Barak Obama osvojio je predsedničku nominaciju američke Demokratske partije, čime je postao prvi afroamerikanac koji će se boriti za ulazak u Belu kuću!
Obama je pobedu zapečatio u utorak uveče, i to zahvaljujući javnim izrazima podrške većeg broja superdelegata, kao i privatnoj podršci pojedinih superdelegata, koji su agenciji Asošijeted pres rekli da će podržati njegovu nominaciju.
Evo kako je pobedu objavio svojim pristalicama:
Obamin protivkandidat Hilari Klinton rekla je kolegama u Kongresu da bi bila otvorena za mogućnost da postane potpredsednički kandidat Baraka Obame, ukoliko bi to pomoglo demokratama da uđu u Belu kuću.
Ona je to izjavila na zajedničkoj konferenciji za novinare sa ostalim članovima njujorške kongresne delegacije, kao odgovor na opasku demokrate Nidije Velaskes, koja "veruje da je najbolji način da Obama osvoji ključne glasove, uključujući i glasove latinoamerikanaca, da izabere Klintonovu za partnerku u kampanji".
U Južnoj Dakoti i Montani se u noći između utorka i srede po evropskom vremenu održavaju odlučujuća glasanja za kandidata demokrata na novembarskim izborima. Pobednik u tim saveznim državama osvojiće glasove još 31 delegata.
Obami nedostaje još oko 40 delegata da osvoji potrebnih 2.118 delegata za predsedničku nominaciju.
Iako broj delegata u dve pomenute države nije dovoljan da konačno odredi pobednika, Obamin štab je uveren da će posle zatvaranja izbornih mesta do sada neopredeljeni zvaničnici partije koji mogu da podrže koga žele, takozvani superdelegati, odlučiti da podrže Obamu.
"Ima dosta superdelegata koji čekaju poslednje dve trke, ali mislim da će ubrzo posle toga doneti odluku", rekao je Obama novinarima u Mičigenu.
Obama je pobedu zapečatio u utorak uveče, i to zahvaljujući javnim izrazima podrške većeg broja superdelegata, kao i privatnoj podršci pojedinih superdelegata, koji su agenciji Asošijeted pres rekli da će podržati njegovu nominaciju.
Evo kako je pobedu objavio svojim pristalicama:
Obamin protivkandidat Hilari Klinton rekla je kolegama u Kongresu da bi bila otvorena za mogućnost da postane potpredsednički kandidat Baraka Obame, ukoliko bi to pomoglo demokratama da uđu u Belu kuću.
Ona je to izjavila na zajedničkoj konferenciji za novinare sa ostalim članovima njujorške kongresne delegacije, kao odgovor na opasku demokrate Nidije Velaskes, koja "veruje da je najbolji način da Obama osvoji ključne glasove, uključujući i glasove latinoamerikanaca, da izabere Klintonovu za partnerku u kampanji".
U Južnoj Dakoti i Montani se u noći između utorka i srede po evropskom vremenu održavaju odlučujuća glasanja za kandidata demokrata na novembarskim izborima. Pobednik u tim saveznim državama osvojiće glasove još 31 delegata.
Obami nedostaje još oko 40 delegata da osvoji potrebnih 2.118 delegata za predsedničku nominaciju.
Iako broj delegata u dve pomenute države nije dovoljan da konačno odredi pobednika, Obamin štab je uveren da će posle zatvaranja izbornih mesta do sada neopredeljeni zvaničnici partije koji mogu da podrže koga žele, takozvani superdelegati, odlučiti da podrže Obamu.
"Ima dosta superdelegata koji čekaju poslednje dve trke, ali mislim da će ubrzo posle toga doneti odluku", rekao je Obama novinarima u Mičigenu.
I Džimi Karter za Obamu
Do izbora u Južnoj Dakoti i Montani, neopredeljeno je bilo još oko 200 superdelegata demokrata.
Centar bivšeg američkog predsednika Džimija Kartera iz Atlante u utorak je poručio da će Karter, jedan od superdelegata, podržati senatora Baraka Obamu.
Karter je do sada bio neutralan, ali je nagoveštavao podršku Obami rečima da članovi njegove porodice podržavaju senatora iz Ilinoja koji je "sposoban da osvoji demokratsku kandidaturu".
Prema istraživanju agencije Galup, Obama bi postao predsednik SAD, kada bi izbori bili održani danas. On bi osvojio 47, a republikanski kandidat Džon Mekejn 44 odsto glasova.
Centar bivšeg američkog predsednika Džimija Kartera iz Atlante u utorak je poručio da će Karter, jedan od superdelegata, podržati senatora Baraka Obamu.
Karter je do sada bio neutralan, ali je nagoveštavao podršku Obami rečima da članovi njegove porodice podržavaju senatora iz Ilinoja koji je "sposoban da osvoji demokratsku kandidaturu".
Prema istraživanju agencije Galup, Obama bi postao predsednik SAD, kada bi izbori bili održani danas. On bi osvojio 47, a republikanski kandidat Džon Mekejn 44 odsto glasova.
Počela potraga za potpredsednikom
Barak Obama je učinio je mali korak ka izboru svog partnera na novembarskim predsedničkim izborima u SAD. On je zadužio Džima Džonsona da prouči moguće kandidate za mesto broj dva na izbornom listiću, odnosno kandidata za potpredsednika SAD. Džonson je, inače, imao sličan zadatak i na izborima 2004. i 1984. godine.
Među mogućim kandidatima za potpredsednika jesu Obamina rivalka za predsedničku nominaciju i bivša prva dama SAD Hilari Klinton (60), kao i penzionisani general i bivši komandant NATO Vesli Klark (63). Kao pristalica Hilari Klinton, Klark bi mogao da doprinese ujedinjavanju stranke i doprinese većoj nacionalnoj bezbednosti.
Senator Džozef Bajden (65), predsedavajući spoljnopolitičkom komitetu Senata i ugledan stručnjak za spoljnu politiku takođe je viđen za potpredsednika, kao i senator iz Kontektikata Kris Dod (64), stručnjak za latinoamerička pitanja koji tečno govori španski.
Čak Hagel (61), senator iz Nebraske, konzervativni veteran iz rata u Vijetnamu ali otvoreni kritičar rata u Iraku. On bi mogao da pomogne Obami da pridobije republikance i jače poveže podeljene pristalice.
Tim Kejn (50), guverner iz Virdžinije, jedan od najvećih pristalica Obame, mogao bi da pomogne senatoru u toj tradicionalno republikanskoj državi koja se poslednjih godina okrenula demokratama.
Među mogućim kandidatima su i Sem Nan (69) ugledni vojni zvaničnik, En Rendel (64) guverner iz Pensilvanije, kao i Bil Ričardson (60) novi guverner Meksika koji bi mogao da donese glasove Latinoamerikanaca.
Ketlin Sibelius (60), guverner Kanzasa, Ted Striklend (66) guverner Ohaja i Džim Veb (62) senator iz Virdžinije.
(agencije/MONDO)
Među mogućim kandidatima za potpredsednika jesu Obamina rivalka za predsedničku nominaciju i bivša prva dama SAD Hilari Klinton (60), kao i penzionisani general i bivši komandant NATO Vesli Klark (63). Kao pristalica Hilari Klinton, Klark bi mogao da doprinese ujedinjavanju stranke i doprinese većoj nacionalnoj bezbednosti.
Senator Džozef Bajden (65), predsedavajući spoljnopolitičkom komitetu Senata i ugledan stručnjak za spoljnu politiku takođe je viđen za potpredsednika, kao i senator iz Kontektikata Kris Dod (64), stručnjak za latinoamerička pitanja koji tečno govori španski.
Čak Hagel (61), senator iz Nebraske, konzervativni veteran iz rata u Vijetnamu ali otvoreni kritičar rata u Iraku. On bi mogao da pomogne Obami da pridobije republikance i jače poveže podeljene pristalice.
Tim Kejn (50), guverner iz Virdžinije, jedan od najvećih pristalica Obame, mogao bi da pomogne senatoru u toj tradicionalno republikanskoj državi koja se poslednjih godina okrenula demokratama.
Među mogućim kandidatima su i Sem Nan (69) ugledni vojni zvaničnik, En Rendel (64) guverner iz Pensilvanije, kao i Bil Ričardson (60) novi guverner Meksika koji bi mogao da donese glasove Latinoamerikanaca.
Ketlin Sibelius (60), guverner Kanzasa, Ted Striklend (66) guverner Ohaja i Džim Veb (62) senator iz Virdžinije.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.