Ona je istakla da Pudždemon nije dao adekvatan odgovor u svom pismu na ono što je od njega tražila španska vlada i mora do četvrtka da kaže da nije proglasio nezavisnost i vrati se na put poštovanja zakona Španije, prenele su agencije.

Saens de Santamarija je dodala da će u suprotonom Katalonija biti suocena sa aktiviranjem Člana 155 Ustava, koji omogućava španskoj vladi da preuzme kontorolu nad tim regionom.

Zamenica španskog premijera, takođe, je rekla da odgovor španske vlade na situaciju u Kataloniji ima snažnu podršku španskog parlamenta.

Katalonija ODLOŽILA proglašenje NEZAVISNOSTI

Saens de Santamarija je dodala i da međusobni dijalog mora da se odvija u skladu sa zakonom, da poziv Pudždemona na dijalog nije kredibilan, već da je španski parlament mesto, gde dijalog treba voditi.

Katalonski sepratisticki lider Karles Pudžedomon nije dao Madridu jasan odgovor na pitanje da li je proglasio nezavisnost Katalonije, izjavio je ranije danas španski ministar inostranih poslova Alfonso Dastis.

Katalonija bez jasnog odgovora! Šta dalje?

"Jasno je da gospodin Pudždemon nije odgovorio, nije jasno odgovorio ono što smo ga pitali", ocenio je Dastis ono što je katalonski lider napisao u svom pismu, preneo je AFP.

Odgovor lidera Katalonije Karlesa Pudždemona na zahtev španske vlade o tome da li je proglasio nezavisnost, nije validan, izjavio je ranije danas španski ministar pravosuđa Rafael Katala, javila je španska novinska agencija Efe.

Katalonski predsednik Karles Pudždemon nije danas dao jasan odgovor o tome da li je proglasio nezavinost Katalonije, javio je španski dnevnik "El Pais".

U pismu na četiri stranice, katalonski lider pozvao je na okoncanje "represije nad katalonskim narodom" i na održavanje sastanka sa španskim premijerom Marijanom Rahojem na kome bi razgovarali o situaciji u Kataloniji i postigli sporazum.

On je u pismu naveo da bi dijalog između Španije i Katalonije trebalo da se odvija tokom naredna dva meseca i zatražio od španskog premijera da zaustavi sudski postupak protiv šefa katalonske policije.
"Naša ponuda za dijalog je iskrena, uprkos svemu što se dogodilo", napsiao je Pudždemon.

S druge strane, kako, piše "El Pais", španska vlada priprema donošenje specijalnih odluka, koje će se prioritetno baviti kontrolom katalonske specijalne policije Mososa i finansija.

Centralne španske vlasti dale su Pudždemonu rok da do danas precizno navede da li je proglasio nezavisnost ili ne, i odgovor bi morao da bude jasan i jednostavan - "da" ili "ne", što Pudždemon nije učini, čime je otvorio put španskoj vladi da preuzme kontorlu nad Katalonijom i upravlja ovim regionom direktno, naveo je Rojters.

Pudždemonu je početkom prošle sedmice u parlamentu rekao da Katalonija pristupa proglašenju nezavisnosti, ali je predložio zamrzavanje primene tog proglašenja na nekoliko nedelja kako bi se omogućio dijalog uz posredovanje sa španskom vladom.

ZAŠTO KATALONCI HOĆE NEZAVISNOST?

Krvavi sukobi u nedelju, 1. oktobra 2017. godine, nemilosrdni obračun policije sa građanima Katalonije na biračkim mestima i na ulicama, doveli su do potpune nestabilnosti u tom delu Evrope, koji može da se prelije i na neke druge zemlje i regione.

Katalonija ima populaciju od 7,5 miliona stanovnika, a ovaj region Španije smatra se najbogatijim i njegova ekonomija je snažnija od ekonomija Finskej ili Portugala.

Ideja o nezavisnosti nije novijeg datuma. Štaviše! Vratimo se u prošlost...

U 12. veku, ovaj deo severoistočne Španije, bio je kraljevina Aragon. U 15. veku kralj Aragona Ferdinand oženio je kraljicu Izabelu, koja je bila vladarka najvećeg regiona Iberijskog poluostrva - Kastilje i Leon.

Tokom vekova Katalonija je uvek imala najveći stepen autonomije - svoje zakone, kulturu, običaje, jezik...

Ali, početkom 18. veka, izbio je veliki Rat za špansko nasleđe. Kralj Felipe Peti je sa svojom vojskom porobio Kataloniju, posle 15-mesečne opsade. Katalonci su bili ugnjetavani, izgubili su atribute polunezavisnog regiona.

To je sve trajalo do 1931. godine, kada je Španija ponovo postala Republika i tada je Katalonija ponovo osetila boljitak.

Međutim, tokom Španskog građanskog rata i režima generala Fransiska Franka, Katalonija je ponovo marginalizovana. Na hiljade Katalonaca je bilo pogubljeno, Franko je uveo stroge resitrikcije upotrebe katalonskog jezika.

Posle Frankove smrti, 1975. godine, demokratija je zavladala Španijom, a Katalonija je postala jedan od 17 autonomnih regiona. Katalonci su dobili svoju skupštinu, policiju, obrazovni sistem, ekonomija je jačala...

Ali, glas za potpunom nezavisnošću nikada nije utihnuo. Fudbalski klub Barselona postao je jedan od simbola separatističkog pokreta sa svojim sloganom: "Više od kluba" (Mas que une club).

Više o razlozima za otcepljenje Katalonije čitajte OVDE.