Direktor muzeja u tom najvećem logoru smrti koji su nemački nacisti podigli u okupiranoj Poljskoj, Pjotr Civinjski upozorava da se današnji svet ponaša kao da nije izvukao pouke iz te monstruozne tragedije.

"Danas među nama više nisu Primo Levi, Eli Vizel, Vladislav Bartoševski, Izrael Gutman, Simon Vej. Mi, poratna generacija smo sve usamljeniji sa teretom njihovog iskustva i jako loše sa tim bremenom izlazimo na kraj. Ceo naš svet sve više živi kao da nije mnogo naučio iz tragedije Holokausta i koncentracionih logora", napisao je Civinjski u autorskom komentaru povodom 73. godišnjice oslobođenja logora za "Gazetua viborču".

Civinjski je upozorio da sve mere koje je posle rata preduzela međunarodna zajednica, projekt zbližavanja evropskih naroda u Evropskoj uniji, sve jači ekumenski trend u crkvama iako su bili ispravni i promišljeni, nisu izdržali probu vremena.

"Ne uspevamo da reagujemo kako treba na nove epizode genocidnog ludila. Glad i smrt prouzrokovane beskrajnim ratovima u Centralnoj Africi za nas nisu prioritet. Trgovina oružjem i iskorišćavanje skoro besplatne radne snage dave najsiromašnije regiona sveta. UN su prestale da ispunjavaju više bilo kakve nade. EU izjeda unutrašnja apatija", upozorio je Civinjski.

Direktor Državnog muzeja bivšeg nemačkog nacističkog logora Aušvic Birkenau upozorio je da je današnja demokratija obolela od porasta populizma, nacionalnog egoizma i govore ekstremne mržnje.

"Prvi put u istoriji kada ocenjujemo razvoj događaja na mestima bliskim i dalekim teško nam je da razlučimo šta je još mir a šta već rat. Pamćenje i odgovornost prestali su da budu povezani. Cela civilizacija, po vlastitoj želji, lišava se svog iskustva", istakao je direktor Muzeja u Aušvicu.

Pjotr Civinjski upozorio je i na realnu opasnost da Dan sećanja na žrtve holokausta postoje polako samo još jedan prazni ritual, svečanost iz godine u godinu sa istim frazama u prigodnim kulisama logora smrti.

Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta ustanovljen je 1. novembra 2005. godine rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.

Ceremonija odavanja pošte žrtvama holokausta nad kojom je pokroviteljstvo preuzeo i učestvuje u njoj ove godine poljski premijer Mateuš Moravjecki počinje na terenu nekadašnjeg nacističkog logora popodne a ovog puta se obeležava i 75. godišnjica otkako su Hitlerovi nacisti u logoru postavili gasne komore da monstruozno industrijski usavrše i ubrzaju ubijanje Jevreja.

Opredeljujući se za 27. januar, dan kada je 1945. godine oslobođen Aušvic-Birkenau, najozloglašeniji logor smrti u porobljenoj Evropi, Generalna skupština UN rukovodila se potrebom reafirmacije ljudskih prava, prevencije i kažnjavanja zločina genocida, kao i stalno prisutne opasnosti od rasne, nacionalne i verske mržnje zasnovanih na predrasudama.

Drugi svetski rat odneo je, pored ostalog, preko šest miliona nedužnih žrtava - pripadnika jevrejskog naroda.

Aušvic, Treblinka, Mauthauzen, Dahau, Majdanek Jasenovac, Staro Sajmište, Jajinci, logor "Crveni Krst" u Nišu samo su neka od masovnih stratišta nevinih žrtava.

Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta obeležen je juče u Beogradu državnom ceremonijom kod Spomenika žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu na Starom sajmištu.