Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan i opozicija održali su završne mitinge da bi privukli neodlučne birače uoči ključnog referenduma o jačanju predsedničkih ovlašćenja.
Erdogan kome su 63 godine, bio je premijer od 2003. do 2014. godine, kada je izabran za predsednika. Izmenom Ustava on bi mogao da ostane na vlasti do 2029. godine i da ima ovlašcenja koja su nekada imali i sultani.
"Nove poruke" - naslov je vodeceg dnevnika "Hurijet", dok je šef države samo u subotu, dan uoci referenduma, ucestvovao na cetiri mitinga, a premijer na pet, sve u Istanbulu.
Lider najvece opozicione partije (CHP, socijaldemokrate), Kemal Kilicdaroglu, održao je miting u blizini Ankare, a glavna prokurdska stranka HDP u Dijarbakir, na jugoistoku Turske.
Cilj svih je da pred važan referendum pridobiju veliki broj neopredeljenih biraca.
"Sutra, Turska ce doneti jednu od najvažnijih odluka u svojoj istoriji", rekao je Erdogan pozivajuci Turke da glasaju masovno.
"Rezultati izgleda dobro", rekao je on. "Ali to ne bi trebalo da nas uspava. Jako 'Da' bice i lekcija Zapadu", dodao je on, a tokom kampanje je redovno kritikovao Evropsku uniju.
Devet meseci posle pokušaja svrgavanja Erdogana pucem, Turci sutra, u nedelju, glasaju za ili protiv izmene Ustava, ukljucujuci smanjenje ovlašcenja premijera u korist "superpredsednika" koji bi imao široke prerogative vlasti.
"More" ljudi na mitingu podrške Erdoganu! VIDEO
Vlada tu reformu predstavlja kao neophodnu za stabilnost Turske i za borbu s bezbednosnim i ekonomskim problemima. Ali, opozicija u tome vidi vecu autoritarnosti Erdogana koga optužuje da pokušava da ucutka svaki glas kritike, pogotovo nakon pokušaja puca vojnih pobunjenika 15. jula.
Voda opozicije Kemal Kilicdaroglu smtra da je pred Turskom izbor: "Da li želimo parlamentarnu demokratiju ili sistem vlasti jednog coveka?" rekao je on na mitingu u blizini glavnog grada, porewdeci verziju predsednickog sistema kakav želi vlast, sa "autobusom koji bez kocnica ide u nepoznato".
Opozicija se poslednjih nedelja žali da kampanja nije fer, uz jasnu premoc na ulicama i u medijima zahteva da biraci na referendumu daju potvrdan odgovor.
Posebno se na to žalila prokurdska stranka HDP cija su dva kopredsednika i mnogi od njenih poslanika u zatvoru, optuženi za veze sa zabranjenom "Radnickom partijom Kurdistana" (PKK).
Kampanja je bila donekle poremecena time što na izmeni Ustava vladajuca islamsko-konzervativna partija AKP radi s nacionalistickom partijom MHP koja je podeljena u stavu prema novom ustavnom rešenju.
Predsednik je morao da uverava svoje nacionalisticke saveznike u petak pošo je lider MHP, Devlet Bahceli, optužio jednog savetnika Erdogana da je nagovestio mogucnost federalnog uredenja Turske posle referenduma.
"Ne postoji ništa takvo na dnevnom redu", uveravao je šef države.
MHP je protiv bilo kakvog federalizma koji bi bilo kome dao neki oblik autonomije, a posebno kurdskim oblastima na jugoistoku Turske.
Turski mediji su izvestili da su svi savetnici i ministri AKP morali da otkažu svoje nastupe na televiziji u poslednjim satima kampanje da bi se izbegle greške.
Bezbednosna služba ima znacajno mesto u organizaciji izbora, tim više što je “Islamska država” pozvala u najnovijem broju svog nedeljnika "Al Naba" na napade na biracka mesta u Turskoj u nedelju.
Turska privatna novinska agencija Dogan je danas objavila da je ove nedelje u Istanbulu uhapšeno 49 osumnjicenih pripadnika Islamske države. U utorak, 19 je uhapšeno u Izmiru, na zapadu Turske, osumnjicenih za planiranje sabotaža da bi se poremetio referendum.
Turska je poslednjih nekoliko meseci pogodena talasom smrtonosnih napada, bez presedana, navodno povezanih sa Islamskom državom i pobunom Kurda. Cak 33.600 policajaca ce biti rasporedeno u nedelju samo u Istanbulu tokom, javila je provladina novinska agencija Anadolu.
Kampanja je zvanicno završena u subotu u 18:00 sati. U nedelju, biracka mesta bice otvorena u 07:00.
