Većina država članica Evropske unije smatra da treba nastaviti ratifikaciju Lisabonskog ugovora, iako niko ne negira negativne posledice njegovog odbacivanja na referendumu u Republici Irskoj.
Francuska i Nemačka izrazile su žaljenje zbog rezultata referenduma, ocenjujući irsko "ne" kao ozbiljan udarac EU, ali su istovremeno pozvale Uniju da nastavi sa tim projektom.
Suprotan stav izneo je češki predsednik Vaclav Klaus, koji smatra da ratifikaciju Lisabonskog ugovora posle jasno izražene volje irskih birača ne treba nastaviti."Projekat Lisabonskog ugovora završen je odlukom irskih birača i njegova ratifikacija ne može biti nastavljena", saopštio je sinoć Klaus.
"Rezultat refernduma je jasna poruka svima. To je pobeda slobode i razuma nad veštačkim elitističkim projektima i evropskom birokratijom", ističe se u saopštenju češkog predsednika.
Klaus je usamljen među liderima EU, ali se njegovi stavovi verovatno poklapaju sa većinom evropskih birača, koji nisu imali priliku da se izjasne na referendumu, ističe se u izveštaju Bi-Bi-Sija iz Brisela.
Anketa objavljena u Velikoj Britaniji pokazala je da bi 51 odsto Britanaca odbacilo ugovor da su mogli da se o njemu izjašnjavaju, dok bi samo 28 odsto glasalo za taj dokument.
U tom smislu irsko "ne" je loša vest za britanskog premijera Gordona Brauna, koje biračima u toj zemlji može da posluži kao "podsetnik na pravo koje im je uskraćeno", piše "Telegraf".
Slovenački premijer Janez Janša smatra da negativni rezultat referenduma u Irskoj neće u EU izazvati onakvu krizu kakvu je 2005. imalo odbijanje Evropskog ustava na referendumima u Francuskoj i Holandiji, kao i da nisu ugroženi pristupni pregovori sa Hrvatskom i Turskom.
Lisabonski ugovor je, inače, imao podršku svih glavnih političkih stranaka u Irskoj, koja je imala doste koristi od svog članstva u Evropskoj uniji i samim tim je u velikoj meri proevropski nastrojena.
Ministar pravde Irske Dermot Ahern je rekao da je ishod glasanja Uniju ostavio "u nepoznatim vodama", dok je ministar finansija Brajan Lenian istakao da je "veoma razočaran i da je u pitanju "tužan dan za Evropsku uniju i narod Irske".
Lider kampanje "ne" u Irskoj je, s druge strane, u Dablinu saopštio da su irski glasači odluku o odbijanju tog dokumenta doneli "radi dobrobiti svoje zemlje".
Protivnici ugovora su uoči referenduma tvrdili da taj dokument slabi uticaj manjih zemalja, i da se Briselu njime pružaju nova ovlašćenja na planu spoljne i odbrambene politike - što, kako smatraju, podriva nezavisnost Irske.
Lisabonski ugovor, koji je zamena za neuspeli ustav EU, prema prvobitnom planu, trebalo je da stupi na snagu 1. januara 2009. godine.
Od ukupno 27 država članica EU do sada je 18 nacionalnih parlamenata ratifikovalo tekst sporazuma, a osam to tek treba da urade, među kojima i parlamenti Velike Britanije, Holandije i Italije.
(Tanjug)
Francuska i Nemačka izrazile su žaljenje zbog rezultata referenduma, ocenjujući irsko "ne" kao ozbiljan udarac EU, ali su istovremeno pozvale Uniju da nastavi sa tim projektom.
Suprotan stav izneo je češki predsednik Vaclav Klaus, koji smatra da ratifikaciju Lisabonskog ugovora posle jasno izražene volje irskih birača ne treba nastaviti."Projekat Lisabonskog ugovora završen je odlukom irskih birača i njegova ratifikacija ne može biti nastavljena", saopštio je sinoć Klaus.
"Rezultat refernduma je jasna poruka svima. To je pobeda slobode i razuma nad veštačkim elitističkim projektima i evropskom birokratijom", ističe se u saopštenju češkog predsednika.
Klaus je usamljen među liderima EU, ali se njegovi stavovi verovatno poklapaju sa većinom evropskih birača, koji nisu imali priliku da se izjasne na referendumu, ističe se u izveštaju Bi-Bi-Sija iz Brisela.
Anketa objavljena u Velikoj Britaniji pokazala je da bi 51 odsto Britanaca odbacilo ugovor da su mogli da se o njemu izjašnjavaju, dok bi samo 28 odsto glasalo za taj dokument.
U tom smislu irsko "ne" je loša vest za britanskog premijera Gordona Brauna, koje biračima u toj zemlji može da posluži kao "podsetnik na pravo koje im je uskraćeno", piše "Telegraf".
Slovenački premijer Janez Janša smatra da negativni rezultat referenduma u Irskoj neće u EU izazvati onakvu krizu kakvu je 2005. imalo odbijanje Evropskog ustava na referendumima u Francuskoj i Holandiji, kao i da nisu ugroženi pristupni pregovori sa Hrvatskom i Turskom.
Lisabonski ugovor je, inače, imao podršku svih glavnih političkih stranaka u Irskoj, koja je imala doste koristi od svog članstva u Evropskoj uniji i samim tim je u velikoj meri proevropski nastrojena.
Ministar pravde Irske Dermot Ahern je rekao da je ishod glasanja Uniju ostavio "u nepoznatim vodama", dok je ministar finansija Brajan Lenian istakao da je "veoma razočaran i da je u pitanju "tužan dan za Evropsku uniju i narod Irske".
Lider kampanje "ne" u Irskoj je, s druge strane, u Dablinu saopštio da su irski glasači odluku o odbijanju tog dokumenta doneli "radi dobrobiti svoje zemlje".
Protivnici ugovora su uoči referenduma tvrdili da taj dokument slabi uticaj manjih zemalja, i da se Briselu njime pružaju nova ovlašćenja na planu spoljne i odbrambene politike - što, kako smatraju, podriva nezavisnost Irske.
Lisabonski ugovor, koji je zamena za neuspeli ustav EU, prema prvobitnom planu, trebalo je da stupi na snagu 1. januara 2009. godine.
Od ukupno 27 država članica EU do sada je 18 nacionalnih parlamenata ratifikovalo tekst sporazuma, a osam to tek treba da urade, među kojima i parlamenti Velike Britanije, Holandije i Italije.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.