Ako je pas čovekov najbolji prijatelj, što svakodnevno iznova i dokazuje, onda bismo za psa vodiča za slepe i slabovide osobe mogli reći da su bića prepuna ljubavi, koja uz neizmernu ljubav daruju i ono najvrednije – slobodu. Svetski dan pasa vodiča Srbija je ove godine obeležila čekajući da se pomeri sa mrtve tačke – 2015. godine Skupština je donela zakon o pravu na kretanje uz pomoć pasa vodiča u javnom prevozu, objektima na javnim površinama, ali do danas u našoj zemlji nije napravljen poligon za njihovu obuku.
I upravo nas je ta priča navela na Vesnu Nestorović, novinarku i predsednicu Saveza udruženja slepih i slabovidih "Beli štap", koja je pokrenula kampanju "Budimo zajedno, pas vodič najbolji prijatelj", kako bi se stvorili uslovi za obuku pasa vodiča u Srbiji.
"Oni omogućavaju slobodu, mogućnost da se krećete. Kad svi odu, vi niste sami. On (pas) je uvek tu. I kada ste nasmejani i kada ste tužni, on je tu, oseća i proživljava sve što i vi. Vaš bol, vaše raspoloženje, sve dele sa nama", počinje priču za MONDO, dok oko nas trčkaraju štenci labradora-retrivera, brat i sestra Bea i Bo, koji su u Vesnin stan stigli kako bi uskoro nastavili put socijalizacije, pa do porodice u koju će biti smešteni.
Oni će uskoro preći u takozvane socijalizatorske porodice sa kojima će živeti 14 meseci, učeći da provode vreme sa ljudima dok se proveravaju njihove sposobnosti da budu obučeni za pse vodiče.
A, ovu priču sa Vesnom ne možemo početi bez pominjanja Astora, psa vodiča koji je 2015. godine u njenu porodicu stigao iz slovenačkog udruženja "Slo Kanis" Maribor, gde je obučavan za rad sa ljudima sa invaliditetom, jer u Srbiji nismo imali terene i instruktore za obuku.
Voli da kaže kako je upravo Astor utabao put ovoj ideji, jer je tada bio jedini pas vodič za slepe u zemlji. Iako je pre dve godine uspavan zbog problema sa srcem, ovaj tamnodlaki labrador i dalje je u srcu njegove prijateljice koja i danas sa puno ljubavi govori o njemu. Prijateljica, ne vlasnica...jer su upravo to i postali. Iako kao dugogodišnja novinarka nema problem ni sa rečima ni sa izražavanjem, čini se da stalno iznova traži način da nam opiše neizmernu ljubav koju je dobijala od Astora, ali i vraćala mu istom merom.
"On je predstavljao moje oči, bio je tu kada svi ostali odu, osećao svaku tugu i sreću i delio je sa mnom. On je napravio najviše u ovoj zemlji u svojim pokušajima da građanima objasni da on živi moj život, da on gleda za mene, da on mene čuva", kaže Vesna i dodaje da je "Astoru obećala da se neće predati".
I ne predaje se! Od početka ove borbe, dva puta su ih vanredne okolnosti usporavale i to 2014. godine, kada su se desile poplave u Obrenovcu, a potom i 2020. pandemija korona virusa. Usporile, ali ne i zaustavile, pa je Vesna sada ponovo pokrenula kampanju.
Čekajući novu Vladu i sastanke sa novim nadležnim ministarstvima i predstavnicima gradskih vlasti, radi se na više frontova.
"U Srbiji nema poligona na kojima bi psi vežbali, prostora za radionice sa socijalizatorskim porodicama, niti mesta za rad sa ljudima sa invaliditetom, a potrebni su i stručnjaci za obuku", rekla je ona za naš portal.
Osim mališana koji su veselo trčali i igrali se tokom našeg razgovora, a čiju je nabavku pomogao Kinološki savez, u planu je nabavka još četiri, za koja sada nemaju novca.
Ideja ima, želje i motivacije takođe, ostaje da se povede ozbiljna kampanja, koju udruženje vodi i pozitivan odgovor institucija.
Kako izgleda obuka?
Obuka je dug i nimalo jednostavan proces, traje više od dve godine, a odvija se po fazama. Od testiranja na zvuke i svakodnevne situacije, preko osnovnih vežbi poslušnosti do socijalizacije u gradu – psi prolaze sve situacije u kojima bi se mogli naći kasnije, kada postanu verni pratioci i vodiči.
Nakon završetka obuke slepa osoba dolazi u centar na detaljnije pripreme i tromesečno upoznavanje sa novim ljubimcem.
Potrebno je da bude psihički spremna i da zna da hoda uz pomoć belog štapa, što je jedan od uslova. Trening se završava u delu grada u kojem novi vlasnik živi. Instruktori mapiraju rutu kretanja, da bi se i psi i ljudi privikli na novi način života.
Šta NE smete raditi kad vidite psa vodiča na ulici?
Iz najbolje namere, ali i ljubavi, Vesna kaže da su ljudi umeli da prave razne greške, pa je deo njene misije i edukacija - šta ne treba raditi kad na ulici sretnete psa vodiča koji vodi slepu osobu.
* Nema dodira sa psom i to je osnovno pravilo;
* Nema hranjenja ili davanja poslastica;
* Čak i ukoliko znate porodicu (i psa), ne izgovarate njegovo ime, komande daje samo čovek sa kojim hoda;
* Ne mazite psa (bez eventualne dozvole onoga koga vodi), niti slepu osobu hvatate za ruku (čak ni kada želite eventualno da pomognete da pređe ulicu);
"Ako je na semaforu, slepa osoba ima zvučnu signalizaciju ili je pas obučen da stane odnosno krene kad treba. Svakako je pogrešno "na prepad" reagovati, čak i kad postoji najbolja namera", rekla nam je Vesna i dodala da ne misli kako ljudi ne čine ove "greške" iz loše namere već usled nedovoljne informisanosti.
(Mondo.rs)