Za samo jednu godinu u svetu se proda 480 milijardi plastičnih flaša - kada bi ih poređali jednu pored druge, prekrile bi pola puta od Zemlje do Sunca.
Svakog minuta u svetu se proda milion plastičnih flaša, a taj broj će do 2021. godine porasti za još 20 odsto i stvoriti ekološku krizu, za koju mnogi predviđaju da će biti jednako ozbiljna kao i klimatska.
Takva potražnja plod je neutažive žeđi za flaširanom vodom i širenjem zapadne, urbanizovane kulture u Kinu i druge zemlje azijskog Pacifika.
Prema sadašnjim trendovima rasta prodaje, do 2021. godine broj prodatih plastičnih flaša godišnje će iznositi 583 milijarde.
Užas u srpskim rekama
Većina plastičnih flaša za vodu i gazirane napitke radi se od polietilenskog-tetetalata /PET/, koji se može odlično reciklirati. Prikupljanje boca i njihovo recikliranje, međutim, ni izbliza ne prate rast proizvodnje i potrošnje.
Manje od polovine flaša kupljenih 2016. godine prikupljeno je za recikliranje, a samo ih je sedam odsto pretvoreno u nove proizvode. Umesto toga, većina ih završi na otpadima ili u okeanima.
Između pet i 13 miliona tona plastike godišnje završi u okeanima i progutaju je morske ptice, ribe i ostali organizmi.
Do 2050. godine, u okeanima će, po težini, biti više plastike nego ribe, pokazuje istraživanje Fondacije "Elen Mekartur".
Plastične flaše opasne po zdravlje
Stručnjaci upozoravaju da je plastika već našla put do ljudskog lanca ishrane.
Naučnici Univerziteta u belgijskom Ganu nedavno su izračunali da ljudi koji vole plodove mora godišnje u sebe unesu 11.000 sitnih komada plastike.
Prošle godine u analizi Univerziteta u Plimutu otkriveno je da je u trećini ulovljene ribe u Velikoj Britaniji pronađena plastika, uključujući bakalar, skušu i razne školjke.
Većina plastičnih boca proizvodi se za vodu, a Kina je najodgovornija za porast potražnje. Kineska potražnja iznosi četvrtinu svetske, navodi britanski "Gardijan".
