Sveti apostol Marko, jedan od pisaca Svetog jevanđelja propovedao je Hristovu veru, sagradio mnoge crkve i postavljao sveštenike. Izuzetno poštovan svetitelj u pravoslavnom svetu, Markovdan se u Srbiji obeležava od davnina, a praznuje se često i kao krsna slava i to 8. maja.
Verovalo se da će onoga ko se danas ogreši i ne ispoštuje praznik, i ne proslavi ga odmarajući se od poslova, stići kazna u vidu oluja i gromova koji će mu uništiti dom i imanje.
Ko je bio apostol Marko?
Bio je saputnik i pomoćnik apostola Petra, koji ga je u svojoj prvoj poslanici nazvao svojim sinom, ali ne sinom po telu, nego po duhu. Kada je Marko bio s Petrom u Rimu, vernici su ga zamolili da im napiše o spasonosnoj nauci Isusa Hrista, njegovim čudima i životu.
Tako je Marko napisao jevanđelje, koje je video i apostol Petar, jedan od prvih 12 Hristovih učenika, i posvedočio da je istinito. Petar je Marka postavio za episkopa i poslao ga u Misir da propoveda. Misir je u to vreme pritiskao gusti mrakom neznaboštva, idolopoklonstva, gatanja i zlobe. Sveti Marko je, uz Božiju pomoć, uspeo da poseje seme Hristove nauke po Liviji, Amonikiji i Pentapolju.
Iz Pentapolja je došao u Aleksandriju, gde je zasnovao hrišćansku crkvu i postavio episkopa, sveštenike i đakone. Marko je svoju propoved Marko potvrđivao mnogobrojnim velikim čudima. Kada su ga neznabošci optuživali da razara njihovu idolopokloničku veru i kada je gradonačelnik počeo da ga traži, Marko je ponovo pobegao u Pentapolj, gde je nastavio svoje delo. Marko se posle dve godine vratio u Aleksandriju, na veliku radost vernika, čiji se broj višestruko povećao.
Tada su ga uhvatili neznabošci, vezali ga i vukli po kaldrmi vičući: "Povucimo vola u obor". Teško povređenog i krvavog bacili su ga u tamnicu, gde mu se prvo javio anđeo koji ga je hrabrio i krepio. Zatim mu se javio i sam Isus Hrist, koji mu je rekao: "Mir Tebi, Marko, jevanđeliste moj", a Marko mu je odgovorio: "Mir i tebi, gospode moj Isuse Hriste".
Zlobni ljudi su sutradan izvukli Marka iz tamnice i ponovo ga vukli po ulicama i ponovo vikali: "Povucimo vola u obor".
Iznuren i izmožden, Marko je izustio: "U ruke tvoje, gospode, predajem duh moj", i umro, 68. godine u Aleksandriji. U trenutku njegovog pogubljenja, nebo se otvorilo i dogodio se jak zemljotres.
Njegove svete mošti u 9. veku, prenete su u Veneciju, i najpre pokopane u duždevoj kapeli, a potom u 11. veku u novu, sada širom sveta poznatu Crkvu svetog Marka.
Crkva u Beogradu
Ušuškana u, po mišljenju mnogih, najlepšem delu Beograda, ova svetinja podignuta je u Tašmajdanskom parku, na mestu nekadašnje stare crkve. Građena je po uzoru na crkvu manastira Gračanica između 1931. i 1940. godine i ima veoma bogatu riznicu i ikona iz 19. i 20. veka, kao i verskih spisa. Unutar crkve nalazi se najveći Bogorodičin mozaik na svetu - mozaik "Presveta Bogorodica Šira od nebesa", kao i čudotvorna ikona Beogradska Bogorodica.
Hram je jedinstven po tome što ima tri oltara. Pored centralnog, nalaze se dva bočna oltara posvećena svetom despotu Stefanu Lazareviću i preobraženju gospodnjem.
Uz južni zid se nalazi bakarni sarkofag u kojem počivaju zemni ostaci cara Dušana, prenete iz njegove zadužbine, manastira svetog Arhangela kod Prizrena. Na severnoj strani je grobnica od belog mermera u kojoj su sahranjeni zemni ostaci patrijarha Germana Đorića. Ono što krasi samu unutrašnjost crkve i čini je veoma posebnom je tron patrijarha srpkog i kralja koji je smešten ispred samog oltara. Takođe, crkva Svetog Marka je vrlo jedinstvena jer se u njoj nalazi čudotvorna ikona Beogradska Bogorodica.
Krstionica crkve je mesto gde se čuva bogata zbirka pravoslavnih ikona i spisa osamnaestog i devetnaestog veka, a u kripti crkve su sahranjeni poslednji kralj iz dinastije Obrenovića, kralj Aleksandar Obrenović i njegova supruga Draga Mašin, pa je crkva smatrana za grobnicu porodice Obrenović.
(Mondo.rs)