Senat američkog Kongresa usvojio je plan predsednika Džordža Buša za oporavak finansijskog tržišta u iznosu od 700 milijardi dolara.
Senatori su, sa 74 glasa za i 25 protiv, izglasali novu, dopunjenu, verziju plana Bušove administracije za spasavanje američkih finansijskih institucija, prenele su svetske agencije.
Sada ovaj plan ponovo ide pred Predstavnički dom Kongresa, koji je u ponedeljak odbacio njegovu prethodnu verziju, što je izazvalo velike potrese na svetskom finansijskom tržištu.
U zaključnoj trgovini na Volstritu, najvažniji Dau džons indeks, koji meri akcije 30 industrijskih najmoćnijih kompanija u SAD, imao je najveći ikad zabeleženi dnevni pad od 778 poena.
Jedna od novih mera koje su unete u proširenu verziju plana oporavka je predlog da se gornja granica štednih uloga koje federalna vlada osigurava, poveća sa 100 na 250.000 dolara.
U očekivanju pozitivne odluke američkog Kongresa, poslovanje na deviznim berzama u sredu je izazvalo nešto veće interesovanje, pošto je evro u Njujorku pao ispod psihološki važne granice od 1,40 dolara.
Američka valuta je taj nivo "probila" u takozvanoj tehničkoj trgovini i kasnije je ponovo kotirala u rasponu od 1,4070 do 1,4174 za evro, a blago je oslabila i prema korpi šest valuta najvećih američkih trgovinskih partnera.
Džordž Buš pohvalio je odluku Senata da usvoji njegov plan za oporavak finansijskog tržišta i pozvao Predstavnički dom Kongresa da brzo učini isto.
"Sa poboljšanjima koja je Senat napravio, verujem da članovi obe partije u Predstavničkom domu mogu da podrže zakon", istakao je Buš u saopštenju.
Američki predsednik je ocenio da je "zakon koji je Senat usvojio, ključan za finansijsku bezbednost svakog Amerikanca", preneo je Rojters.
"Američki narod očekuje i naša ekonomija zahteva da Predstavnički dom ove sedmice usvoji ovaj dobar zakon i pošalje ga na moj sto", rekao je Buš.
Buš je odmah odobrio i paket zajmova, vredan 25 milijardi dolara, namenjen proizvođačima automobila koji su zapali u teškoće.
Zajmovi pod povoljnim uslovima treba da pomognu kompanijama "Dženeral motors" (GM), "Ford" i "Krajsler" da proizvode automobile i kamione s efikasnijom potrošnjom goriva.
Paket će im omogućiti pristup kapitalu u vreme kada su kreditna tržišta zatvorena, a oni primorani da investiraju u nove tehnologije kako bi zadovoljili nove stroge federalne standarde u potrošnji goriva.
Američki propis iz 2007. nalaže autoindustriji da smanji potrošnju goriva u vozilima za 40 odsto do 2020, podsetila je agencija Rojters.
Paket zajmova vredan 25 milijardi dolara predstavlja najveću federalnu podršku automobilskoj industriji od spasavanja "Krajslera" 1980. godine.
GM, "Ford" i "Krajsler" su saopštili da bi i bez tih federalnih zajmova uspeli da opstanu, ali da bi bez te podrške još hiljade radnih mesta u automobilskoj idustriji bilo ugroženo.
Prodaja automobila u SAD je u velikom padu već tri godine uzastopce, što je primoralo proizvođače iz Detroita da smanje broj zaposlenih i ograniče investiranja.
Veliki američki proizvođači automobila ukazuju da će im biti potrebno čak 100 milijardi dolara za investiranja u modernizaciju opreme u fabrikama i uvođenje nove tehnologije, uključujući baterije nove generacije za električne automobile.
(Tanjug)
Senatori su, sa 74 glasa za i 25 protiv, izglasali novu, dopunjenu, verziju plana Bušove administracije za spasavanje američkih finansijskih institucija, prenele su svetske agencije.
Sada ovaj plan ponovo ide pred Predstavnički dom Kongresa, koji je u ponedeljak odbacio njegovu prethodnu verziju, što je izazvalo velike potrese na svetskom finansijskom tržištu.
U zaključnoj trgovini na Volstritu, najvažniji Dau džons indeks, koji meri akcije 30 industrijskih najmoćnijih kompanija u SAD, imao je najveći ikad zabeleženi dnevni pad od 778 poena.
Jedna od novih mera koje su unete u proširenu verziju plana oporavka je predlog da se gornja granica štednih uloga koje federalna vlada osigurava, poveća sa 100 na 250.000 dolara.
U očekivanju pozitivne odluke američkog Kongresa, poslovanje na deviznim berzama u sredu je izazvalo nešto veće interesovanje, pošto je evro u Njujorku pao ispod psihološki važne granice od 1,40 dolara.
Američka valuta je taj nivo "probila" u takozvanoj tehničkoj trgovini i kasnije je ponovo kotirala u rasponu od 1,4070 do 1,4174 za evro, a blago je oslabila i prema korpi šest valuta najvećih američkih trgovinskih partnera.
Džordž Buš pohvalio je odluku Senata da usvoji njegov plan za oporavak finansijskog tržišta i pozvao Predstavnički dom Kongresa da brzo učini isto.
"Sa poboljšanjima koja je Senat napravio, verujem da članovi obe partije u Predstavničkom domu mogu da podrže zakon", istakao je Buš u saopštenju.
Američki predsednik je ocenio da je "zakon koji je Senat usvojio, ključan za finansijsku bezbednost svakog Amerikanca", preneo je Rojters.
"Američki narod očekuje i naša ekonomija zahteva da Predstavnički dom ove sedmice usvoji ovaj dobar zakon i pošalje ga na moj sto", rekao je Buš.
Buš je odmah odobrio i paket zajmova, vredan 25 milijardi dolara, namenjen proizvođačima automobila koji su zapali u teškoće.
Zajmovi pod povoljnim uslovima treba da pomognu kompanijama "Dženeral motors" (GM), "Ford" i "Krajsler" da proizvode automobile i kamione s efikasnijom potrošnjom goriva.
Paket će im omogućiti pristup kapitalu u vreme kada su kreditna tržišta zatvorena, a oni primorani da investiraju u nove tehnologije kako bi zadovoljili nove stroge federalne standarde u potrošnji goriva.
Američki propis iz 2007. nalaže autoindustriji da smanji potrošnju goriva u vozilima za 40 odsto do 2020, podsetila je agencija Rojters.
Paket zajmova vredan 25 milijardi dolara predstavlja najveću federalnu podršku automobilskoj industriji od spasavanja "Krajslera" 1980. godine.
GM, "Ford" i "Krajsler" su saopštili da bi i bez tih federalnih zajmova uspeli da opstanu, ali da bi bez te podrške još hiljade radnih mesta u automobilskoj idustriji bilo ugroženo.
Prodaja automobila u SAD je u velikom padu već tri godine uzastopce, što je primoralo proizvođače iz Detroita da smanje broj zaposlenih i ograniče investiranja.
Veliki američki proizvođači automobila ukazuju da će im biti potrebno čak 100 milijardi dolara za investiranja u modernizaciju opreme u fabrikama i uvođenje nove tehnologije, uključujući baterije nove generacije za električne automobile.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.