Ideja je da se pticama koje su nekada vladale ovim područjem da nova šansa.

Kada se Novi Zeland odvojio od superkontineta Gondvane pre 85 miliona godina, grabljivice iz porodice sisara još nisu bile evoluirale. To je omogućilo odlične uslove za razvoj ptica. Neke od njih su potpuno prestale da lete i specijalizovale se za život na šumskom tlu.

Zatim su stigli ljudi, donevši sa sobom grabljivce. Pacovi su došli brodovima. Doseljenici su doneli australijske oposume radi trgovine krznom, a hermeline radi suzbijanja zečeva. Ove životinje su uništile šumska staništa i gostile se pticama i njihovim jajima. Više od 40 vrsta ptica je izumrlo, a mnoge druge su ugrožene, uključujući i kivija.

Sada Novozelanđani žele da vrate vreme unazad. Ipak, plan izgleda nemoguće. Kako ubiti milione štetočina širom te ostrvske zemlje? Kako osigurati da nekoliko pacova preživi i obezvredi sav rad ponovo se razmožavajući?

Naučnici o ovoj misiji govore rečnikom vojske: uništenje napasti na poluostrvima i zatim pomeranje linija fronta napred; razvoj novih zamki i genetskih oružja osvajanje srca i umova dece i zemljoradnika kako bi postali dobrovoljci.

Ovaj projekat je dobio zamah pre pet godina, kada je vodeći naučnik Novog Zelanda Ser Pol Kalahan, održao strastveni govor. Kada govorimo o nasleđu, rekao je, Engleska ima Stounhedž, Kina ima Veliki zid, Francuska pećinske crteže. Šta čini Novi Zeland jedinstvenim? Njegove ptice!

Kalahan je jedva stojao tokom govora, boreći se sa završnim stadijumuma kancera. Ali više od sata je govorio o svojoj viziji zemlje, objašnjavajući kako je odrastao inispirisan naporima čoveka da sleti na Mesec i kako bi spasavanje ptica moglo da postane novozelandski program "Apolo".

Mesec dana kasnije Kalahan je umro, ali je njegova vizija nastavila da jače. Pre devet meseci postala je zvanična politika Vlade.

Tadašnji premijer Džon Kej objavio je cilj da do 2050. godine potpuno uništi glodare, nazivajući ga "najambicionznijim projektom za očuvanje životne sredine pokušanim bilo gde na svetu".

Mnogi su prihvatili ovaj cilj, ali čak i oni koji ga najviše podržavaju smatraju da će za njegovo ostvarenje biti potrebna nova naučna dostignuća.

Kritičari plana smatraju da bi on trebalo da obuhvati i podivljale domaće mačke i upozoravaju da će populacija miševa eksplodirati ukoliko nestane pacova. Drugi tvrde da je napor neosnovan i preambiciozan.

"To je izmišljena naučna fantastika. I zaista ozbiljno odvlači pažnju sa nekih veoma velikih promena i poboljšanja koje sada možemo da napravimo u biodiverzitetu i okruženju", rekao je biolog Univerziteta Viktorija u Velingtonu Vejn Linklater.

Broj štetočina na Novom Zelandu je nekoliko puta veći od broja stanovnika kojih ima pet miliona. Broj oposuma je 2009. godine procenjen na 30 miliona. Naučnici ne mogu ni da pretpostave koliko ima pacova. Do sada, Vlada je izdvojila samo nekoliko desetina miliona dolara za projekat, čija se cena procenjuje na nekoliko milijardi.

Zvaničnici kažu da će još sredstava doći od lokalnih vlasti i filantropa. Međutim, mnogi ne čekaju taj trenutak. Neki građani su se okupili u dobrovoljna društva koja postavljaju zamke gde god mogu, a obilazak zamki im je svakodnevna rutina, poput džoginga.

"Mi ovim čuvamo i svoj identitet isto onoliko koliko čuvamo ptice", rekao je vođa džogersko-traperske grupe volontera Pol Vord.

Drugi rade na novim zamkama, koje se same ponovo aktviraju, uvode dronove, izmišljaju nove otrove i genteski modifikuju DNK pacova, kako bi doveli do njihovog izumiranja.

"Polet je fantastičan. Ulicu po ulicu, selo po selo, grad po grad, udružićemo se i dostići cilj", rekla je Ministarka za zaštitu životne sredine Megi Bari.

------------------------------

Aplikacija MONDA ponovo na Google Play Store! PREUZMITE JE!