Ko se ovih dana kupao u Jadranskom moru, a to je činio i prethodnih godina u isto vreme, verovatno se iznenadio jer je temperatura vode bila veoma prijatna.
Prema proceni stručnjaka ona je najtoplija u poslednjih 100 godina.
Površinske temperature mora trenutno su oko tri do četiri stepena Celzijusa više u odnosu na prosek za prvu polovinu juna, pa je tako u Splitu i Puli temperatura mora bila 26 stepeni, prenosi Index.hr.
Od 2008. do 2015. prosečna temperatura površinskog sloja Jadrana porasla je za 1,25 stepeni, a taj trend ubrzanog zagrevanja ne prestaje.
Ivica Vilibić iz splitske Laboratorije za fiziku mora Instituta za okeanografiju i ribarstvo kaže da je intenzivno zagrevanje mora posledica izuzetno visokih temperatura vazduha koje su kontinuirano visoke već dva meseca, od sredine aprila.
"PROKLJUČALO" Jadransko more!
''Uz to, u ovom razdoblju nije bilo izraženijih epizoda bure, koja inače uzrokuje uzdizanje hladnijeg mora iz dubljih slojeva i mešanje mora uz našu obalu. Možemo reći da su temperature u ovom delu godine najviše u poslednjih stotinak godina'', rekao je Vilibić.
Kako je objasnio, plitka mora, u koja spada i Jadran, brže osećaju klimatske promene od okeana, jer je tromost okeana mnogostruko veća od tromosti obalnih mora.
Boku preplavile meduze!
Međutim, kada se dublji slojevi okeana zagreju, za šta je potrebno više desetina pa čak i stotina godina, tromost okeana ne dozvoljava da se stanje brzo vrati u početno, čak i ako se čovek počne racionalno ponašati.
On navodi da porast temperature odgovara pojedinim vrstama u moru, dok drugima ne odgovaraju, poput škampa.
"Neke od invazivnih vrsta će se odomaćiti u Jadranu, dok će neke druge nove vrste verojatno povremeno migrirati u Jadran. Uz to, pojačano zagrevanje verojatno ćepovećati porast nivoa mora'', rekao je Vilibić.
On predviđa da će Jadran postati topliji i slaniji.
"Strujanje će biti slabije, dotok kiseonika u duboke slojeve mora biće slabiji, što će imati značajan uticaj na živi svet na dnu mora, temperatura vazduha biće viša kao i učestalost toplotnih talasa, a ekstremi poput toplotnih talasa, izraženih vrućina, bujičnih voda, poplavljivanja obalnih područja, biće učestaliji. To će imati značajan uticaj na živi svet, na čoveka i na njegove aktivnosti, zaključio je Vilibić.
