Nedugo nakon ponoći 26. septembra 1983. Stanislav Petrov bio je na dužnosti i nadgledao radarski sistem upozorenja u bunkeru u blizini Moskve, kada je na radaru primetio nekoliko raketa iz SAD prema SSSR.

Prema protokolu, sovjetska vojska morala bi da odgovori nuklearnim napadom, ali Petrov je odlučio da neće da obavesti svoje nadređene.

"“Kada sam video poruku upozorenja, ustao sam sa stolice. Znao sam da ću snositi posledice zbog moje odluke"”, rekao je Petrov pre sedam godina u intervjuu za “Raša tudej”.

Nije prijavio mogući napad jer je posumnjao da se radilo o kompjuterskoj grešci. Naime, smatrao je kako bi u slučaju američkog nuklearnog napada došlo do stotinu istovremenih lansiranja raketa.

"“Trebalo je da uzmem telefon u ruke, ali nisam mogao da se pomaknem. Osećao sam se kao da se pržim na vrućem tiganju”", rekao je Petrov.

Ovo je čovek koji je spasao svet!

Umesto napada, prijavio je grešku u sistemu.

“Nakon 23 minuta shvatio sam da se zaista ništa nije dogodilo. Bilo je to veliko olakšanje”, Petrov je tek tada prijavio incident nadređenima, koji nisu odobravali njegovu odluku.

Prekršio je protokol i naređenja, te je premešten na manje odgovornu poziciju, a ubrzo je i penzionisan.

Kada je njegova priča izašla u javnost 1998. godine, hvaljen je kao “čovek koji je sprečio nuklearni rat”.

"“Prvo sam bio iznenađen kada su ljudi počeli da me nazivaju junakom. Nikada se nisam smatrao junakom - na kraju krajeva, samo sam radio svoj posao"”, rekao je on.

Petrov je preminuo još 19. maja u svom domu nedaleko od Moskve, prenosi Index.hr.

Njegova priča izašla je u javnost zahvaljujući nemačkom političkom aktivisti Karlu Šumaheru, koji je sa njim održavao kontakt tokom godina.

Popov je živeo skromno, daleko od očiju javnosti, pa je tako Šumaher tek nedavno saznao i za njegovu smrt.