Kada su Ujedinjene nacije 2020. godine skinule marihuanu sa liste najopasnijih droga, na osnovu preporuke Svetske zdravstvene organizacije, zagovornici ideje o korišćenju kanabisa u medicinske svrhe ovaj potez dočekali su s optimizmom.
Mnoge zemlje u Evropi od tada su redukovale svoje stavove o legalizaciji marihuane i u međuvremenu izglasale promenu zakona. Mnoge države, ali ne i Srbija.
Uprkos preporuci SZO, u našoj zemlji zakon je jasan - posedovanje ili uzgajanje kanabisa (i radi lečenja) kažnjivo je. Prema Krivičnom zakoniku za držanje ovog narkotika u manjoj količini može da se dobije zatvorska kazna do tri godine. Advokat Božo Prelević objasnio je za MONDO od čega ona zavisi.
"Kazna za posedovanje marihuane, odnosno droge, pošto zakon ne prepoznaje podelu na lake i teške, zavisi od advokata, odnosno odbrane, tužioca i sudije. Dva različita lica za isto delo mogu da dobiju dve različite kazne jer to zavisi od toga koji tužilac će da vodi slučaj i koji će sudija da donosi odluku", rekao je za naš portal.
Predlog izmene zakona o legalizaciji, u jednom trenutku podneo je i neurolog, dr Milan Savić, što su zagovornici ove ideje videli kao "još jedan dokaz o lekovitim benefitima koje biljka donosi".
On je predlagao je da se kanabis uvede kao simptomatska terapija za pacijente obolele od malignih i neuroloških bolesti, jer je efikasnije i ima manje neželjenih efekata.
Ipak, odluka o ovom pitanju nije se promenila, a uprkos preprekama, pristalice ove ideje ne predaju se. Simpatizeri i aktivisti, organizovani oko različitih grupa i organizacija aktivno se zalažu za promenu važećih zakona, ali i usklađivanja starih, koji se tiču ove oblasti.
Socijalni Kanabis klub Beograd IRKA jedan je od njih i zalažu se da se, između ostalog, proizvodi od kanabisa, potrebni za lečenje, nađu u apotekama i da bolesni imaju mogućnost da dobiju te lekove prepisane od strane doktora.
Oni su 2015. godine u saradnji sa doktorom Savićem podneli predlog izmena zakona koji bi obezbedio pacijentima najkvalitetniji lek za mnoge bolesti za koje moderna medicina nema rešenja.
Šta je legalizacija u medicinske svrhe?
Legalizacija marihuane i kanabisa u medicinske svrhe obično se odnosi na različite pravne postupke i propise vezane za upotrebu ove biljke prilikom lečenja ili ublažavanja bolova. U kanabisu mogu da se nađu dva glavna jedinjenja - CBD (kanabidiol) i THC (tetrahidrokanabinol). THC je kanabinoid koji ima psihoaktivno dejstvo, a njegovo ulje, odnosno smola, dobija se ekstrakcijom iz cveta marihuane sa većim procentom THC-a i u Srbiji je ilegalno.
CBD je kanabinoid bez psihoaktivnog dejstva, čije se ulje dobija ekstrakcijom iz cveta industrijske konoplje, koji sadrži visok procenat CBD-a i do 0,3 odsto THC-a, koliko je zakonom dozvoljeno u Srbiji. Industrijska konoplja je rođaka biljke kanabis indike, koja takođe sadrži CBD, ali i psihoaktivni kanabinoid THC.
Za razliku od THC-a, CBD ne pokazuje nikakav potencijal za zloupotrebu ili stvaranje zavisnosti, niti su utvrđeni dokazi o problemima u javnom zdravlju koji su povezani sa upotrebom, navela je 2017. godine Svetska zdravstvena organizacija.
Hapšenje pacijenata
Iako postoje studije koje govore u prilog da kanabis, između ostalog, pomaže u ublažavanju mučnina i bolova kod mnogih bolesti gde zvanična terapija ne daje rezultate, zakon u Srbiji pacijente ne štiti, zbog čega je zabeleženo dosta slučajeva hapšenja.
Miloš Matejić iz Smedereva, otac petoro dece, uhapšen je 2018. godine nakon što mu je policija na tavanu pronašla "11 tek počupanih biljaka kanabisa" . Uzgajao ih je kako bi lečio bolesnu jetru. Njegova odbrana, da je pokušao "sebi da produži život, a ne da prodaje i zaradi", nije prihvaćena pa je 20. januara 2021. dobio poziv da se javi na izdržavanje kazne kazne u Zabeli.
Na tri i po godine zatvora osuđen i Dragoljub Mrđić iz Beograda, koji je u kućnim uslovima gajio nekoliko biljaka kanabisa zbog lečenja epilepsije, koji su gotovo iščezli, sve do hapšenja početkom 2017. godine. U Zabeli je proveo 827 dana, naveli su na Fejsbuk stranici kluba IRKA.
Srbija još pamti malu Anastasiju Trajković, hrabru devojčicu koja se borila protiv hordoma, retkog I teškog oblika tumora sinusa, kojoj su roditelji uključili "alternativnu metodu" lečenja, nakon što nijedna od mnogobrojnih hemoterapija nije pomogla. Njen otac, Dragan, tada je rekao da su mu rekli da "pronađe ulje kanabisa, koje je zabranjeno za upotrebu, kako bi joj pomogli kod teških bolova" i "zamoli nadležne organe da protiv njega ne pokreću nikakve postupke".
"Olakšava bolove i ublažava tegobe bolesti
Medicinska istraživanja pokazala su da CBD može pomoći u smanjenju broja epileptičkih napada kod nekih pacijenata, i to za više od 40 odsto. Utiče na smanjenje neuropatskog bola kod pacijenata sa multiplom sklerozom (MS), ublažava bolove kod uznapredovalih formi karcinoma, imaju pozitivan uticaj u lečenju mučnine i povraćanja kod pacijenata na lečenju raka, koriste se kao stimulacija apetita za pacijente obolele od side...
Kada je 2015. godine podnet zahtev za izmenu zakona, obuhvatao je studije i istraživanja o dejstvu kanabisa u medicini ali i medicinsku dokumentaciju nekoliko stotina pacijenata koji su se kanabisom uspešno lečili, pored gore pomenutih, i dijabetes, glaukom, epilepsiju...
I pored toga, odlučeno je da "nema dovoljno dokaza da ulje kanabisa leči i da je bezbedno".
Stav političara - (ne) može
Nekadašnji ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin 2022. godine izrazio je jasan stav po pitanju legalizacije marihuane - neće je biti u Srbiji i naveo da čak 80 odsto krivičnih dela nastaje zbog droge i istakao da policija nastavlja žestoku borbu protiv organizovanog kriminala i narko dilera, koji zarađuju ogromne svote novca trujući decu i omladinu.
Ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović 2014. godine je zastupala tezu da legalizacija marihuane u medicinske svrhe ne znači legalizaciju droge te da "svaka supstanca može biti i lek i otrov".
Sličan stav zadržala je i 2019, kada se iščekivao odgovor skupštine na predlog zakona o legalizaciji, rekavši da "rimena kanabisa u trajanju od 90 dana može pomoći kod određenih formi multiple skleroze, glaukoma, a može biti i određena podrška osobama koje boluju od onkoloških bolesti, a imaju veliku mučninu posle primene citostatskih lekova."
Bivša poslanica Demokratske stranke Gordana Čomić je rekla da je svakako za legalizaciju kanabisa u medicinske svrhe i da bi trebalo otvoriti i dijalog o razlozima zašto neke države potpuno legalizuju
Gde je legalizovana u Evropi?
Evropski parlament je u februaru 2019. usvojio rezoluciju o korišćenju kanabisa u svrhe medicinskog tretmana različitih bolesti. U rezoluciji se, između ostalog, podseća da se prema preporuci Svetske zdravstvene organizacije iz 2017, CBD ne bi trebalo smatrati kontrolisanom supstancom na međunarodnom nivou.
U Evropi postoje države koje su ili legalizovale ovu supstancu ili dekriminalizovale njenu upotrebu.
U Holandiji je dozvoljena konzumacija u javnosti, posedovanje ne više od pet grama kanabisa je dekriminalizovano, ali je uzgoj, prodaja i posedovanje droge i dalje nezakonito.
U Grčkoj je korišćenje marihuane kažnjivo zakonom, ali je ulje kanabisa dozvoljeno, pa je tako moguće u apotekama kupiti nemedicinske preparate koje ga imaju u sebi, a spadaju u "pomoćne lekovite supstance".
"Preparati koje imamo u našoj apoteci, kao i u drugim širom zemlje, imaju dozvolu Nacionalne agencije za kontrolu lekova, što garantuje sve u vezi sa sastavom i jačinom, na pomenutim proizvodima", za MONDO je rekla Katarina, farmaceutski tehničar iz Grčke.
Luksemburg dozvoljava posedovanje kanabisa u javnosti i uzgoj do četiri biljke, Portugal konzumiranje i male količine kanabisa tretira kao administrativni prekršaj, a Španija dozvoljava privatnu potrošnju do 100 grama kao leka, ali ne i konzumiranje ili posedovanje kanabisa na javnim mestima.
Nemačka je legalizovala kanabis, pa od 1. aprila svi punoletni stanovnici Nemačke mogu legalno da konzumiraju i poseduju marihuanu. Na večini javnih mesta je dozvoljeno konzumiranje, kao i nošenje do 25 grama ove supstance, dok će u privatnim posedima biti dozvoljeno posedovanje dvostruko veće količine.
(Mondo.rs)