Plenković kaže da su na mini-samitu o imigraciji čelnici 16 zemalja Evropske unije uglavnom razgovarali o takvim centrima izvan EU, prenosi Hina.

"Razgovaralo se uglavnom o mogućnostima prihvatnih centara koji bi bili izvan teritorije EU, nije bilo rasprave da bi to bilo unutar EU. Naprotiv, ideja je da se po uzoru na dogovore sa Turskom, Jordanom, Libanom pronađu rešenja koja bi sprečila veće migracione talase u budućnosti", rekao je Plenković novinarima nakon završetka mini-samita.

Na pitanje da li se razmatra mogućnost da ti prihvatni centri budu i na zapadnom Balkanu ili samo u severnoj Africi, Plenković je rekao kako od toga verovatno nema ništa.

Hoće li Balkanci platiti cenu problema No1 Evrope?

"Moj je utisak da od tih spekulacija da bi to bilo u našem susedstvu neće biti apsolutno ništa", rekao je hrvatski premijer.

Plenković je naveo da je sastanak, koji je sazvao predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker, bio prilika za otvorenu razmenu mišljenja o tri teme.

"Prva je politika migracija i azila, druga je potpuni konsenzus o zaštiti spoljnih granica EU, a treća je pitanje sekundarnih migracija o čemu je načelno dogovoreno da se nastave razgovori o sedam zakonodavnih akata, uključujući reviziju Dablinskih propisa s ambicijom da se proces dogovaranja unutar EU dovrši do kraja godine", kazao je Plenković.

GRCI PROTIV "PRIHVATNIH CENTARA"

Premijer Grčke Aleksis Cipras pozvao je na mini-samitu čelnika 16 država članica EU na reviziju evropskog sistema azila kako bi teret koji stvaraju izbeglice bio pravičnije raspodeljen, istovremeno se usprotivivši predloženom uspostavljanju izbegličkih prihvatnih centara "zatvorenog tipa", koji bi se nalazili izvan EU, prenosi ANA.

Navodi se da se Cipras založio i za veću podršku zemljama prvog prijema u Evropi, podršku zemljama tranzita i porekla, kao i za snažniji evropski mehanizam za povratak izbeglica i uspostavljanje snažne evropske granične i pogranične straže koja bi zamenila pograničnu agenciju EU Fronteks.

ANA navodi da je grčki premijer izneo teške rezerve povodom predloga izbegličkih prihvatnih centara "zatvorenog tipa" izvan EU.

"Pitanje migracije je pitanje sa kojim će Evropa morati da se suočava u mnogim godinama koje dolaze", stoji u saopštenju Ciprasa objavljenom nakon mini-samita.

Hoće li Balkanci platiti cenu problema No1 Evrope?

Nemački kancelar Angela Merkel rekla je da je na samitu 16 zemalja EU stvoreno "mnogo dobre volje" za razgovore o neslaganjima unutar EU koja se tiču migracija.

Ona je navela da su se učesnici samita saglasili da spoljne granice Evrope treba da budu bolje zaštićene kako bi se sprečilo da ih ljudi ilegalno prelaze i naglasila da bi "sve zemlje trebalo da podele teret" u vezi sa imigrantima.

Predsednik Francuske, Emanuel Makron, ocenio je da neki pokušavaju da iskoriste situaciju u Evropi da bi stvorili političke tenzije i "poigravali se strahom".

"Ne smemo da se prepustimo tome. Kada neko ima pravo na zaštitu i azil, mi bismo trebali to da omogućimo. Metod koji ćemo usvojiti uključivaće direktnu saradnju sa zemljama tranzita i porekla koje se nalaze van EU ", poručio je Makron.

Premijer Španije Pedro Sančez izjavio je da su razgovori u Briselu bili iskreni i otvoreni, ali bez konkretnih zaključaka.

Italijanski premijer Đuzepe Konte rekao je da je zadovoljan sastankom u Briselu. Italija je na mini-samitu predstavila plan u kome tvrdi da su aktuelna pravila EU u vezi sa azilom zastarela i paradoksalna, te poziva zemlje Unije da prihvate svoj deo ekonomskih imigranata koji ulaze u blok ili da dobiju manje novca od Brisela.

Agencija AP navodi da su se lideri nekoliko zemalja EU pridružili Italiji i Francuskoj u podršci ideji formiranja centara u Africi u kojima bi se proveravali tražioci azila pre nego što bi krenuli ka Evropi.

AP podsjeća da su četiri članice EU iz istočne Evrope odbile učešće na sastanku, a da Merkelovoj i Makronu ostaje "nešto nade" da će uspeti da okupe svih 28 zemalja članica oko zajedničkog plana za migrante na predstojećem velikom samitu u Briselu u četvrtak, 28. juna.