U poslednjih četvrt veka, najjužniji ledeni deo ovog kontinenta - što je ključni pokazatelj klimatskih promena - otopio se toliko da se dobijenom vodom može pokriti ceo Teksas do nivoa od četiri metara, utvrdili su naučnici, prenosi danas AP.

Zbog sve te vode, svetski okeani su porasli za oko 7,6 milimetara.

Prema danas objavljenim rezultatima studije u časopisu "Nejčer" (Nature), od 1992. do 2011. godine Antarktik je izgubio oko 84 milijarde tona leda godišnje, dok je od 2012. do 2017. brzina topljenja porasla na više od 241 milijardu tona godišnje.

Pogledajte:

1/0
Vidi galeriju
undefined Antarktik

"Mislim da bi trebalo da se zabrinemo. To ne znači da bi trebalo da budemo očajni. Stvari se dešavaju. Dešavaju se brže nego što smo očekivali", rekla je Izabela Velikonja sa Kalifornijskog univerziteta Irvin, jedan od 88 koautora studije.

Ian Žogin sa Vašingtonskog univerziteta ukazuje da je deo zapadnog Antarktika, gde se led najviše otopio, "u stanju kolapsa"

Šta je sa Jadranom? More nikad toplije

Ova studija je druga po redu procena, a tim naučnika koji rade u NASA i Evropskoj kosmičkoj agenciji svakih nekoliko godina sprovedu takvu studiju.

Njihova misija je da pruže najobuhvatniji pogled na ono što se događa osetljivim svetskim područjima pod ledom na Antarktiku i Grenlandu.

Za razliku od studija u kojima se koristi merenje samo jednom metodom, ovaj tim ispituje nestajanje leda na 24 različita načina, uz korišćenje od 10 do 15 satelita, kao i kopnenih i vazdušnih mernih metoda i kompjuterskih simulacija, kaže vodeći autor studije Endrju Šeperd sa Univerziteta Lids u Engleskoj.

Prema njegovim rečima, postoji mogućnost da Antarktik sam podigne nivo mora za 16 centimetara do kraja veka.

Uz to, nivo mora raste zbog topljenja glečera svugde, leda na Grenlandu i činjenice da se toplija voda širi.

Za ovakvo stanje stvari su, objašnjava Šeperd, krive - klimatske promene.

Na Antarktiku topljenje leda uglavnom izaziva toplija voda, a topljenje južnog okeana je povezano sa promenama vetra koje su, pak, povezane sa globalnim otopljenjem nastalim sagorevanjem uglja, nafte i prirodnog gasa, zaključuje britanski naučnik.

Najnovije brojke pokazuju da istočni Antarktik gubi relativno malo leda godišnje - oko 31 tonu - od 2012. godine.