vojnik Aleksandar Arsić (21) iz sela Barajlić kod Vranja se odlučio da služi dobrovoljni vojni rok jer je čuo, kako je ispričao za MONDO, da je u vojsci dobro i da su plate dobre. Od malena mu je bila želja da postane vojnik i odlučio je da ostvari svoj san. "Otac i deda su mi govorili da je čast služiti u Vojsci Srbije. Veoma mi je drago što sam u vojsci stekao dosta drugara. Moram da kažem i da su starešine dobre i fine prema nama", kazao je naš sagovornik.
Istakao je da je tokom služenja dobrovoljnog vojnog roka naučio životne stvari. "Naučio sam da rano ustajem, da treba da se brijem ujutru i naučio sam da budem bolji u životu. Naučio sam da poštujem autoritet i starije. Kad sam došao u vojsku najveći izazov mi je bio da se priviknem na vojnički život, ustajanje rano, nameštanje kreveta. To u civilstvu nisam radio, a ovde radim. Preporučujem mladima da služe vojsku", zaključio je razgovor za MONDO Aleksandar Arsić.
Kako izgleda obuka?
Zastavnik Dragan Prodanović, glavni podoficir u bataljonu za obuku objasnio je za naš portal da vojnici u Centar za obuku kopnene vojske koji je stacioniran u garnizonu Požarevac dolaze nakon osnovne obuke koja se održava u osnovnim centrima.
Prodanović je nakon toga ekipi portala MONDO detaljno objasnio kako izgleda obuka kroz koju prolaze vojnici u zavisnosti od toga da li pripadaju četi-bateriji za OS pešadije, artiljerije, oklopnih jedinica ili inžinjerije. "Ovde možete da vidite obuku vojnika na minobacaču 120 mm M-75, na bacaču granata 30 mm M-93, na protivoklopnom vođenom kompletu raketa "Maljutka", na snajperskoj pušci 7,9 mm M-76 i mitraljezu M-84 7,62 mm. Ovo su specijalnosti u okviru roda pešadija.
Ovde je obuka dosta složenija nego u osnovnom centru. Bacač granata automatski 30 mm M-93 opslužuje troje vojnika koji rade sinhronizovano i oni su poslužioci, znači opslužuju taj bacač granata i u miru i u ratu. Poslužioci su nišandžija, pomoćnik i donosioc. To su tri različite uloge i vojnici se menjaju tako da svi prođu sve uloge u toku obuke. I na ostalim sredstvima se svi obučavaju za sve dužnosti. To je sistem zamenljivosti ako se nekom nešto desi u borbi.
I mitraljez opslužuju tri vojnika. Mi u četi pešadije imamo obuku na dva minobacača, 120 mm M-75 i 82 mm M-69. Sad smo dobili vojnike za obuku na minobacaču 120 mm", zaključio je razgovor za MONDO zastavnik Dragan Prodanović, glavni podoficir u bataljonu za obuku.
Minobacač 120 mm opslužuju četiri vojnika, njišandžija, punioc, tempirač i dodavač. Krajnji domet je 6.340 metara. U četi pešadije postoji i raketni sistem Polk 9K11 koji opslužuju tri vojnika, operator i dva poslužioca. Namenjen je za uništavanje ciljeva do 3.000 metara. Lako je prenosiv, lako se maskira, brzo se priprema za paljbu i marš. Snajper opslužuje jedan vojnik i njime se gađa najdalje do 1000 metara a najefikasnije dejstvo ostvaruje na daljinama do 800 metara.
Artiljerija je rod koji se koristi kao podrška vlastitim jedinicama. Haubica Nora M-84 ima domet 24 kilometra i 150 metara. Efekat dejstva je na cilj 50 metara prečnika jednog projektila. Ovo oruđe opslužuje osam vojnika, postoji nišandžija, pomoćnik nišandžije, punioc, pomoćnik punioca, tempirač i tri dodavača. Samohodna haubica ima nišandžiju, punioca i dodavača. Domat je 15.200 metara. Vozilo ima amfibijske karakteristike uz određene preduslove.
Komandir tima u četi za obuku specijalnosti kopnenih jedinica Ognjen Vasić ispričao je za MONDO da je komandir tima za obuku nišandžija na tenku M-84. "Pored nišandžija na tenku M-84 imamo i nišandžije na BVP M-80A, kao i strelce na BVP M-80A. Pored njih imamo i profesionalne vojnike na dodatnom osposobljavanju koji se obučavaju za vozače BVP-a", kazao je Vasić.
Objasnio je za naš portal da nišandžijama obuka traje dva i po meseca. Prvih mesec i po dana je težište na teoretskoj obuci da bi kasnije bili spremni za gađanje na vojnom kompleksu Orešac koji se realizuje iz naoružanja oklopnih jedinica. "Takođe postoje i najmoderniji simulatori za obuku nišandžija i vozača što se tiče tenka. Simulator se zove Topot, to je ujedno i trenažer za obuku posade tenka M-84. Iako mu ime kaže da je za obuku posade tenka, mi ga koristimo i za individualno obuku vojnika što mnogo uprošćava proces jer imamo uvid šta vojnici na njemu rade i lakše možemo da utičemo na njihov rad", ispričao je za MONDO poručnik Ognjen Vasić.
Centar za obuku kopnene vojske
Centar za obuku kopnene vojske namenjen je za realizaciju individualne specijalističke obuke vojnika na služenju vojnog roka, profesionalnih vojnika, kadeta, lica rezervnog sastava, podoficira i oficira rodova pešadije, artiljerije, oklopnih jedinica i inžinjerije, za različite kurseve i usavršavanje svih kategorija subjekata obučavanja.
"Obuka u centru se realizuje sa 58 specijalnosti. Trenutno se na obuci nalazi 26 specijalnosti. Imamo sada vojnike na služenju dobrovoljnog vojnog roka, profesionalne vojnike na dodatnom osposobljavanju, slušaoce za rezervne oficire. Sadržaje obučavanja realizujemo postupno u kabinetima i vežbalištima uz upotrebu školskih i vežbovnih sredstava nakon čega realizuijemo gađanja iz pešadijskog naoružanja, borbenih vozila, oruđa i oružja, realizujemo vežbe sa bojnim minsko eksplozivnim sredstvima.
U toku obuke koristimo poligone Pasuljanske livade, Peskovi, Orešac, Poligon na reci Savi i Mogila. Obuku realizuju oficiri, podoficiri i profesionalnio vojnici sa bogatim iskustvom i nebrojanim logorovanjima i gađanjima", rekao je za portal MONDO major Goran Duvnjak, zamenik komadanta bataljona za obuku.
Kako se prijaviti za služenje dobrovoljnog vojnog roka?
Kandidati koji su zainteresovani za služenje dobrovoljnog vojnog roka mogu da se prijave na tri načina. Prvi način za prijavljivanje za dobrovoljno služenje vojnog roka jeste odlazak u opštinsku kancelariju Centra Ministrastva odbrane lično gde se popunjava obrazac za prijavu kandidata za dobrovoljno služenje vojnog roka. Drugi način je preko e-uprave i treći način je u poslovnicama Javnog preduzeća "Pošta Srbije".
Za služenje dobrovoljnog vojnog roka prvo i osnovno je da osoba bude uvedena u vojnu evidenciju. "Zakonska obaveza državljana Republike Srbije muškog pola je da se prijavi u centar Ministarstva odbrane i izvrši uvođenje u vojnu evidenciju u kalendarskoj godini kada navršava 18 godina života. Takođe je isti postupak i za pripadnice "lepšeg pola" koje su zainteresovane za dobrovoljno služenje vojnog roka", započeo je razgovor za MONDO major Željko Fuštić, referent za obuku u Odseku za obuku Komande Centra za obuku Kopnene vojske.
Uslov da bi se neko prijavio za dobrovoljno služenje vojnog roka jeste da je državljanin Srbije, da u kalendarskoj godini kada se upućuje na dobrovoljno služenje vojnog roka ima navršenih 19 do 30 godina starosti i da je zdravstveno sposoban što utvrđuje nadležna vojno-lekarska komisija.
"U opštinskoj kancelariji Centra Ministrastva odbrane licu će biti saopšteno šta treba da donese od dokumentacije, a to je izvod iz matične knjige rođenih, uverenje o državljanstvu, overena kopija diplome o završenoj stručnoj spremi i podaci da li je lice kažnjavano. Ukoliko je lice bilo kažnjeno kaznom zatvora više od šest meseci ne može da se uputi na dobrovoljno služenje vojnog roka", objasnio je Fuštić za naš portal.
Osnovna motivacija i razlog zašto se kandidati prijavljuju za dobrovoljno služenje vojnog roka jeste zasnivanje radnog odnosa. Takođe, postoje i kandidati koji se prijavljuju iz patriotskih razloga, radi odbrane zemlje, kao i zbog slobodarske tradicije našeg naroda.
"Lice koje dobrovoljno služi vojni rok ima mesečna primanja koja se kreću za vojnika oko 46.000 dinara, za razvodnika oko 48.500 i za desetara oko 51.000 dinara", ispričao je naš sagovornik. Fuštić ističe da je veoma značajno da se prvenstveno mladići, a i devojke prijavljuju za dobrovoljno služenje vojnog roka zbog jačanja sistema odbrane Republike Srbije.
"U vojsci se poštuje tačnost, preciznost, urednost, poštovanje autoriteta. Mi nismo institucija koja će nekog prevaspitati, ali će lice steći osnovne navike za tih šest meseci i videće i drugi način života i rada koji je drugačiji od onog u civilstvu", zaključio je razgovor za MONDO major Željko Fuštić, referent za obuku u Odseku za obuku Komande Centra za obuku Kopnene vojske.
Vojnici koji dobrovoljno služe vojni rok načelno svakog vikenda, od petka do nedelje mogu da idu kući, u zavisnosti od obaveza. Takođe sredom dobijaju izlazak u grad. Na teritoriji Braničevskog okruga za dobrovoljno služenje vojnog roka se prijavljuje i značajan broj pripadnica ženskog pola.
BONUS VIDEO: