Prestolonaslednik šeik Saad el Abdula el Sabah preuzeo je presto u Kuvajtu, ali se očekuje da će dnevne poslove prepustiti premijeru, pošto je u godinama i narušenog zdravlja.
Šeik Džaber el Ahmed el Sabah (79), koji je sahranjen u nedelju, vladao je 27 godina i bio jedan od malobrojnih arapskih suverena koji je podržavao američkiu invaziju na Irak 2003. godine, kada je svrgnut irački predsednik Sadam Husein.
Novi emir Kuvajta ima stomačno obolenje i mora povremeno da putuje u inostranstvo na lečenje. I sahranu bivšeg suverena, on je posmatrao iz invalidskih kolica.
Šef odseka za političke nauke na Kuvajtskom univerzitetu Abdul Rida Asiri, rekao je da će premijer postati "de fakto" vladalac, a da porodica nakon perioda žalosti može doneti nove odluke vezane za vodjstvo države.
Pod šeikom Saadom očekuje se da neće biti izmena u spoljnoj politici Kuvajta. Vašington je 2004. godine Kuvajt označio kao glavnog saveznika od zemalja koje nisu članice NATO.
Kuvajt je potpisao ugovor o odbrani sa Vašingtonom nakon što su koalicione snage, s Amerikancima na čelu, vodile Zalivski rat 1991. godine kojim je Kuvajt oslobodjen posle sedmomesečne iračke okupacije u vreme vladavine Sadama Huseina.
Strategijski značaj malog Kuvajta je u činjenici da je 10. u svetu po rezervama nafte.
Povodom smrti emira Džabera, u Kuvajtu je proglašena četrdesetodnevna žalost, a banke, škole i vladine ustanove neće raditi tri dana.
(Tanjug)
Šeik Džaber el Ahmed el Sabah (79), koji je sahranjen u nedelju, vladao je 27 godina i bio jedan od malobrojnih arapskih suverena koji je podržavao američkiu invaziju na Irak 2003. godine, kada je svrgnut irački predsednik Sadam Husein.
Novi emir Kuvajta ima stomačno obolenje i mora povremeno da putuje u inostranstvo na lečenje. I sahranu bivšeg suverena, on je posmatrao iz invalidskih kolica.
Šef odseka za političke nauke na Kuvajtskom univerzitetu Abdul Rida Asiri, rekao je da će premijer postati "de fakto" vladalac, a da porodica nakon perioda žalosti može doneti nove odluke vezane za vodjstvo države.
Pod šeikom Saadom očekuje se da neće biti izmena u spoljnoj politici Kuvajta. Vašington je 2004. godine Kuvajt označio kao glavnog saveznika od zemalja koje nisu članice NATO.
Kuvajt je potpisao ugovor o odbrani sa Vašingtonom nakon što su koalicione snage, s Amerikancima na čelu, vodile Zalivski rat 1991. godine kojim je Kuvajt oslobodjen posle sedmomesečne iračke okupacije u vreme vladavine Sadama Huseina.
Strategijski značaj malog Kuvajta je u činjenici da je 10. u svetu po rezervama nafte.
Povodom smrti emira Džabera, u Kuvajtu je proglašena četrdesetodnevna žalost, a banke, škole i vladine ustanove neće raditi tri dana.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.