Četiri meseca od održavanja parlamentarnih izbora, nakon konstituisanja Skupštine, saznali smo ime mandatara nove Vlade, pred kojom će u narednom periodu biti dosta gorućih tema za rešavanje. Od kosovskog pitanja, evropskog puta i ispunjavanja zahteva koje EU stavlja pred Srbiju preko različitih preporuka…novu Vladu Srbije čekaju uzbudljive četiri godine.
Evropski put Srbije
Srbija ostaje posvećena svom evropskom putu, dobro je poznata mantra koju slušamo od državnika. Dosadašnja predsednica Vlade, Ana Brnabić, istakla je rad na evropskim integracijama kao prioritet nove administracije, naglašavajući da će nastavak dijaloga biti glavni fokus.
Predsednik Evropskog saveta, Šarl Mišel, izjavio je na otvaranju Bledskog strateškog foruma da je put ka EU za Zapadni Balkan započeo pre više od 20 godina, te da proširenje više nije san, već je vreme da se krene napred. U tom pravcu će ići i nova Vlada Srbije.
Međutim, pokazalo se da neće biti lako, kako su sugerisale pojedine izjave zvaničnika, poput zahteva koji je Ursula fon der Lajen iznela prilikom zvanične posete Beogradu - de facto priznanje Kosova kao preduslov za evropski put Srbije. Ovaj zahtev predviđa niz koraka, uključujući priznavanje kosovskih dokumenata i institucija, kao i osnivanje zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu.
Ohridski sporazum je naziv za evropski plan normalizacije odnosa, koji je dogovoren nakon februarskog sastanka Beograda i Prištine u Briselu, a potom potvrđen u martu na obali Ohridskog jezera u Severnoj Makedoniji.
Tzv. Kosovo u Savetu Evrope?
Srbija ostaje na evropskom putu, na kom nailazi na oštra "saplitanja". Mogućnost prijema tzv. Kosova u Savet Evrope jedna je od zamki na koje je naišla.
Komitet za politička pitanja i demokratiju u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope je na glasanju u sredu 31 glasom "za" dao pozitivno mišljenje da Kosovo postane član Saveta Evrope. Sledeći korak je razmatranje te odluke na plenarnom zasedanju 18. aprila. Konačnu odluku o članstvu Kosova donosi Komitet ministara Saveta Evrope.
Reakcija Srbije na ovu odluku biće snažna i odgovorna, izjavio je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić i najavio da je ovo važno pitanje na Skupštini i budućoj Vladi, čija je mišljenja spreman da sasluša. Do tada, poručio je, "Srbija će se pripremiti i čekati".
"Srbija nalazi u teškoj političkoj situaciji, ali nije odustala od evropskog puta", izjavio je Vučić, ali poručio i da je istupanje Srbije iz Saveta Evrope jedna od mogućnosti u slučaju da Kosovo bude primljeno u tu međunarodnu organizaciju.
Deo stručne javnosti u Srbiji smatra da bi takvom odlukom Srbija naštetila sebi i sopstvenim građanima, jer je, između ostalog, potpisnica više od stotinu međunarodnih ugovora i bilataralnih dogovora, te da ne bi trebalo sebi da dozvoli da poništava te sporazume.
Još jedan argument koji ide protiv ideje da Srbija izađe iz SE jeste da bi tim činom građanima Srbije bila uskraćena prava koja uživa 800 miliona građana Evrope, uključujući i mogućnost obraćanja Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.
Govoreći o konačnoj odluci o članstvu Kosova u Savetu Evrope koja bi trebalo da bude donesena na sednici komiteta ministara u maju, Ivica Dačić je rekao da vlada u Prištini za takvu odluku ima dvotrećinsku podršku, a korake koje bi Srbija mogla da preduzme u tom slučaju nije želeo da komentariše, rekavši da će odluku o tome doneti državno rukovodstvo.
Kosovsko pitanje i nastavak dijaloga
Kosovsko pitanje bez sumnje ostaje kao najveći izazov za nove stanare Nemanjine 11. Iako se i godinama za nama apostrofiralo kao "goruće pitanje" sada je izvesno da je pred novom Vladom izuzetno izazovan mandat, naročito ako se uzme u obzir da mnogi smatraju kako bi ova godina mogla biti ključna za rasplet kosovskog čvora.
U prilog tome ide i prilično turbulentan početak godine, od odluke o kosovskim tablicama, pojedinačnih nasilnih ispada kosovske policije do ukidanja dinara i problem koji se prenosi iz godine u godinu, formiranje Zajednice srpskih opština.
Prošlo je više od 4.000 dana od potpisivanja Briselskog sporazuma, kojim je Priština sebe obavezala da formira ZSO. To, međutim, i dalje ne čini. Misija Srbije pri EU naglasila je da vlasti u Prištini, predvođene premijerom privremenih institucija Aljbinom Kurtijem, još nisu pokazale volju da stvore ovaj važan okvir. Naprotiv, situaciju dodatno otežavaju time što postavljaju albanske gradonačelnike i odbornike u srpskim opštinama.
U Beogradu se upozorava da Priština nije sankcionisana za ovakvo ponašanje, već je, naprotiv, nagrađena.
Misija Republike Srbije pri EU istakla je na svom zvaničnom Twitter nalogu da je Priština potpisala i ratifikovala Sporazum, ali da to nije sprečilo tzv. Kosovo da postigne nekoliko značajnih koraka uz podršku međunarodne zajednice. To uključuje izdavanje viza za EU, preporuku za pridruživanje SE i unapređenje statusa u okviru Parlamentarne skupštine NATO.
Poglavlje 35 kao najveći izazov
Tu je i možda najveći izazov nove Vlade, da francusko-nemački plan ne postane u celini deo Poglavlja 35. Srbija godinama unazad balansira oko toga da se kreće ka Evropskoj uniji i bori za Kosovo, što bi svrstavanje francusko-nemačkog plana u Poglavlje 35 maksimalno zakomplikovalo i balansiranje učinilo skoro pa nemogućim.
Deset preporuka Naleda
Naled je pripremio 10 preporuka za buduću Vladu Srbije u 16. izdanju Sive knjige - elektronsko plaćanje svih taksi i naknada i ukidanje parafiskala, smanjenje fiskalnog opterećenja najnižih zarada, objedinjena naplata poreza i doprinosa za preduzetnike, kao i elektronsko čuvanje i dostavljanje dokumenata iz radno-pravnog odnosa.
NALED predlaže i uvođenje eKartona i eBolovanja, jačanje kapaciteta i dalju digotalizaciju inspekcija, uspostavljanje jedinstvene digitalne platforme za prostorno planiranje – eProstor, rešavanje pitanje ozakonjenja i uvođenje depozitnog sistema za povrat ambalaže.
Novina je da je 13 preporuka dobilo oznaku "bezgotovinska plaćanja" zbog važnosti za suzbijanje sive ekonomije i dalji razvoj elektronske uprave i poslovanja. Ove godine izdvojeno je 18 reformskih inicijativa koje su ponele EU bedž zbog svog naročitog značaja za brže evropske integracije Srbije.
Problem zagađenja vazduha
Predstavljajući program "Skok u budućnost – Srbija EXPO 2027" za period od 2024. do 2027, Aleksandar Vučić je naveo da će se ulagati u energetiku više nego ikada, kao i da zemlja počinje ozbiljno da se bavi problemom zagađenja vazduha.
Ministarstvo zaštite životne sredine mora da radi brže i bolje na energetskoj sanaciji. Do 2027, kako je najavio, trebalo da se izgradi 1.100 kilometara kanalizacione mreže, 32 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, kao i devet regionalnih centara za upravljanje čvrstom otpadom koje če pokrivati 62 lokalne samouprave.
Vučić je istakao da u ovom sektoru nije problem finansiranje, već nedostatak kapaciteta, ljudi, pa će Srbija morati za održavanje postrojenja za prečišćavanje otpadnh voda da angažuje strance.
Kada je reč o zagađenju vazduha, on je naveo da se rade “plastične cevi za gas što će značajno da smanji upotrebu čvrstog goriva”, kao što su drvo, ugalj u domaćinstvima. Vučić je naveo da su osam gradova prioritet: Niš, Užice, Zaječar, Valjevo, Beograd, Kragujevac, Smederevo i Novi Pazar, a biće zamenjeno i 200 kotlova kapaciteta od jednog do 50 MW u javnim institucijama.
"Počinjemo da se time bavimo na ozbiljan način", istakao je on.
Rio Tinto na pauzi
Pred novom Vladom će se naći pitanje projekta Jadar, kompanije Rio Tinto. Kopanje litijuma je zaustavljeno, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić i dosadašnja premijerka Ana Brnabić su naglasili da je odluka o nastavku ovog projekta sada na novim ministrima i predsedniku Vlade.
Ranije, premijerka u tehničkom mandatu je izjavila da Vlada Srbije nikada nije obustavila projekat Rio Tinto zbog njegove lošosti, već ga je stavila "na pauzu" kada je uvidela da su stranci, finansirajući ekološke proteste, igrali političke igre s ciljem oslabljivanja Aleksandra Vučića
(Mondo.rs/J.N.)