Svet obelezava Dan secanja na Holokaust.html

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Svet

Dan sećanja: Ništa nismo naučili od Holokausta!

Izvor MONDO/Agencije
Izvor MONDO/Agencije

Svet danas obeležava Dan sećanja na Holokaust, a preživeli i njihove porodice su se okupili u Aušvicu na komemoraciji žrtvama logora smrti. Da li smo nešto naučili, ili sve zaboravili?

Direktor muzeja u tom najvećem logoru smrti koji su nemački nacisti podigli u okupiranoj Poljskoj, Pjotr Civinjski upozorava da se današnji svet ponaša kao da nije izvukao pouke iz te monstruozne tragedije.

"Danas među nama više nisu Primo Levi, Eli Vizel, Vladislav Bartoševski, Izrael Gutman, Simon Vej. Mi, poratna generacija smo sve usamljeniji sa teretom njihovog iskustva i jako loše sa tim bremenom izlazimo na kraj. Ceo naš svet sve više živi kao da nije mnogo naučio iz tragedije Holokausta i koncentracionih logora", napisao je Civinjski u autorskom komentaru povodom 73. godišnjice oslobođenja logora za "Gazetua viborču".

Civinjski je upozorio da sve mere koje je posle rata preduzela međunarodna zajednica, projekt zbližavanja evropskih naroda u Evropskoj uniji, sve jači ekumenski trend u crkvama iako su bili ispravni i promišljeni, nisu izdržali probu vremena.

"Ne uspevamo da reagujemo kako treba na nove epizode genocidnog ludila. Glad i smrt prouzrokovane beskrajnim ratovima u Centralnoj Africi za nas nisu prioritet. Trgovina oružjem i iskorišćavanje skoro besplatne radne snage dave najsiromašnije regiona sveta. UN su prestale da ispunjavaju više bilo kakve nade. EU izjeda unutrašnja apatija", upozorio je Civinjski.

Pravljen za Poljake, postao crna rupa sveta

Logor Aušvic blizu Ošvjenćima na jugu Poljske Hitlerova Nemačka podigla je 1940. godine sa prvobitnom namerom da u njega zatvara Poljake, ali od 1942. godine određen je kao glavno mesto za Hitlerov suludi plan likvidiranja svih evropskih Jevreja. Logor su 27. januara 1945. godine oslobodili vojnici Crvene armije i zatekli u njemu oko 7.000 jedva preživelih logoraša a u borbama za logor poginuo je 231 sovjetski vojnik. Nemački Rajh je u logoru Aušvic Birkenau uspeo da pobije tokom Drugog svetskog rata najmanje 1,1 milion ljudi, mahom Jevreja, među njima i Jevreje s prostora Jugoslavije, ali i Roma i Sinta, sovjetskih vojnih zarobljenika, Poljaka i pripadnika drugih naroda Evrope.

Direktor Državnog muzeja bivšeg nemačkog nacističkog logora Aušvic Birkenau upozorio je da je današnja demokratija obolela od porasta populizma, nacionalnog egoizma i govore ekstremne mržnje.

"Prvi put u istoriji kada ocenjujemo razvoj događaja na mestima bliskim i dalekim teško nam je da razlučimo šta je još mir a šta već rat. Pamćenje i odgovornost prestali su da budu povezani. Cela civilizacija, po vlastitoj želji, lišava se svog iskustva", istakao je direktor Muzeja u Aušvicu.

Pjotr Civinjski upozorio je i na realnu opasnost da Dan sećanja na žrtve holokausta postoje polako samo još jedan prazni ritual, svečanost iz godine u godinu sa istim frazama u prigodnim kulisama logora smrti.

Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta ustanovljen je 1. novembra 2005. godine rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.

Ceremonija odavanja pošte žrtvama holokausta nad kojom je pokroviteljstvo preuzeo i učestvuje u njoj ove godine poljski premijer Mateuš Moravjecki počinje na terenu nekadašnjeg nacističkog logora popodne a ovog puta se obeležava i 75. godišnjica otkako su Hitlerovi nacisti u logoru postavili gasne komore da monstruozno industrijski usavrše i ubrzaju ubijanje Jevreja.

Opredeljujući se za 27. januar, dan kada je 1945. godine oslobođen Aušvic-Birkenau, najozloglašeniji logor smrti u porobljenoj Evropi, Generalna skupština UN rukovodila se potrebom reafirmacije ljudskih prava, prevencije i kažnjavanja zločina genocida, kao i stalno prisutne opasnosti od rasne, nacionalne i verske mržnje zasnovanih na predrasudama.

Drugi svetski rat odneo je, pored ostalog, preko šest miliona nedužnih žrtava - pripadnika jevrejskog naroda.

Aušvic, Treblinka, Mauthauzen, Dahau, Majdanek Jasenovac, Staro Sajmište, Jajinci, logor "Crveni Krst" u Nišu samo su neka od masovnih stratišta nevinih žrtava.

Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta obeležen je juče u Beogradu državnom ceremonijom kod Spomenika žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu na Starom sajmištu.

Komentari 2

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Zile

Nazalost takve uzasne dogadjaje su mnogi zaboravili .Totalitarni rezimi jos uvek postoje kao na pr.u Severnoj Koreji..Takvo ponasanje je odraz loseg vaspitanja u porodici i drustvu uopste.Nacionalizam i religiozna netrpeljivost su glavni problem.Da toga nema bilo bi bolje.Iskoreniti glavne uzroke problema : Religiju i Nacionalne pripadnosti.Mi smo stanovnici planete zemlje i nista vise.

Vart

Naravno da jesmo, i zato se taj događaj nije ponovio. Gospodin Civinjski nije u pravu kada tvrdi da nismo, njegove izjave više služe da održavaju aktuelnost te istoriske pojave. Takođe čini mi se da takve tvrdnje u neku ruku omalovažavaju i relativizuju stravičan zločin nad Jevrejima u WW2. Ima i bilo je teških zločina ali ni približno kao holokaust.

special-image

PRODAVNICA

MONDO REPORTAŽE

MONDO & EU

loader