Ruski predsednik Dmitrij Medvedev potpisao ukaz kojim Rusija priznaje nezavisnost Južne Osetije i Abhazije, izjavio da se ne plaši novog hladnog rata, i istovremeno optužio SAD da šalju oružje Gruziji. Slavlje u glavnim gradovima Abhazije i Južne osetije. Svet za teritorijalni integritet Gruzije. Sakašvil smatra odluku Rusije nelegalnom. Moskva obustavila i deo saradnje sa NATO. Lavrov ne očekuje izolaciju Rusije, kao ni pripajanje Abhazije i Južne Osetije Rusiji i tvrdi da plan"Medvedev-Sarkozi" ne gubi značaj.
Rusija je danas priznala nezavisnost otcepljenih gruzijskih autonomija Južne Osetije i Abhazije.
Predsednik Dmitrij Medvedev je preko državnog TV kanala "Rusija" potvrdio da je potpisao ukaz o priznanju dve gruzijske autonomije.
U glavnim gradovima otcepljenih gruzijskih autonomija Južne Osetije i Abhazije, Ćinvaliju i Suhumiju, odluka ruskog predsednika da prizna njihovu nezavisnost dočekana je sa oduševljenjem.
Ruske televizije prenose snimke sa ulica Ćinvalija i Suhumija, na kojima je direktno prenošeno obraćanje Dmitrija Medvedeva, sa ozarenim licima građana, koji su još do pre nedelju dana bili zabrinuti zbog oružanih sukoba sa gruzijskom vojskom.
Naoružani vojnici ispaljuju rafale iz automatskog oružja u vazduh u znak radosti, a u automobilima sa uključenim sirenama nose se zastave njihovih republika i otvara šampanjac za proslavu istorijskog trenutka.
Ruski predsednik Dmitrij Medvedev izjavio je da se ne plaši novog hladnog rata sa Zapadom, ali da ga ne traži.
"Ničega se ne plašimo, uključujući mogućnosti novog hladnog rata", rekao je Medvedev, javila je ruska agencija Itar-tass. Šef ruske države je, međutim, dodao da Rusija ne želi novi hladni rat i da u ovoj situaciji "sve zavisi od partnera na Zapadu i međunarodne zajednice".
Medvedev je izjavio da potpisivanje ukaza o priznavanju nezavisnosti otcepljenih gruzijskih autonomija Južne Osetije i Abhazije "nije bio lak izbor", ali da je to bila "jedina mogućnost da se sačuva život ljudi" i pozvao druge zemlje da slede primer Rusije.
"Uvažavajući slobodno izražavanje volje osetinskog i abhaskog naroda, rukovodeći se odredbama Povelje UN, Deklaracije iz 1970. godine o principima međunarodnog prava koje se odnosi na prijateljske odnose među državama, Završnim aktom iz Helsinkija KEBS-a iz 1975. godine i drugim temeljnim međunarodnim dokumentima, potpisao sam ukaze o priznanju nezavisnosti Južne Osetije i nezavisnosti Abhazije od strane Ruske Federacije", rekao je Medvedev u obraćanju naciji.
Takođe, ruski predsednik optužio je danas SAD da šalju oružje Gruziji na brodovima američke ratne mornarice koji stižu u luke na Crnom moru.
"Ono što američki brodovi nazivaju humanitarnim tovarom, pošto tvrde da to dovoze, zapravo je oružje", istakao je Medvedev u intervju za BBC. Na pitanje da li će Rusija izvršiti blokadu brodova, Medvedev je odgovorio da blokade nema i da svaki brod može da uđe u luku Poti, na Crnom moru, preneo je Rojters.
Posle odluke o priznanju nezavisnosti Medvedev je naložio Ministarstvu inostranih poslova uspostavljanje diplomatskih odnosa sa Južnom Osetijom i Abhazijom. Medvedev je ukazom naložio i pripremu nacrta sporazuma o prijateljstvu, saradnji i uzajamnoj pomoći.
U tekstu ukaza nalaže se MIP-u da sa abhaskom i južnoosetijskom stranom sprovede "pregovore o uspostavljanju diplomatskih odnosa i da se dostignuti dogovor oformi odgovarajućim dokumentima".
Predsednik Abhazije Sergej Bagapš ne isključuje mogućnost da Suhumi i Moskva uskoro potpišu vojni sporazum. "Postojali su i naši predlozi da se zaključi vojni sporazum. Shvatamo celu situaciju - i geostratešku i političku. Zato će ti dokumenti biti potpisani", rekao je Bagapš za TV kanal "Vesti".
Gruzijski predsednik Mihail Sakašvili odbacio je kao "potpuno nelegalnu" odluku Rusije da prizna nezavisnost otcepljenih gruzijskih autonomija Južne Osetije i Abhazije.
U televizijskom obraćanju, gruzijski predsednik je rekao da se odbrana teritorijalnog integriteta Gruzije ne tiče samo Rusije i Gruzije već i "Rusije i ostatka civilizovanog sveta", preneo je Rojters.
"Rusija je napravila nezamislive greške i nanela nezamislivu štetu sopstvenoj poziciji u međunarodnoj zajednici i svojim međunarodnim odnosima", ocenio je Sakašvili.
Odluka je doneta na sastanku Saveta bezbednosti u crnomorskom letovalištu Soči, gde se nalazi letnja rezidencija Medvedeva.
Rajsova je kazala da će SAD i dalje smatrati Abhaziju i Južnu Osetiju "delom međunarodno priznatih granica Gruzije" i da će "u Savetu bezbednosti UN iskoristiti pravo veta da spreče eventualni pokušaj Rusije da promeni status tih regiona".
Američka zvaničnica dodala je i da Medvedev nije poštovao obaveze koje je njegova zemlja preuzela primirjem postignutim uz međunarodnu podršku.
I američki predsednik Džordž Buš je osudio večeras kao neodgovornu odluku Rusije da prizna nezavisnost gruzijskih pokrajina Južne Osetije i Abhazije ocenjujući da ta odluka predstavlja podizanje tenzija i komplikovanje pregovora o rešenju.
"Ta odluka nije u saglasnosti sa brojnim rezolucijama Saveta bezbednosti UN za koje je u prošlosti glasala i Rusija. Ona takođe nije u skladu ni sa francuskim predlogom od šest tačaka koji je potpisao ( predsednik Dmitrij Medvedev", piše u saopštenju američkog predsednika, javljaju strane agencije.
Generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer odbacio je odluku Rusije da przina gruzijske regione kao nezavisne države, ocenjujući da to predstavlja "kršenje" teritorijalnog integriteta Gruzije.
On je ocenio da to predstavlja "direktno kršenje brojnih rezolucija UN vezano za teritorijalni integritet Gruzije, rezolucija koje je podržala sama Rusija".
Odluka Rusije da prizna nezavisnost separatističkih oblasti Južne Osetije i Abhazije je "za žaljenje", izjavio je portparol ministarstva spoljnih poslova Francuske Erik Ševalije.
Nemačka kancelarka Angela Merkel oštro je osudija Rusiju zbog priznanja nezavisnosti gruzijskih regiona. "To je u suprotnosti s principom teritorijalnog integriteta kao suštinskog prava", rekla je ona.
Merkelova je ocenila da bi sa Rusijom trebalo nastaviti dijalog, u formi o kojoj treba doneti odluku na samitu EU u ponedeljak u Briselu.
I Savet Evrope je ocenio da je Rusija, priznanjem nezavisnosti gruzijskih regiona prekršila princip teritorijalnog integriteta jedne zemlje članice Saveta Evrope i ugrozila sopstveni međunarodni kredibilitet.
"Odluka Ruske Federacije da jednostrano prizna nezavisnost Abhazije u Južne Osetije predstavlja kršenje teritorijalnog integriteta države članice Saveta Evrope", izjavio je generalni sekretar SE Teri Dejvis. On je upozorio da su zbog ruske odluke ugroženi izgledi da se pregovorima postigne rešenje za budući status dva gruzijska regiona, navedeno je u saopštenju SE.
Šef Odbora za spoljnu politiku Evropskog parlamenta Jacek Sarjuš Volski upozorio je Rusiju da će snositi posledice odluke da prizna Abhaziju i Južnu Osetiju i da se Evropska unija neće saglasiti sa razbijanjem Gruzije.
"Neće biti saglasnosti sa kršenjem međunarodnog prava kakvo jeste razbijanje teritorijalnog integriteta Gruzije", kazao je Sarjuš Volski poljskoj televiziji TVN24.
Šef britanske diplomatije Dejvid Miliband je takođe priključio glas međunarodnom horu koji iskazuje neslaganje sa unilateralnom odlukom Moskve.
"Današnji saopštenje predsednika Dmitrija Medvedeva da će Rusija priznati Južnu Osetiju i Abhaziju je nezakonita i neprihvatljiva", istakao je Miliband u saopštenju.
"Razgovaram tokom dana sa međunarodnim partnerima, a sutra ću posetiti Ukrajinu radi osiguravanja što šire koalicije protiv ruske agresije na Gruziju", dodao je on.
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov ne očekuje međunarodnu izolaciju Rusije nakon odluke Moskve da prizna nezavisnost Južne Osetije i Abhazije kao ni pripajanje ta dva gruzijska regiona Rusiji.
"Ne mislim da zaista treba da se plašimo izolacije. Ne mislim da preti izolacija", rekao je Lavrov na konferenciji za novinare preko telefona, obraćajući se prisutnima na engleskom jeziku.
Lavrov takođe ne očekuje pripajanje Južne Osetije i Abhazije Rusiji.
"To pitanje nisu pred nas postavile Abhazija i Južna Osetija i ne mislim da će ono biti pokrenuto", rekao je ruski ministar.
Ruski predstavnik u NATO-u Dmitrij Rogozin izjavio je u Moskvi da će Rusija da suspenduje saradnju s NATO-om u nekoliko oblasti i da je odložena poseta generalnog sekretara Alijanse Japa de Hop Shefera, predviđena u oktobru.Predsednik Dmitrij Medvedev je preko državnog TV kanala "Rusija" potvrdio da je potpisao ukaz o priznanju dve gruzijske autonomije.
U glavnim gradovima otcepljenih gruzijskih autonomija Južne Osetije i Abhazije, Ćinvaliju i Suhumiju, odluka ruskog predsednika da prizna njihovu nezavisnost dočekana je sa oduševljenjem.
Ruske televizije prenose snimke sa ulica Ćinvalija i Suhumija, na kojima je direktno prenošeno obraćanje Dmitrija Medvedeva, sa ozarenim licima građana, koji su još do pre nedelju dana bili zabrinuti zbog oružanih sukoba sa gruzijskom vojskom.
Naoružani vojnici ispaljuju rafale iz automatskog oružja u vazduh u znak radosti, a u automobilima sa uključenim sirenama nose se zastave njihovih republika i otvara šampanjac za proslavu istorijskog trenutka.
Ruski predsednik Dmitrij Medvedev izjavio je da se ne plaši novog hladnog rata sa Zapadom, ali da ga ne traži.
"Ničega se ne plašimo, uključujući mogućnosti novog hladnog rata", rekao je Medvedev, javila je ruska agencija Itar-tass. Šef ruske države je, međutim, dodao da Rusija ne želi novi hladni rat i da u ovoj situaciji "sve zavisi od partnera na Zapadu i međunarodne zajednice".
Medvedev je izjavio da potpisivanje ukaza o priznavanju nezavisnosti otcepljenih gruzijskih autonomija Južne Osetije i Abhazije "nije bio lak izbor", ali da je to bila "jedina mogućnost da se sačuva život ljudi" i pozvao druge zemlje da slede primer Rusije.
"Uvažavajući slobodno izražavanje volje osetinskog i abhaskog naroda, rukovodeći se odredbama Povelje UN, Deklaracije iz 1970. godine o principima međunarodnog prava koje se odnosi na prijateljske odnose među državama, Završnim aktom iz Helsinkija KEBS-a iz 1975. godine i drugim temeljnim međunarodnim dokumentima, potpisao sam ukaze o priznanju nezavisnosti Južne Osetije i nezavisnosti Abhazije od strane Ruske Federacije", rekao je Medvedev u obraćanju naciji.
Takođe, ruski predsednik optužio je danas SAD da šalju oružje Gruziji na brodovima američke ratne mornarice koji stižu u luke na Crnom moru.
"Ono što američki brodovi nazivaju humanitarnim tovarom, pošto tvrde da to dovoze, zapravo je oružje", istakao je Medvedev u intervju za BBC. Na pitanje da li će Rusija izvršiti blokadu brodova, Medvedev je odgovorio da blokade nema i da svaki brod može da uđe u luku Poti, na Crnom moru, preneo je Rojters.
Posle odluke o priznanju nezavisnosti Medvedev je naložio Ministarstvu inostranih poslova uspostavljanje diplomatskih odnosa sa Južnom Osetijom i Abhazijom. Medvedev je ukazom naložio i pripremu nacrta sporazuma o prijateljstvu, saradnji i uzajamnoj pomoći.
U tekstu ukaza nalaže se MIP-u da sa abhaskom i južnoosetijskom stranom sprovede "pregovore o uspostavljanju diplomatskih odnosa i da se dostignuti dogovor oformi odgovarajućim dokumentima".
Predsednik Abhazije Sergej Bagapš ne isključuje mogućnost da Suhumi i Moskva uskoro potpišu vojni sporazum. "Postojali su i naši predlozi da se zaključi vojni sporazum. Shvatamo celu situaciju - i geostratešku i političku. Zato će ti dokumenti biti potpisani", rekao je Bagapš za TV kanal "Vesti".
Gruzijski predsednik Mihail Sakašvili odbacio je kao "potpuno nelegalnu" odluku Rusije da prizna nezavisnost otcepljenih gruzijskih autonomija Južne Osetije i Abhazije.
U televizijskom obraćanju, gruzijski predsednik je rekao da se odbrana teritorijalnog integriteta Gruzije ne tiče samo Rusije i Gruzije već i "Rusije i ostatka civilizovanog sveta", preneo je Rojters.
"Rusija je napravila nezamislive greške i nanela nezamislivu štetu sopstvenoj poziciji u međunarodnoj zajednici i svojim međunarodnim odnosima", ocenio je Sakašvili.
Odluka je doneta na sastanku Saveta bezbednosti u crnomorskom letovalištu Soči, gde se nalazi letnja rezidencija Medvedeva.
SAD prete vetom u SB UN
Američka državna sekretarka Kondoliza Rajs ocenila je da je odluka Rusije da prizna nezavisnost dve separatističke oblasti Gruzije "za žaljenje".Rajsova je kazala da će SAD i dalje smatrati Abhaziju i Južnu Osetiju "delom međunarodno priznatih granica Gruzije" i da će "u Savetu bezbednosti UN iskoristiti pravo veta da spreče eventualni pokušaj Rusije da promeni status tih regiona".
Američka zvaničnica dodala je i da Medvedev nije poštovao obaveze koje je njegova zemlja preuzela primirjem postignutim uz međunarodnu podršku.
I američki predsednik Džordž Buš je osudio večeras kao neodgovornu odluku Rusije da prizna nezavisnost gruzijskih pokrajina Južne Osetije i Abhazije ocenjujući da ta odluka predstavlja podizanje tenzija i komplikovanje pregovora o rešenju.
"Ta odluka nije u saglasnosti sa brojnim rezolucijama Saveta bezbednosti UN za koje je u prošlosti glasala i Rusija. Ona takođe nije u skladu ni sa francuskim predlogom od šest tačaka koji je potpisao ( predsednik Dmitrij Medvedev", piše u saopštenju američkog predsednika, javljaju strane agencije.
Generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer odbacio je odluku Rusije da przina gruzijske regione kao nezavisne države, ocenjujući da to predstavlja "kršenje" teritorijalnog integriteta Gruzije.
On je ocenio da to predstavlja "direktno kršenje brojnih rezolucija UN vezano za teritorijalni integritet Gruzije, rezolucija koje je podržala sama Rusija".
Odluka Rusije da prizna nezavisnost separatističkih oblasti Južne Osetije i Abhazije je "za žaljenje", izjavio je portparol ministarstva spoljnih poslova Francuske Erik Ševalije.
Nemačka kancelarka Angela Merkel oštro je osudija Rusiju zbog priznanja nezavisnosti gruzijskih regiona. "To je u suprotnosti s principom teritorijalnog integriteta kao suštinskog prava", rekla je ona.
Merkelova je ocenila da bi sa Rusijom trebalo nastaviti dijalog, u formi o kojoj treba doneti odluku na samitu EU u ponedeljak u Briselu.
I Savet Evrope je ocenio da je Rusija, priznanjem nezavisnosti gruzijskih regiona prekršila princip teritorijalnog integriteta jedne zemlje članice Saveta Evrope i ugrozila sopstveni međunarodni kredibilitet.
"Odluka Ruske Federacije da jednostrano prizna nezavisnost Abhazije u Južne Osetije predstavlja kršenje teritorijalnog integriteta države članice Saveta Evrope", izjavio je generalni sekretar SE Teri Dejvis. On je upozorio da su zbog ruske odluke ugroženi izgledi da se pregovorima postigne rešenje za budući status dva gruzijska regiona, navedeno je u saopštenju SE.
Šef Odbora za spoljnu politiku Evropskog parlamenta Jacek Sarjuš Volski upozorio je Rusiju da će snositi posledice odluke da prizna Abhaziju i Južnu Osetiju i da se Evropska unija neće saglasiti sa razbijanjem Gruzije.
"Neće biti saglasnosti sa kršenjem međunarodnog prava kakvo jeste razbijanje teritorijalnog integriteta Gruzije", kazao je Sarjuš Volski poljskoj televiziji TVN24.
Šef britanske diplomatije Dejvid Miliband je takođe priključio glas međunarodnom horu koji iskazuje neslaganje sa unilateralnom odlukom Moskve.
"Današnji saopštenje predsednika Dmitrija Medvedeva da će Rusija priznati Južnu Osetiju i Abhaziju je nezakonita i neprihvatljiva", istakao je Miliband u saopštenju.
"Razgovaram tokom dana sa međunarodnim partnerima, a sutra ću posetiti Ukrajinu radi osiguravanja što šire koalicije protiv ruske agresije na Gruziju", dodao je on.
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov ne očekuje međunarodnu izolaciju Rusije nakon odluke Moskve da prizna nezavisnost Južne Osetije i Abhazije kao ni pripajanje ta dva gruzijska regiona Rusiji.
"Ne mislim da zaista treba da se plašimo izolacije. Ne mislim da preti izolacija", rekao je Lavrov na konferenciji za novinare preko telefona, obraćajući se prisutnima na engleskom jeziku.
Lavrov takođe ne očekuje pripajanje Južne Osetije i Abhazije Rusiji.
"To pitanje nisu pred nas postavile Abhazija i Južna Osetija i ne mislim da će ono biti pokrenuto", rekao je ruski ministar.
Moskva suspendovala deo saradnje s NATO
"Neće biti zajedničkih vojnih vežbi", rekao je Rogozin na konferenciji za novinare u Moskvi i dodao da bi trebalo da se odloži poseta De Hopa Shefera Moskvi.
Rogozin je ocenio da bi trebalo suspendovati mirovnu saradnju s NATO-om "barem u narednih šest meseci", ali će Rusija nastaviti saradnju sa Alijansom u Avganistanu.
Evropska komisija saopštila je u Briselu da i delje veruje u mogućnost da Rusije postane član Svetske trgovinske organizacije (STO).
Ruski premijer Vladimir Putin izjavio je u ponedeljak da Moskva planira da istupi iz nekih sporazuma koji su sklopljeni u okviru pregovora o njenom pristupanju STO.
Rusija, koja je 10. najveća ekonomija u svetu, jedina je velika zemlja koja je van STO. Moskva od 1995. godine pregovara o članstvu u toj organizaciji.
Lavrov: Plan "Medvedev-Sarkozi" ne gubi značaj
Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je danas da "Plan Medvedev-Sarkozi" ne gubi značaj nakon što je Rusija priznala nezavisnost otcepljenih gruzijskih autonomija Južne Osetije i Abhazije.
"Šest principa apsolutno ne gube svoj značaj", rekao je Lavrov novinarima u Sočiju.
Međutim, kako je rekao, Rusija nije uverena da je četvrti princip o povlačenju gruzijske vojske u kasarne ispunjen.
Kad je reč o petom principu, u okviru kojeg će "ruski mirovnjaci preduzeti dodatne mere bezbednosti", Lavrov je rekao da će to biti učinjeno "povećanjem kontingenta u Južnoj Osetiji" i stvaranjem zone bezbednosti.
"Šesti princip pretpostavlja početak razmatranja osiguranja bezbednosti za Južnu Osetiju i Abhaizju i na tom planu međuanrodna zajednica može da učini više za to da bi se na kraju sadašnja zona bezbednosti efikasno kontrolisala, uz aktivno učešće međunarodne zajednice", rekao je Lavrov.
Ispod šest principa potpise su stavili predsednici otcepljenih autonomija Južne Osetije i Abhazije, Eduard Kokojti i Sergej Bagapš, Gruzije Mihail Sakašvili i potom Medvedev.
(agencije/MONDO)
