Porodica je tražila da se Federalna služba bezbednosti, naslednica KGB-a, primora da otvori u potpunosti dokumentaciju u vezi s tim slučajem, navode agencije.

Veliki spasilac Jevreja proglašen mrtvim

Valenberg je koristio svoje diplomatske veze da pomogne Jevrejima da pobegnu iz Mađarske tokom Drugog svetskog rata, a upoređivan je sa nemačkim preduzetnikom i članom Nacističke partije Oskarom Šindlerom (svetskoj javnosti poznat posle filma "Šindlerova lista") koji je spasavao Jevreje tokom Holokausta.

Britanci dokazuju da je KGB ubio Litvinjenka

Nakon što su Sovjeti ušli u Budimpeštu pred kraj rata, Valenberg je uhapšen i zatvoren u zloglasnom sedištu tajne policije u Moskvi.

Okolnosti hapšenja Valenberga ostaju nejasne. U septembru 1991. Švedskoj je predato pet dokumenata pronađenih u arhivu tadašnje KGB, a osnovana je bila i rusko-švedska radna grupa koja je za cilj imala otkrivanje njegove sudbine.

Po dostupnim podacima, Valenberg je 6. februara doveden u centralu Ministarstva državne bezbednosti u moskovskoj Lubjanki sa statusom "ratnog zarobljenika", a u izveštaju zatvorskog lekara se navodi da je umro od infarkta 17. jula 1947.

Po svedočenju nekih stranih zatvorenika u Lubjanki, Valenberg je izvesno bio "osumnjičen za špijunažu u korist Nemačke".

Decembra 2000. doneta je odluka o rehabilitaciji Valenberga i njegovog vozača Vilmoša Langfeldera.

Švedsko ministarstvo spoljnih poslova je 2012. od ruskih kolega zatražilo pomoć u potrazi za dokumentima o Valenbergovoj sudbini. Ruski eksperti tvrde da je sve što je moglo da se nađe, već objavljeno i dostupno istražiteljima.

Valenbergova rođaka Mari Dipij pokrenula je pravni slučaj protiv FSB u julu kako bi primorala tu agenciju da odustane od odbijanja da objavi celu arhivu koju poseduje o švedskom diplomati.

Ipak, sud u Moksvi odbio je danas tužbu, prenosi AP.